НОВАК И ЈА БИСМО СЕ ЛАКО О СВЕМУ ДОГОВОРИЛИ
ДИНО РАЂА, КОШАРКАШКА ЛЕГЕНДА
Људе делим само на добре и лоше и гарантујем да бисмо се нас двојица договорилa за пет минута. Међутим, реално не бисмо могли водити државе, као што политичари не би могли играти кошарку и тенис. И не пада ми на памет никакав политички ангажман. Пре десетак година сам то урадио само да бих спасао Југопластику
Невјероjатна је количина срања по Новаку ових дана. Натјецање тко ће га више покењат. Човик је направија све да помогне нама Хрватима да се промовирамо и да покушамо спасит бар дио сезоне. И наравно, буди добар, изи говно. Је ли било грешака, наравно да је. Али у првом реду Димитров и организација па тек онда остали судионици. За успоредбу погледајте кафиће, ноћне клубове викендом, утакмице, шетнице, јавни пријевоз…. Све пуно људи и нико не носи ни маску, нити се држи дистанце. Али наравно да није база срат по Анти и Мати. Зато по Новаку удри из свих оружја. А човик је рискира своје здравље да нама нешто направи. О часним сестрама из Ђакова тек покоја стидљива реченица, а ситуација засад дупло гора, да не тражин даље. Ово шта се догодило паметни ће схватит ка упозорење да је вирус међу нама и да га треба озбиљно схватит, јер смо се сви скупа превише опустили. Успут се види да смо без обзира на статус и имање сви исто подложни вирусима и да се морамо боље држат упута. Здрави и весели били. Дино Рађа. Фејсбук. 24. јун 2020.
Ово је објава са фејсбук-налога Дина Рађе, реакција на жестоке критике упућене Новаку Ђоковићу и изазвала је хиљаде људи у свим земљама бивше Југославије да поново славе Рађу, као некада када смо га знали само као доброг духа под кошем уз који смо славили победе - пре разорних ратова. Док смо навијали за Југославију. Кошаркаш из Куће славних у разговору за НИН не жели да говори о прошлости, политици, каже да су његови ставови одавно познати, да људе дели на добре и лоше и да ће такав и умрети, ма колико га провоцирали неки од хрватских медија, који пишу да „у последње време, део хрватских спортиста, срећом огромна мањина, нариче за Југославијом, међу њима су Дино Рађа, Горан Иванишевић, Роберт Просинечки...“
Зашто нас изненађују овакве људске поруке као што је ваша одбрана Ђоковића? И зашто људи имају потребу да онога ко добрим жели да победи зло нападну жешће но икога другог? Ко је за вас Новак?
Као прво да нагласим да нисам стао у обрану Новака због тога што смо ми пријатељи. Упознали смо се једном, у Атени, на опроштају Дуде Ивковића, сликали се и пар минута попричали. Међутим, њега као спорташа јако цијеним баш због џордановске главе и свеукупног понашања које може бити примјер свима. Мислим да је најбољи играч тениса свих времена. Одмах иза Иванишевића, наравно. Двобој против Федерера лани у финалу Вимблдона је најбољи икад одигран. Не можеш да се не дивиш обојици. Надам се да ћу имати прилику да га поближе упознам у будућности, јер ме јако занимају разни начини припремања у различитим спортовима. Мени као бившем спорташу је то јако интересантно. Човјек учи док је жив. Напади на њега, односно на било којег успјешног човјека су само јадни испади људи који би све дали да су на том мјесту. Јесу ли се мало превише опустили? Дефинитивно јесу, али око нас је море таквих примјера па ником ништа. Међутим, писати о њима мало ко чита, а писати о Ђоковићу, Билу Гејтсу и сличнима сви читају. Поготово ако су негативно интониране информације. Такав је данашњи свијет, нажалост.
Као реакцију на отворено непријатељство према Ђоковићу, вашу објаву делили су и Срби и Хрвати, и остали народи бивше Југославије. Шта и коме смета када,
људским приступом, без злобе и зависти, бришемо границе међу собом и не дозвољавамо да нам загаде срца?
Шта се тиче односа на овим просторима, апсолутно не желим томе дават простора осим једне реченице коју ћу поновит. Гледајмо у будућност, а не у прошлост. Само на то можемо утицати да нам буде боље.
Свестан сам да сам део непоновљиве генерације, која је не само оставила трага у светској кошарци, већ је до данас остала у пријатељским односима и нема разлога да се то мења. Ако си добар, можемо било шта, али ако ниси, заобиђи ме и све О.К.
Честе су ваше реакције на неправду. Говоре да сте емотивац. Према рањивим групама постављате се заштитнички. Да ли је то оно што недостаје овдашњим политичарима и да ли сте икада размишљали о томе да се политички ангажујете?
Емотивац сам од рођења. То је у мени и немам намјеру мијењат. Ко ме воли, супер, ко ме не воли, опет добро. Не морају сви бити исти. Мени су људи или добри или лоши. Не интересира ме ко је црни, бијели, жути или зелени. Не интересира ме ко је муслиман, кршћанин, будист или православац. Не интересира ме ко је Американац, Рус, Кинез, Србин или Хрват. Не интересира ме колико новца неко има и како се зове. Само добар или лош. Ако си добар можемо било шта, али ако ниси, заобиђи ме и све О.К.
Каква смо друштва генерално постали и зашто нас изненађују овакве поруке као што је ваша у одбрану Ђоковића? Је ли мржња јача од доброте? Ко и зашто изнова баца семе зла међу нас? Када ће томе доћи крај?
Наравно да не можемо имат сви иста стајалишта. Ако ме неко не занима или сматрам да није добар, само га заобилазим. Не разумијем људску потребу да читају нешто или неког кога не воле, па онда злочесто коментирају. Само сами себе трују лошом енергијом.
Какви би били односи Србије и Хрватске да их воде људи попут вас и Новака?
Не пада ми на памет никакав политички ангажман. Мој улазак у политику прије десетак година је био искључиво због спасавања Југопластике и ништа више. У кључном моменту је требало спасити клуб од стечаја и то сам направио. А комплетну накнаду за рад сам прослиједио једном клинцу који је остао без оца прије рођења. Да ли имате осећај да су и они који желе праведније друштво, по мери обичног човека, постали само гласачка машина, или понуда на трпези политичара? Каква је ситуација тренутно у Хрватској? Разликује ли се и по чему од Србије? Видели сте како су окончани избори у Србији, шта очекујете од избора у Хрватској?
Не пратим изборе ни код нас, а поготово преко других граница, искључиво зато јер мислим да се промијенити неће ништа. Барем за мог живота. Тужан сам, али немам више неке наде, онако најискреније.
Када помислите на СФРЈ, које су сцене које вас најчешће на њу асоцирају? Како сте расли у тој земљи? Како сте провели детињство? Чему су вас учили родитељи и шта је оно што никако нисте смели? А чему данас уче децу? Какав је систем вредности у односу на период вашег одрастања и сазревања?
Нас су некад учили поштовању старијих, учитеља, полицајаца, реда..., свега. Кад се не би дигао неком старијем у аутобусу, а родитељи дознају, добијеш по носу одмах. Данас је све обрнуто. Старијима се ругају, учитеље малтретирају, полицију не поштују и да не набрајам даље.
Врло емотивно на овим просторима дочекан је и филм Једном браћа о чувеној кошаркашкој репрезентацији. Да ли људе са којима сте некада играли и данас сматрате браћом? С којим бисте људима, који су се преплитали у вашем животу и каријери, погледали у Београду тај филм? Како се, уопште, осећате у Београду и с ким се највише дружите, о чему причате, кошарци, животу, музици или се дотичете и политичких тема?
Са свим својим пријатељима из бивше репрезентације сам у истом односу у каквом сам био оних дана. Наравно да су нам се путеви разишли из
разних разлога, али са свима се чујем. Дан-данас постоји вибер-група која се зове Бормио 87 у којој смо сви одреда. Чак и доктор са преко 80 година. У ово доба изолације посебно су сви активни.
Када помислите на Задар, некако вам је топло око срца. „И то не могу проминит ни она два идиота који су написали оно гадљиво писмо у Слободну (Далмацију) након сезоне.“Ко су та два идиота? И ком Љубиши Самарџићу је скандирала пуна задарска сала? Како су текли ваши задарски дани? И какав је тај град данас?
За Задар ме вежу феноменалне успомене. Година за памћење. То је град који живи искључиво за кошарку и дивота је било играт у том амбијенту. Једног од најбољих пријатеља сам упознао тамо и то нема цијене.
Како је на Вису, за оне који су ту летовали деценијама раније? Гледате ли Хајдук у кафићу Билиба? Пратите ли утакмице Партизана и Звезде?
Вис ми је дестинација већ скоро 10 година. Уживам у тој врсти изолације. Купање, море, рибе, фамилија. Наравно да се гледа Хајдук у Билибе. Од других спортова активно пратим НФЛ и о томе знам поприлично, а остало мање, више од догађаја до догађаја. Лигу првака, НБА, Олимпијаду и свјетска и еуропска првенства.
„Емоције су зајебана ствар“, рекли сте након премијере документарног филма Рађа. Када ће бити београдска премијера и хоћемо ли вас видети на њој? И шта је то са тим емоцијама?
Шта се тиче филма, он је већ приказан у Сплиту и Загребу. Требало је да се иде даље, али нас је вирус приземљио. Биће прилике, ваљда. Можда нека телевизија буде заинтересирана да прикаже за вријеме док се окупљања не препоручују.
Шта ради Комазец и да ли се виђате? Пратите ли шта се догађа
са некадашњом Југопластиком, садашњим КК Сплит, који се враћа у АБА лигу?
Сплит, кошарку пратим, наравно. То је мој град и без обзира на то што тренутно не живим тамо, сваки дан читам шта се дешава.
На вашем сајту прати вас велики број Срба, па и оних који су давно отишли и сада живе у Чикагу, Њујорку, на Новом Зеланду… Ви сте заувек остали у „њиховом тиму“. А ко је онда ваш противник? „Да на свету има више овако великих људи као што сте Новак, Горан Иванишевић или ти, било би угодније одрадити овај круг живота“, само је једна од хиљаду порука која вам је послата након објаве о Нолету. Какав би то свет био да њим ви управљате? Да ли би и даље више од 65.000 људи годишње одлазило из Хрватске и Србије? Зашто одлазе толики људи и налазе ли срећу тамо где траже свој нови дом? Тера ли их само немаштина или још нешто?
Људи бјеже с ових простора јер се осјећају беспомоћно. Без обзира на то какву школу завршиш, не можеш ништа без некакве везе. Подобни напред, остали стој. Шта се тиче договора, Новак и ја бисмо се договорили у пет минута. О свему. Гарантирам. Међутим, реално не бисмо могли водит државе, јер нисмо квалифицирани за то. Исто као што политичари не би могли играт наше спортове.
Кажете да вам се гаде они чији је највећи успех подизање чланске карте неке странке. Зашто је чланска карта постала најважнија ствар од које зависи посао, плата...
Ја кад бих знао одговор на то питање био бих свевид. Не знам, али то је једноставно тако. Струка се не цијени, већ веза, само неко кога знаш.
Прилично бедна ситуација?
Да. Али да бих ја то мијењао сад, нема шансе. Неко млађи да се упусти у то. Ја сам престар да бих се тиме ишао бавит. Некако све мање имам времена за идиоте, настојим се окружит малим кругом људи, добрих људи, ово друго покушавам игнорират. Своје клинце учим у том смјеру, а оно, да се сад око тога превише нервирам, једноставно немам вримена. Ово шта ми је још преостало желим живјет у миру. Ја сам живио по систему вриједности којем су ме научили као дијете. Генерално наш проблем је што се враћамо уназад и причамо о темама уназад, умјесто да гледамо како ћемо боље живјет у будућности. Све те теме из прошлости су нешто што се промијенити не може и глупо су трошење вримена и енергије.
Новак је управо покушао да направи нешто за нас, за ово време и будућност?
Да, нешто хуманитарно, са вишим циљем. Нити му треба славе, нити новца, нити не знам шта и опет, да извините на изразу - најебе.
Зато што смо такви људи?
Па, ј… га.
Када ћете за Београд?
Е…, то питајте мистера ковид-19. Није до мене.
Када сте били последњи пут?
Ух, па тамо негди пред крај прошле године, нисам скоро.
Долазите често?
Прилично. Да, ту имам пријатеље, виђам се са њима и волим да их видим. Никад нисам има проблема у Београду, увик ми је ту супер, никада нисам доживио неугодности.
Шта вас је подстакло да се обрушите на оне који су напали Новака, а баш су се многи из целог света обрушили на њега?
Тако мени дође моменат, нема ту никаквог планираног геста, исто бих написа да је на његовом мисту био Борис Бекер. Био је неко ко је покушао направит нешто добро, и неправедно је нападнут. А нападнут је баш због свог имена, не дјела. Погледајте, након десет дана, осим пар тенисача, број заражених у Задру је три. На другим мјестима имате на стотине по клубовима, и о томе се не пише ни пет посто, јер није никоме у интересу писат о томе. Ствари су врло једноставне, има оних који вас воле и оних који вас не воле. Ако и причаш три дана и три ноћи онима који те не воле, нећеш промијенити њихово мишљење.
То је порука и Ђоковићу?
Не треба се обазирати на то што други говоре. Он је страховит момак, јак у глави и то показује из дана у дан својим резултатима. Оно због чега га још више цијеним су људске вриједности, а не титуле. Оне су мали дио живота.
Погодило вас је док сте гледали када Нолету мама Дражена Петровића у Задру поклања његов дрес?
Класика. Мени је Дражен сам по себи био велики пријатељ, али и суиграч у репрезентацији. Изузетно сам га цијенио.
Људи беже с ових простора, јер се осећају беспомоћни. Без обзира какву школу завршиш не можеш ништа без везе. Подобни напред, остали стој. Не пратим изборе ни код нас, ни код вас, јер мислим да се ништа неће променити. Бар за мог живота
Чиме се данас бавите?
Клинцима највише, Кошаркашким савезом и то ми највише задовољства даје.
Како проводите време у изолацији?
Држимо се више-мање некаквих правила. Не идемо у затворене просторе, већ само на терасе, перемо руке, остављамо обућу у гаражи… Радиш што можеш, не треба бит ни у каквој паници, али треба се држати некаквих хигијенских протокола. Не поштујем протокол зато што сам научен као спортиста, већ ме томе живот научио. Мало си у паници, пет, шест дана, док се прилагодиш, након тога тако је, како је. Како мени, тако и свима другима, не можеш то промијенити. Слушам епидемиологе а не интернет, улицу и коментаре – so far, so good. Нисам ја ништа посебно. Свјестан сам да сам дио генерације, непоновљиве, која је оставила трага не само у свјетској кошарци, него генерација која је до данас остала у пријатељским односима и нема разлога да се то мијења. Такав сам каквог су ме одгојили, цијеним добре људе а не њихове титуле, или си добар или лош, и такав ћу отићи са овога свијета.