ШТА СВЕ МОЖЕШ У ЕУ КАД ИМАШ ТРАМПА
ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ У ПОЉСКОЈ
Победи ли опет Дуда, пољском територијом ускоро ће се шетати америчка војска. Биће то потез који ће можда гласачима донети осећај сигурности, али ће променити европске односе и донети немир и Бриселу и Москви
Прогнозе за први круг председничких избора у Пољској показале су се тачним, нико није добио довољно за победу, у други круг ушла су два кандидата, досадашњи председник Анджеј Дуда (41,8 одсто гласова) и либерални кандидат Рафал Трзасковски (30,4 одсто). Ипак, неочекивано много пажње добиле су њихове кампање и са необичним нестрпљењем - од Вашингтона преко Брисела до Москве - ишчекује се коначни резултат.
Варшава, некада перципирана углавном као место одакле долази јефтина радна снага, значајно је променила позиције. Постала је место одакле стижу лекције Бриселу, што о суверенитету држава чланица, када се оштро противила мешању у унутрашње одлуке, што о економској кризи (једина европска држава која је избегла рецесију), што о мигрантској кризи, када је одбила да прихвати бриселска решења о квотама. Најзад, нашла је савезника у Виктору Орбану, мађарском премијеру, као и у Чешкој и Словачкој. А када је Велика Британија решила да напусти ЕУ, показало се и да је она постала важнија за Брисел, него Брисел за њу.
Таква Пољска сада бира председника и то постаје једно од важнијих европских питања. Коначну реч бирачи ће рећи у другој недељи јула, тада ће се знати куда ће се Варшава даље кретати, а и какви ће се односи успоставити и унутар ЕУ.
Управо тако изгледају и програми које два кандидата износе пред грађане. Досадашњи председник Дуда заправо заступа програм владајуће странке Право и правда (ПиС) коју води најмоћнији човек земље Јарослав Качињски. То је конзервативна партија која се препоручује као чувар традиције, хришћанских и породичних вредности, а Дуда је у свом петогодишњем мандату успео да на то дода и економске успехе и да понуди социјалне реформе
које су донеле повeћање минималне зараде, смањење старосне границе за одлазак у пензију, већа давања за социјалну помоћ. У кампањи је нагласио и да му је циљ да се достигне стандард какав имају западне чланице.
Противкандидат Трзасковски иза себе има Грађанску платформу, либералну, проевропску партију и обећава да ће обновити покидане везе са Бриселом и зауставити „реформу“правосуђа, која је искоришћена да се многе неподобне судије пензионишу и да њихова места попуне они који одговарају власти. Око тога је било много расправа и борбе, из ЕУ је стигло доста опомена и упозорења о кршењу независности судства, али је ПиС истрајао у намери да контролише судску власт.
Трзасковски је пре две године постао градоначелник Варшаве и ту је показао шта жели да донесе грађанима, што је био и окидач за сукоб са ПиС. Предложио је и увођење сексуалног образовања
у складу са препорукама СЗО, што је у противничком табору оштро нападнуто као „сексуализација деце“. А потом се заложио и за права ЛГБТ популације, што је тек узбунило духове. Тим пре што Дуда мисли да је „западно коришћење ЛГБТ идеологије слично јарму комунизма и да представља опасност за пољски начин живота“.
Спомињање комунизма, уз оптужбу да није добар католик и да иза њега стоји страни лоби, како Дуда представља Трзасковског, погађа најосетљивије тачке пољских гласача. Пољска католичка црква већ је озбиљно уздрмана после прошлогодишњег документарног филма Томаша Секјелског Не причај ником о педофилији у цркви. Извињење жртвама стигло је са самог врха, од поглавара, надбискупа Војћеха Полака, Ипак, за многе вернике био је то још један јавни напад на цркву.
Не бити добар католик у изборној кампањи значи не штитити једну од
значајнијих вредности друштва, која притом управо пролази кроз тежак период суочавања са сексуалним злостављањем деце, напада и преиспитивања. То је веома тешка оптужба, нарочито када јој се додају комунизам и странци, у Пољској која вуче трауме из односа са два снажна суседа, Немачком и Русијом.
Притиснута између Москве - за коју је вежу тако дубоке фрустрације да је тема лустрације оних који су сарађивали са државном безбедношћу у доба комунизма још увек актуелна (Качињски је више пута претећи захтевао да се сами пријаве) - и Брисела, у коме главну реч има Берлин, пољска актуелна власт се одлучила да изабере Вашингтон. Дуда је управо пред изборе посетио Доналда Трампа и тако постао први страни званичник који је дошао по избијању епидемије вируса корона. Уз то је добио и потврду претходних обећања да ће америчке снаге које се буду повлачиле из Немачке бити распоређене на пољској територији. То су формално припадници НАТО-а, због чега су већ стигла упозорења из Немачке и других чланица, а незадовољна је и Москва. Трамп на све то није одговорио, али је пружио пуну подршку Дуди и пожелео му победу на изборима. Није пропустио да примети да две земље деле „исте културне вредности“, у чему је пољска опозиција прочитала подршку за однос према ЛГБТ популацији.
Трзасковски нуди другу опцију, да се земља врати тамо где припада и тамо где је, како сматра, сигурнија, у ЕУ, чије би вредности требало да прихвати са једнаким ентузијазмом са којим је прихватила и фондове из којих је повукла 110 милијарди евра, које је ПиС искористила, између осталог, и да реализује своју социјалну политику.
За ПиС та опција је мање извесна и од Полегзита, како се назива правац у ком се сада креће земља. Дуда је представник оних снага које би желеле европску економску интеграцију без мешања у унутрашње ствари, при чему се пре свега мисли на заједничке европске вредности које су тема спора, посебно после спорне реформе правосуђа.
Победи ли опет Дуда, пољском територијом ускоро ће се шетати америчка војска. Биће то потез који ће можда гласачима донети осећај сигурности, али ће променити европске односе и донети немир и Бриселу и Москви.