ИГРА ЖМУРКЕ ИЛИ ВИШЕ ОД ИГРЕ
Биланс изборних нерегуларности
РИК је у понављању избора на чак 234 бирачка места нашао формални разлог што ће нам један од најинтересантнијих резултата ових избора, а то је податак колико је уопште људи гласало, још неко време остати тајна
Пуних пет дана након одржавања републичких, покрајинских и локалних избора Републичка изборна комисија коначно је пронашла образложење зашто, супротно пракси, не објављује колики је био одзив бирача. На чак 234 бирачка места гласање је поништено и понавља се у среду, 1. јула, када ће овај број НИН-а већ бити одштампан. Један од најинтересантнијих резултата ових избора тако ће остати тајна вероватно још недељу дана.
Поређења ради, 2016. избори су поновљени на свега 15 бирачких места, али РИК у одбрану овакве одлуке има нову прописану могућност по којој треба да поступа. Тако је увидом у записнике најпре установљено да је на 117 места убачен већи број листића него што је било бирача и да је, заправо, немогуће утврдити резултат избора због логичко-рачунских грешака и формалних неправилности или зато што записник није потписан. На 116 се бројеви у записницима нису слагали, а у шест случајева су РИК-у стигли некомплетни записници. Само у једном случају је РИК усвојио приговор странке и на основу њега, на гласачком месту у Београду, донео одлуку о понављању избора, док су преостале одлуке о поништавању резултат нових правила у раду РИК-а који поништава изборе на основу утврђене мањкавости записника. Истовремено, РИК је одбацио десетине приговора посматрача, странака и бирача.
Слободна воља достигла је врхунац апсурда на два бирачка места у Врању, где је листа под редним бројем четири одскочила у обе категорије - на локалним очекивано, а на републичким шокантно. Мука је што је на листићу за парламент тај број заузимао СВМ, а на локалном Српска десница Мише Вацића за коју је, по свему судећи, организована ова „колективна подршка“. Неочекивани изборни резултат у селу Нерадовац, које је цело гласало за
Да није било видео-записа са бирачког места 49 у Убу, мало би ко на реч поверовао како се све гласало 21. јуна
СВМ, и на бирачком месту у ОШ „Доситеј Обрадовић“у Врању, где не живи ниједан припадник мађарске мањине, сместили су листу СВМ на треће место у том граду иако, како кажу, на југу Србије нису залепили ниједан плакат, а камоли водили живу кампању.
За разлику од врањске анегдоте, која остаје само то и не претвара се у нерегуларност, снимак асистирања приликом гласања у Убу, на бирачком месту 49, који је функционер СРС поделио на друштвеним мрежама, изазвао је подношење кривичне пријаве и понављање избора.
Овај случај улази у осам до десет посто процената неправилности и нерегуларности, које је уочила Посматрачка мисија Црте, а које се односе и на куповину гласова, угрожавање
тајности, фотографисање листића, гласање исте особе више пута. Неправилности су, према подацима ове организације, углавном биле усмерене на подизање излазности, која би, без њих, била мања за четири-пет процентних поена, односно око 45 одсто. Полицији су поднете пријаве и за „бугарски воз“на бирачком местима у Зрењанину и Пожаревцу где су посматрачи приметили састајалишта на којима се претпоставља да су преузимани попуњени листићи и на које су се бирачи враћали после гласања са непопуњеним листићима. У Зрењанину је пријава поднета и због куповине гласова, претпоставља се за 5.000 динара. Ваља рећи, међутим, да је ова мисија имала посматраче на свега 500 од преко 8.000 бирачких места.
И на том малом узорку, случајном и репрезентативном, уочене неправилности су драматично веће него на претходним изборима, саопштили су из Црте, али у том поређењу треба имати у виду додатну особеност минулих избора. Већина учесника на њима, наиме, није имала капацитет да обезбеди сопствене посматраче на већини бирачких места. Што свакако не може да чуди кад се зна да су, пре понављања избора, свега три учесника прешла снижен цензус од три одсто, не рачунајући мањинске листе.
Из немогућности да се, чак ни на кључним местима, обезбеде чланови бирачких одбора, насупрот армији присталица СНС која је целог изборног дана позивала бирача и по неколико пута, шпартала улицама и звонила на интерфоне станара, произлази диспропорција у односу према регуларности. Већина странака, након изборног дана, остала је без могућности да доказује злоупотребу, чак и ако је сумњала у резултат.
Тек, покрет ДЈБ (листа Суверенисти) поднео је 2.700 жалби Управном суду, који је у понедељак прихватио и поништио решење РИК којим је приговор ДЈБ на резултат одбијен. Суверенисти су, најпре, тражили да РИК провери садржај џакова и упореди их са записницима на 2.700 бирачких места, јер су, како тврде, увидом у четири насумично изабрана џака установили да њихов садржај не одговара записницима. Као пример наводе бирачко место 12 у Трстенику где се у џаку за листу СРС налази седам гласова (у записнику пише да их има 72), за СПАС 15 (у записнику стоји 22), и тако редом.
Суд одлучује и о нерегуларностима у Шапцу, што није случај на Новом Београду где је општинска изборна комисија усвојила приговор СНС и одлучила да се на свим бирачким местима бројање гласова понови, након што је у првом „покушају“листа Александра Шапића освојила 43, а СНС 42 одсто. Управни суд у Новом Саду делимично је усвојио и жалбу СНС на одлуку ГИК у Шапцу, којом су избори поништени на свих 100, па ће они бити поновљени на 27 бирачких места. Драма у Шапцу се настављала. СНС је већ 21. јуна увече прогласио победу, а листа Небојше Зеленовића није одговорила све док ГИК, пар дана касније, није донео одлуку о поништавању избора.
И Покрајинска изборна комисија одлучила је да се избори за посланике Скупштине Војводине понове на 23 места због немогућности да се утврди резултат избора, па се коначни резултати на готово свим нивоима одлажу за прву половину јула.
Пошто нису саопштени када је требало, најкасније до 25. јуна, а избори се понављају на до сада највећем броју места, напетост у вези са преласком цензуса на републичком нивоу се наставља најмање за три листе – ПОКС (према прелиминарним резултатима освојио је 2,63 одсто), Суверенисте (2,32 одсто) и Покрет Метла 2020 (2,25 одсто), а иза њих је СРС са 2,07 одсто. Ако као меродавну узмемо изјаву председника РИК Владимира Димитријевића, који је пре одлуке о понављању избора казао да на основу 97,23 одсто обрађених резултата листа Александар Вучић - За нашу децу има 60,68 одсто (1.917.412 гласова), листа Ивица Дачић – СПС – ЈС - Драган Марковић Палма 10,35 одсто (327.130 гласова), а листа Александар Шапић - СПАС 3,86 одсто (121.867 гласова) и да је укупно гласало 3.159.748 бирача, испада да је цензус око 95.000 гласова. Уз те претпоставке, може се израчунати да ПОКС-у до цензуса недостаје мало више од 11.000 гласова, Суверенистима 21.000, а за улазак у Скупштину Метли фали 23.000 гласова, с тим што су поништавањем избора на 234 бирачка места, разуме се, поништени и гласови које су на њима добиле и те листе. С обзиром на то да на поновљеним изборима право гласа има 203.012 бирача и да је за „репризу“увек мање интересовање него за „премијерно“гласање, аутоматски пада и убедљивост претпоставке да се на тако много места избори понављају да би у парламент ушла и нека странка која неће бити део власти. С обзиром на досадашњу праксу, било би велико изненађење ако на поновљене изборе изађе више од трећине, односно око 70.000 бирача. У том случају, за ПОКС, који од свих губитника има највеће шансе, морало би да гласа више од 15 одсто. Но, чак и ако још неко прескочи цензус, тема о регуларностима ће се наставити, јер ће, уз све апсурде и бизарности, формално настојање да се повећа излазност за неколико, за легитимитет власти безначајних процената, остати највећи грех по демократски процес.
Црта је на осам до десет одсто места уочила неправилности и нерегуларности, које се своде на куповину гласова, угрожавање тајности, фотографисање листића, „бугарске возове“, гласање исте особе више пута…