КОНСПИРАЦИОНИ ВИРУС
ФЛОРИЈАН БИБЕР О ТЕОРИЈАМА ЗАВЕРЕ И ПАНДЕМИЈИ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ
Обмане могу бити смртоносне уколико подривају владине мере за спречавање ширења пандемије. Пандемија би могла да ојача политику страха, параноју и неповерење, пре свега на штету демократије широм света, укључујући и Западни Балкан
Након што је свет, заједно са Западним Балканом, запоседнут чарима пандемије ковида-19, учинило се да је наука преузела примат. Медицински савети и анализе деловали су важније од обичних популистичких порука. Док је у прошлости могло да се деси да се чињенице поричу, а струка потцењује, учинило се да је пандемија означила повратак науке, или како је Иван Краснев приметио у марту ове године – „Професионализам је поново у моди“(https://www. ecfr.eu/article/commentary_seven_early_ lessons_from_the_coronavirus).
Овај обећавајући приступ засенио је моћ сумње и завера. Током више од три месеца трајања пандемије, широм света забележен је пораст ширења теорија завера, лажних вести и оних које сумњају у званична објашњења о пореклу и ширењу заразе и њене озбиљности. Испоставља се да ови феномени нису маргинални, већ да значајни делови становништва - како у демократијама тако и у ауторитарним државама - у земљама изузетно или благо погођеним вирусом, једнако верују у најразличитије теорије завера и обмане. Ово само по себи није изненађење, с обзиром на то да болест није повезана само са медицинском струком, већ покреће и друштвене и психолошке динамике повезане са заверама.
Такве теорије узимају маха када људи покушавају да дају смисао догађају који би иначе деловао бесмислено. Било да је у питању напад на америчког председника од стране наоружаног слободног стрелца или глобална пандемија, догађајима који се чине случајним значење се придаје путем теорија завере. Оваква тенденција посебно се истиче када постоји велика когнитивна дисонанца између узрока и последице, у овом случају пандемије, покренуте случајном инфекцијом људи преко
животиња, чије су последице више милиона заражених и готово пола милиона умрлих широм света и то до средине јуна 2020.
Завере које дају смисао случајним догађајима, парадоксално, оснажују онеспособљене. Теорије завере увек истичу зли план неке, обично мале, групе људи, који је усмерен против света или неке нације, тако да ослаби појединце, а да их притом ослобађа сопственог дела одговорности. Истовремено, овакве теорије пружају објашњења догађаја који би се иначе могли тумачити као пуке случајности. Теорије завере садрже две кључне компоненте: нуђење обрасца за догађаје који би се у супротном могли чинити случајним, обично повезујући два или више догађаја кроз кохерентни наратив тако да добију смисао, и приписивање агентуре, тј. указивање на нечију одговорност. Завере посебно цветају у контексту догађаја који људе лично дотичу, као што је пандемија, и онда када су поверење у успостављено знање и оне који га нуде, као што су држава, наука и медији, на ниском нивоу.
Теорије завере у вези са пандемијом ковида-19 могу да се групишу у две велике групе. Прва група прихвата конвенционални приступ о озбиљности болести и не пориче легитимност одлука владе, попут затварања држава и слично. Завера је, са друге стране, усредсређена на узрок и ширење заразе. Док неки верују да су ковид-19 створили научници у лабораторији у Кини, и у неким случајевима,
да је намерно проширен да ослаби друге земље, остали приписују стварање вируса другима, као на пример америчким научницима, а проширивање приписују одређеним групама (као што су Јевреји или муслимани) или злонамерним појединцима.
Најприсутнија теорија криви Била Гејтса да, наводно, настоји да угради микрочипове у људе преко вакцина како би остварио глобалну контролу. Слична је и теорија завере у вези са 5Г мрежом која тврди да је инсталација 5Г мобилних мрежа повезана са распростирањем заразе. Друга група умањује озбиљност вируса и тврди да је он или обмана или да је сличан обичном грипу, а да је преувеличан од стране влада или одређених група зарад остварења њихових циљева. Уз ове теорије завере које настоје да предоче шири контекст, порекло и ширење заразе и интерпретирају само њено значење, постоје и многобројне друге обмане. Оне би могле да се зову и лажним вестима, а односе се и на неадекватне лекове попут употребе хидроксихлорокина или озона као терапије за лечење или превенцију заразе од ковида-19.
Иако обмане могу да коегзистирају са научним и фактичким подацима о пореклу, ширењу и озбиљности заразе, оне се међусобно слажу у одбијању начела конвенционалне медицине и науке. Овакве теорије завере могу се наћи у оквирима политичке деснице и левице, при чему су углавном повезане са њиховим екстремима. Демонстрације и групе на друштвеним мре
У Србији се као промотер надрилечења озоном истакао Жељко Митровић, блиски и жарки присталица председника Александра Вучића. Преко ТВ Пинк, чији је власник, могуће је да је ова превара задобила широку публику