ЛАЖИ МЕ, ЛАЖИ
ПРЕТИЛИ ИТАЛИЈАНСКИМ, УПРИЛИЧИЛИ ИРАНСКИ СЦЕНАРИО
Болесни људи који седе или леже испред здравствених установа, донације грађана за недостајућу опрему и хитна набавка металних ковчега постали су наша свакодневица дан након избора, иако се на основу званичне статистике и даље сјајно боримо са короном. Реалност је, нажалост, битно другачија
Вишемесечни покушаји да откријемо где се налазе сви они који су заражени, а статистика их не лоцира, коначно су уродили плодом – нађени су испред ковид амбуланта и Инфективне клинике како данима стоје у редовима и чекају да их неко прегледа. Наравно, и даље нису обухваћени статистиком, јер су се неодговорно разболели када СНС-у то никако није одговарало, у време када смо се на политичкој сцени приближили севернокорејском моделу и када је такву победу ваљало прославити. Али, за разлику од претходних месеци у којима су их вешто крили - податак да је константно постојало између 2.500 и 3.500 ковид заражених пацијената који нису били ни у болници ни у самоизолацији, власт никада није објаснила - сада бар можемо да их видимо.
Нажалост, не и да им помогнемо – здравствени систем који је како-тако издржао „први пик првог таласа“, очито није био у стању да то понови у „другом пику првог таласа“(Кризни штаб се није прославио са сузбијањем епидемије, али бар нуди звучне формулације за оно што нам се дешава), па су болесни људи који седе или леже испред здравствених установа, донације грађана за недостајућу опрему и хитна набавка металних ковчега постали наша свакодневица. И не, прича да је хитна набавка 20 сандука и 200 џакова за посмртне остатке у Новом Пазару само „стандардна процедура“, једноставно не може да прође - да је тако не би била обављена наредбом Градског штаба за ванредне ситуације и то након што се појавила незванична вест да је у једном дану 11 људи из Новог Пазара преминуло, иако су званично тог дана у целој Србији забележена само два смртна случаја.
„Тренутно је у Новом Пазару катаклизма, немају медицинског особља, многи здравствени радници су оболе
Да ли ико у СНС-у слуша страначког колегу и министра здравља, који каже да „није срамота носити маску и не поздрављати се са неким грљењем и љубљењем“? Зар то не важи и за председнице Владе и Скупштине, Ану Брнабић и Мају Гојковић