РАСПЕЋЕ НА ФЕЈСБУКУ
НАПАДИ НА ФЕСТИВАЛ ЗЕМЉАНЕ АРХИТЕКТУРЕ У МОШОРИНУ
Фестивалу је спочитан наводни долазак чланица „скандалозне“организације Жене у црном. Аутор текста је чак повезао најављени уметнички чин body-paintinga са криминалном радњом педофилије, јер је план приредбе био да учесници „сликају по нагим телима деце“
Мошорин је питомо село на југу Бачке где се пут слепо завршава на обали Тисе. У главној улици ушорених кућа само је једна капија отворена последњег дана прошлог викенда. У дворишту је маса света, укључујући и децу. Праве се кућице од земље, осликава мурал земљаним бојама, испробавају маске од набоја и сламе...
Иако атмосфера мами, сви гости су са стране, док мештани игноришу дешавање – Фестивал земљане архитeктуре Лала, уместо да се њиме поносе. Ускраћени су за то осећање због вишенедељне фејсбук-кампање којом је организатор – Клуб финих заната – проглашен за „страног плаћеника“,
„заговорника независног Косова“, „антидржавни и антиуставни елемент“и „промотера педофилије“. Профили одакле је пласиран говор мржње сукцесивно су мењани из Задужбине Мошорин цивилни сектор у НВО Цивилни сектор и Ђорђе Шорошевић НВО, замећући траг аутору постова.
Понеки злуради коментар освануо је и на ФБ групи Мошорин, док је „напад сорошеваца са Тителског брега“„раскринкаван“и са десничарског портала nacionalonline.rs. Пакосне би речи однео ветар да није било и реалних последица: сви уговорени пунктови за одржавање Лале у Тителу и Мошорину отказали су гостопримство приредби.
Стога се Фестивал свео на авлију Центра за земљану архитектуру који је основала Новосађанка Драгана Којичић, још пре десет година, постајући и председница Клуба.
Она је у Мошорин дошла готово случајно, добивши награду часописа Космополитен за читатељку године, и требало је да на брзину одлучи где ће да смести свој Центар, као победничку идеју на конкурсу. „Села сам се сећала из детињства, када сам ту долазила код баке и деке једне другарице“, Драгана објашњава свој избор локације. Руке су јој вазда замрљане блатом јер је у сталном контакту са својим основним ресурсом.
Шантић,
Драгана Којичић