Анаксагорина киша метеора
Или: ако је на нас и кренула киша метеора, да ли ће нас спасити од Орвеловог глобалног села
Нисам ли, у прошлом броју НИН-а, баш на овом месту, написао како имам опсесивни сан о киши метеора који се, увек, устремљују право на ову Земљу, и да се будим сав у зноју лица свог! И пази сад, пријатељу! Чим се та моја колумница појавила, у прошли четвртак, на киоску, Радио Београд, још у шест ујутру, јавља да је поред Земље, на само 7.000 километара пролетео метеор „величине камиона“! Снимила га НАСА, а тамо кажу да је 7.000 километара, астрономским мерилима, „веома опасна близина“!
И, да ли сада морам да вас убеђујем, Срби моји, да контролишем и непогрешиво осећам шта се и у свемиру дешава, а не само у овој Србији, „земљи без епилога“.
А прошлонедељни метеорчић ме баш узнемирио! Да ли је претходница, да ли извидница неке силне војске, силне војске метеора која креће ка нама да, коначно, реши питање Орвеловог глобалног села! Хоћу рећи, да нас потамани, да истреби људски род који све више угрожава ову планету, а о којој, тамо горе, неко и те како брине. А када нас киша метеора збрише, она ће, одмах, да посеје неко семе неког „бољег човека“, а ако и он забрља, проћи ће као и ми садашњи!
Јер, британски астробиолог Чандра Викрамасинге тврди да је и живот на Земљи долетео са неком кишом метеора, те да је један метеор који је лане пао на Кину донео и корону?! Теорија је, на први поглед, мало откачена, али не заборавите да је и Никола Тесла тврдио како нам вируси долазе са „непријатељских планета“где живе рептили. А они су, изгледа, сишли и на Земљу да нас потамане! Ти белосветски рептили највише воле да једу децу и да им пију крв?! Нису ли, пре десетак дана, Трампови маринци извукли из тунела, испод њујоршког Централног парка, престрашену дечицу која су отета за неку рептилску гала гозбу!
Те се питам; да ли је зато Дача Трамп одобрио да из буџета повећа средства Пентагону за јединице
„космичке армије“које би пресретале и уништавале метеоре који фијучу на нас!?
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, подсећа ме на моје студентске дане: „Ниси ли још на првој години студија морао да знаш да је Анаксагора, двеста година пре Аристотела, тврдио да је семе живота разасуто по целом космосу, да је свуда у васиони, панспермија присутна...“
Овим подсећањем Јунг ми је продувао одговарајуће чакре, и сетим се да је Анаксагора, баш као и Демокрит, ишао у Индију и оданде, са тамошњих „колеџа“, донео знање о панспермији. И баш као што је Демокрит донео знање о „недељивим“атомима, чиме ће се касније бавити Леукип и Епикур, а гле, млади филозоф Карл Маркс на њима ће докторирати! Као што ће мој професор Чедомил Вељачић из Београда отићи, напрасно, на Цејлон где се замонашио у једном будистичком манастиру! И да ли је онда чудно што је астробиолог Чандра Викрамасинге пореклом са Цејлона?!
Али да се разумемо: сва та духовна знања која су почела са Анаксагором да нам пристижу из Индије, тамо су одавде однета, бар пре – четири хиљаде година! Однео их је српски цар Нино Белов из Наиса (Ниша). Елем, Анаксагора и компанија само су та знања вратили, овде, у земљу порекла!
Него, све да корону и није донео неки метеор, показало се, веома брзо, да је корона велика превара, да је то, изгледа, само „рептилска црна магија“у којој мој Алек има улогу Пинокија! Београђани су то брзо провалили и зато не носе маске; од Ташмајдана и „Последње шансе“па све до „Шарана“у Земуну.
Али, шта ако још ноћас усањам кишу метеора? Шта ако нас задеси нека права апокалипса, а Биљана код тетке у Краљеву?
Ту се и моја Црна упрпила: „Почела сам и ја да сањам кишу метеора. Да ли ћемо и ми мачке да доживимо судбину људског рода када нас заспе нека фатална киша метеора...“