САЈБЕР КРИМИНАЛ УНОСНИЈИ ОД ТРГОВИНЕ ДРОГОМ
РИЗИЦИ НОВОГ ДОБА
Процена је да до 2025. сваки упад хакера у систем компанија може да кошта 125 милиона долара, па не чуди што светска привреда годишње за санацију сајбер напада троши 400 милијарди долара. А где су тек штете од климатских промена и пандемија
Током ванредног стања сајбер напади су се драстично повећали, а сваки упад у систем кошта око четири милиона долара. Процена је да би до 2025. сваки упад могао да кошта 125 милиона долара, упозорава Јован Милосављевић, руководилац Службе за информациону безбедност – Национални ЦЕРТ. У Србији и региону доминирају „фишинг“кампање („пецање“) и напади путем „злонамерног кода“, који омогућава хакеру да закључа податке и тражи откуп или да их компромитује.
„Неколико банака је у последње време било злоупотребљено, чак и Институт Батут. Слично се дешавало и у земљама региона тако да је очигледно да се ради о регионално оријентисаној групи“, рекао је Милосављевић на конференцији „Ризици новог доба - утицај на пословање и имовину“, коју су организовали портали sveonovcu.rs и sveoosiguranju.rs.
Сајбер секјурити венчурс, водећи светски истраживач у области сајбер економије, предвиђа да ће до 2021. сајбер напади коштати светску економију 6.000 милијарди долара. Сајбер криминал ће постати много уноснији од трговине дрогом.
У Србији, ипак, руководиоци компанија нису свесни ризика и најчешће само дају звучну функцију човеку задуженом за безбедност, a да му не обезбеде ресурсе, новац и људе, сматра Драган Плескоњић, један од наших највећих стручњака за сајбер безбедност, МЛ&АИ. Он је упозорио да се напади
углавном дешавају петком, у пет до пет после подне. „Безбедност кошта. Превентива, предикција и проактивност су кључни као и процена ризика и акције у складу са тим. И у САД и у западној Европи дешавају се пропусти, али се више обраћа пажње на сајбер безбедност. Био сам разочаран сигурношћу бројних домаћих портала преко којих се пружају одређене услуге. Ситуација је забрињавајућа“, рекао је Плескоњић.
Лондонски Лојдс је проценио да светска привреда годишње потроши 400 милијарди долара за санацију сајбер напада, што, како каже Сања Јовановић, директорка сектора за корпоративна осигурања Винер штедише осигурања, укључује и непосредне и посредне штете. Највеће штете су, како је објаснила, из области одговорности према трећим лицима, односно људима чији су подаци злоупотребљени. „Полиса осигурања покрива и те штете, али и друге, попут штете ангажовања ИТ компаније која би санирала штету, трошкова правне заштите, обавештавања, ангажовања менаџера за управљање кризним ситуацијама и пи-ар трошкова зарад очувања репутације, затим губитак добити, али и трошка изнуде као додатно покриће“, објаснила је она. У Србији, каже, полисе углавном купују ИТ компаније јер су свесне ризика, а полиса је примарно намењена компанијама које рукују великим бројем података трећих лица - ланцима малопродаје, хотелима, медицинским и финансијским институцијама.
При томе, хакере пре свега интересују лични подаци клијената компаније коју нападају, истиче Мајо Мићовић, директор компаније Скај експрес, која је ексклузивни дистрибутер напредних решења за сајбер безбедност и председник Швајцарскосрпске трговинске коморе. „Хакери се чак међу собом надмећу у томе шта су успели да ураде. Зато је важно да компаније које се баве заштитом система упознају клијента, да разумеју које су му најрањивије тачке у систему и да се систем заштите прилагоди“, каже Мићовић, наглашавајући да све више компанија узима антивирус напредних генерација, који укључују и вештачку интелигенцију и машинско учење.
Пошто штете расту из године у годину, Плескоњић је упозорио да је важно предвиђати сајбер нападе будући да није могуће платити све штете, јер се ради о великом новцу. „Хакерске фирме данас функционишу практично као регуларне фирме на црном тржишту. Замислите, они треба да направе злонамерни софтвер, да запосле програмере и друге стручњаке, практично имају експертизу, затим да га пласирају на хиљаде рачунара, да прикупљају податке и наплате уцену. То је озбиљан пројекат који кошта и који неко финансира. Реч је о организованим ганговима, често их подржавају и државе јер им обезбеђују девизни прилив или за њих шпијунирају“, каже Плескоњић.
Реч је о веома софистицираним методама напада, а током једног дана направи се 300.000 нових типова малициозног садржаја, прецизира Милосављевић и истиче да је важно да компаније више времена посвете превентиви.
Друга важна тема о којој се говорило и током пандемије, а и на конференцији о ризицима новог доба, јесу климатске промене чије штете Економист интелиџенс јунит процењује на 7.900 милијарди долара до 2050. Упркос позитивним ефектима карантина по загађење планете током пандемије, те промене су краткорочне и неће битније променити ситуацију уколико се државе и компаније не посвете решавању овог проблема, рекао је климатолог Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију Физичког факултета у Београду. „Док се не смањи употреба фосилних горива нећемо много да урадимо. Климатске промене су прогнозиране пре 40 година, али проблем се није решавао јер се ризик порицао. Сада када су промене видљивије постоји спремност да се проблем решава“, истиче Ђорђевић.
Кумулативни податак о свим штетама од елементарних непогода не постоји, али се са Министарством финансија ради на прикупљању тих података, каже Сандра Недељковић из Канцеларије за управљање јавним улагањима Владе Србије. Она је додала да је до сада на обнову критичне инфраструктуре локалних самоуправа потрошено 50 милиона долара из кредита Светске банке вредног 70 милиона долара који Влада користи у зависности од потреба. Јавна предузећа су, како је истакла, штете надокнађивали из сопствених средстава. „Држави је то велики терет и држава није дужна да плаћа штете и то не постоји нигде у свету. Зато држава не рефундира штету, то ради осигурање, држава само помаже грађанима, али би требало јачати свест како би био већи број оних који имају осигурање“, рекла је Недељковић и констатовала да се мало инвестира у превенцију.
Ђорђо Маркеђани, председних ИО ДДОР Нови Сад осигурања, истакао је да је један од највећих ризика по компаније поплава и то највећим делом у Војводини. „Пољопривреда је најугроженија као једна од најважнијих привредних грана у Србији и то не само од поплава већ и олуја, града, суша. Ова година није добра када је реч о осигурању, јер је било много штета, а тако је било и у претходне три године. Процењује се да штете од елементарних непогода у Србији износе око 150 милиона евра годишње“, рекао је Маркеђани.
У све ризичнијем окружењу менаџерима је све теже да доносе одлуке, те могу да буду и предмет тужбе акционара да штету, ако немају полису осигурања од менаџерске одговорности, плате из сопственог џепа. Љубица Томић, адвокат канцеларије ТСГ, рекла је да тренутно учествују у процесу који се води у Привредном суду у Београду, у којем је менаџеру заплењена имовина вредна пола милиона евра. „Судска пракса још увек није развијена, ни сами менаџери нису свесни којим све одговорностима подлежу и за шта све могу да буду тужени, зато је важно да своје одлуке базирају на мишљењу стручњака“, упозорава Томић.
Пословање компанија дефинитивно постаје све изазовније, Свис Ре предвиђа да ће се све чешће испољавати и ризик пандемије, који можемо да очекујемо сваких 25 до 30 година. Економске последице ће бити дубоке, а опоравак јако дуг. Ако свему томе додамо и сајбер нападе, последице климатских промена, па и менаџерску одговорност, компанијама прете губици који се мере милијардама долара, уколико се адекватно не припреме.
Много пре него што је Сједињене Државе погодио ковид-19, њима је вршљала једна друга епидемија, усмртивши у 2018. више људи него што их је досад убио вирус корона. Број случајева онога што смо назвали „смрћу од очаја“- фаталних исхода узрокованих самоубиством, прејаком дозом наркотика и обољењима јетре изазваних алкохолом - од средине деведесетих нагло је нарастао с око 65.000 годишње у 1995. на 158.000 пре две године.
Раст броја смртних случајева изазваних овом другом епидемијом је скоро у потпуности ограничен на Американце без четворогодишњег високог образовања. Док је укупна стопа смртности у случају оних са завршеним четворогодишњим високим образовањем опала, порасла је кад су у питању мање образовани Американци. Очекивана дужина живота је између 2014. и 2017. опала за све Американце. Ово је био први пад очекиване дужине живота још од пандемије шпанске грознице 1918. и 1919. Сад, кад две епидемије харају истовремено, може се очекивати да ће очекивана дужина живота додатно опасти.
Иза ових стопа смртности стоје подједнако суморне економске статистике. Како смо документовали у нашој књизи, реалне зараде (прилагођене инфлацији) америчких мушкараца без факултетске дипломе опадају већ 50 година. Истовремено, процењена укупна зарада на коју током читавог радног века могу да рачунају они с факултетском дипломом у односу на оне без ње нарасла је за запањујућих 80 одсто. Како се мање образовани Американци суочавају са све мањим изгледима да нађу посао, удео мушкараца у најбољим радним годинама у укупној радној снази већ деценијама показује силазни тренд, док је са женама то случај од 2000. надаље.
Образовани Американци мање образованој већини све више одмичу не само кад су у питању приходи, већ и кад је реч о здравственим исходима. Трпљење болова, усамљеност и умањена радна способност постали су много чешћи код оних без факултетске дипломе.
Историјски посматрано, могао би се заступати став да су пандемије доносиле већу једнакост. Најчувенији пример је куга, која је у Европи у 14. столећу побила толико људи да је довела до мањка радне снаге, што је по