Папрени рачуни стигли на наплату
ПАПРЕНИ РАЧУНИ
Након куповине приватних кабловских дистрибутера, профит некада најуспешније државне компаније пао на најниже гране, а укупне обавезе достигле суму за коју је својевремено Влада Србије била спремна да је прода
Прашина коју је подигла вест да је Телеком Србија спреман да плати 155 милиона евра да постане нови власник косовског мобилног оператера ИПКО покрила је једну другу вест, коју већина Влади Србије наклоњених медија није ни регистровала. Грађани су упознати да власт у Приштини из политичких разлога неће ни да чује за економски најбољу понуду, као што је у октобру 2018. и албански премијер Еди Рама одбио и помисао да би Телеком Србија могао да купи Телеком Албанија. И тада је Телеком Србија дао најбољу понуду, али није вредело.
Једну другу одлуку Телеком ће много лакше спровести у дело, само што она неће обрадовати 4,8 милиона грађана - акционара доскора најпрофитабилнијег акционарског друштва у којем држава као већински деоничар ведри и облачи. За одлуку на Скупштини акционара 27. јула биће довољан само један глас овлашћеног представника државе, јер она поседује 58 одсто акција и већ сада је извесно да ће проћи предлог Надзорног одбора да ни ове године акционари не добију ни динар добити из 2019. Не би се, додуше, усрећили ни да им је исплаћен цео профит, јер би свако ко има 31 бесплатну акцију добио девет евра и то бруто, јер је консолидована нето добит Телеком групе мања од 21 милион евра, а самог Телекома је нешто већа – 29,5 милиона евра.
НИН је такав сценарио први најавио у јуну прошле године, када је објавио да ће највероватније грађани остати кратких рукава не само те, већ и наредне две године, а све су веће шансе да ће тако бити и 2022, јер су резултати све лошији. Зато је Надзорни одбор и предложио да се дивиденда не исплаћује и да сва добит буде нераспоређена,
за злу не требало. А да је добро, није.
Упркос томе што је Телеком у последњих годину и по дана потрошио стотине милиона евра за куповину приватних дистрибутера кабловске телевизије, консолидовани приходи компаније, у чијем саставу послује шест зависних предузећа, лане су повећани за 8,2 милијарде динара, а пословни расходи за 13,4 милијарде. Трошкови су, дакле, расли дупло брже од прихода - 11,9 према 6,6 одсто. Прилично разочаравајући податак за „златну коку“, која је у српски буџет знала да „снесе“неколико милијарди динара годишње. И за компанију, за коју је Влада Србије за државни удео не тако давно од потенцијалног купца тражила бар милијарду и по евра, а сада су њене обавезе премашиле ту суму.
У пословним круговима одавно се шушка о томе да се Телеком много задужио, да се можда и преиграо. Из ма
Пред светску кризу 2008. продајом свих 100 одсто капитала Телекома могла се отплатити половина јавног дуга Србије, а сада новац од његове продаје не би био довољан ни за годишњу камату Ненад Гујаничић
теријала, припремљених за Скупштину акционара, види се да је за аквизиције Телеком потрошио 370 милиона евра - Коперникус технолоџи га је до сада коштао 23 милијарде динара, Радијус вектор 10,2 милијарде динара, Маско 2,56 милијарди, Телемарк систем 2,47 милијарди, Ексе нет 2,35 милијарди, АВком 1,5 милијарди, БПП Инг 1,12 милијарди и САТ ТВ Метеор 0,3 милијарде динара.
Телеком за то пара није имао, морао је да их позајми. Зато је, каже за НИН Ненад Гујаничић, главни брокер Моментум секјуритиза, слабо кога могао да изненади годишњи финансијски извештај о пословању Телекома. „Он последњих годину, две примењује политику ширења бизниса која се у великој мери ослања на туђе изворе финансирања. Та стратегија довела је до прилично забрињавајућег нивоа дуга, који је добрано истопио профите, али - што је много опасније - и створио структуру финансирања компаније која би могла уздрмати њену стабилност у случају слабљења курса динара или генералног раста камата. Наравно, колико ће компанија бити имуна на ове опасности у великој мери зависиће од квалитета спроведених инвестиција“, истиче Гујаничић.
И заиста, из консолидованог биланса стања види се да је укупан дуг 1.223,8 милиона евра, за 35 одсто већи него 2018. Аутоматски, коефицијент задужености опасно се приближио граници од 50 одсто, која је први индикатор да је фирма у проблемима. Тај показатељ расте брже него јавни дуг земље пре фискалне консолидације – до 2015. био је само 18,2 одсто и држао се на релативно ниском нивоу све до 2017, када је био 22,4 одсто, а онда је експлодирао и за само две године је удвостручен, на 44,3 одсто. Зато су за аналитичаре аквизиције Телекома биле спорне више због цена које је плаћао него због саме стратегије ширења бизниса у нове секторе, с обзиром на то да приходи од фиксне телефоније годинама падају, а тај тренд ће се само продубити. Уз то, управи Телекома криза изазвана ковидом-19 би могла додатно закомпликовати живот због пада прихода и раста цене задуживања.
„Генералној стратегији Телекома, премда је мало одоцнела, не може се превише приговорити, јер одавно слично раде и друге светске телекомуникационе компаније. У ситуацији када је читава бранша доживела сатурацију,
у милионима евра
2014.
2015.
2016.
2017.
2018.
2019. а клијенте је све теже задржати, оне прибегавају укрупњавању или вертикалном ширењу у сродне делатности, попут кабловског или медијског бизниса. Идеја оваквог наступа је да се креира квалитетан и комплетан садржај који ће задржати клијента и који неће напустити компанију чим му други
Нето добит и исплаћене дивиденде Телекома Србија
у милионима евра
Пословни приходи
Пословни расходи
Нето дуг Дугорочне обавезе
оператер понуди који бесплатни минут разговора или бајт интернета више. Но, у овом генералном оквиру дешавају се пословне активности које би било тешко замислити у каквој корпорацији у којој се менаџери позивају на одговорност путем контроле од стране акционара. Само летимичан преглед списка и цена преузимања компанија, износа који се плаћају за премијум садржаје, а потом ’деле’ са конкуренцијом, указују да се понајмање води рачуна о ефикасности ових улагања. Тиме је још интензивније настављена пракса растакања јавног, с обзиром на то да ова компанија има дугу историју скупих преузимања, попут Телекома Српске или спасавања Дунав банке, од којих се нека још увек нису исплатила, а питање је да ли ће икада“, истиче Гујаничић.
У писму упућеном акционарима, генерални директор Телекома Предраг Ћулибрк наводи да је 2019. настављен и појачан инвестициони циклус, започет у другој половини 2018. „Инвестиције су се реализовале у четири правца: наставак аквизиција кабловских оператора у Србији и БиХ, унапређење 4Г мреже у односу на покривеност и капацитет, наставак изградње оптичке мреже у метро и приступном делу (ФТТХ) и унапређење ТВ садржаја за потребе целе Телеком Србија групе. И поред великих инвестиција које су изискивале значајна финансијска средства, успели смо да одржимо позитивне финансијске резултате, а још важније је да смо значајно поправили тржишну позицију у кључним сегментима и поставили темеље будућег развоја компаније“, наводи Ћулибрк и прецизира да је број ТВ корисника у Србији порастао за 36, а број интернет корисника за 18 одсто. На нивоу Групе, тврди он, резултати су још бољи, јер је број ТВ корисника порастао око 50 одсто, на око 1,15 милиона, а број интернет корисника за 20 одсто, на око 1,25 милиона корисника. За генералног директора „слабији резултат нето добити“је пре свега „ефекат значајнијег увећања амортизације“после великих инвестиција, од којих очекује да у наредном периоду допринесу бољим пословним и финансијским резултатима.
Је ли ово оптимизам са покрићем или без њега, показаће време. И то веома брзо. Као што се већ показало да су изостали неки од очекиваних ефеката за 2019. Пре 12 месеци у Телекому су тврдили да ће се ефекат аквизиција видети тек у консолидованом извештају
Телеком Србија пре и после аквизиција
за 2019. и да ће оне „значајно утицати на укупни раст оперативне добити Телекома“. Испоставило се, међутим, да је нето профит за чак 77 одсто мањи него 2018. А те године био је мањи него 2017. И тако редом.
За разлику од добити, која се стрмоглавила, дугорочне обавезе због куповине нових и инвестиција у постојећа зависна предузећа достигле су рекордних милијарду и 285 милиона евра, при чему лавовски део (834,5 милиона евра) отпада на кредите. Дугорочне обавезе лане су повећане за више од 600 милиона евра, у просеку за 50 милиона евра месечно. Поређења ради, у истом периоду јавни дуг Србије порастао је за 930 милиона евра. А, с обзиром на то да једна невоља по правилу не иде сама, истовремено су значајно - са 71,9 на 108,5 милијарди динара - повећане и текуће обавезе, које су крајем прошле године достигле 920 милиона евра.
Шта ли ће након увида у најновије бројке рећи председник Србије Александар Вучић, који је као премијер, на Копаоник бизнис форуму у марту 2016, признао да се покајао што је „под притиском јавности“одустао од продаје Телекома. Хоће ли се још више кајати кад сазна да је пре само три године профит Телекома био шест пута већи него лане? И мало ли је у тако кратком року остати без 100 милиона евра?
Како је све то могуће у компанији у којој држава, пардон, њени грађани, поседују око 58 одсто, а директно још око 22 одсто акција, пита се Ненад Гујаничић. „Врло једноставно, само треба из ове неједначине избацити тржиште, онемогућити вредновање компаније и нема те пословне одлуке коју неће аминовати партијски Надзорни одбор, а прогутати јавност“. У нади да ћемо некада дочекати и суд тржишта о цени овог комада „породичног сребра“, тренд вредновања компаније и квалитета доношења пословних одлука сасвим сигурно није упитан, истиче саговорник НИН-а и подсећа да је пред светску кризу 2008. продајом Телекома било могуће отплатити половину јавног дуга Србије, а сада тај новац не би био довољан ни за годишњу камату на тај дуг.