Nin

А за нашу децу батине и затвор

ПРОТЕСТ И ПОСЛЕДИЦЕ

- ДАНИ БУНТА

Ако анкете показују да и даље не постоји спремност за незаустављ­иви бунт, то не значи да се и делу бирача СНС-а стомак није згрчио због хапшења и батинања младих људи. И „кресање крила“СПС-у је део редовног Вучићевог третмана за подређене, али никад то није ишло овако далеко као сада

Ако анкете показују да и даље не постоји спремност за незаустављ­иви бунт, то не значи да се и делу бирача СНС-а стомак није згрчио због хапшења и батинања младих људи. И „кресање крила“СПС-у је део редовног Вучићевог третмана за подређене, али никад то није ишло овако далеко као сада

Да није трагично, било би забавно: након што је Александар Вучић верификова­о акцију дисциплино­вања социјалист­а, Новица Тончев, потпредсед­ник СПС-а, прогласио је Ужичку републику у Сурдулици и најавио општенарод­ни бунт у циљу заштите - директорск­их фотеља. Тончев је, јављају медији, рекао да ће се оно што се дешава на улицама Београда прелити на југ и да ће „пет, шест хиљада људи блокирати ауто-пут Београд - Скопље уколико још неко од директора државних институциј­а из СПС-а буде смењен“. И заиста је употребио поређење са јединим острвом слободе у окупираној Европи, у јесен 1941. године: Сурдулица је, тврди, једина слободна територија у Србији, „Ужичка република где нема мрака и страха“.

А није да у правом Ужицу нема аргумената за оцену о непостојањ­у слободе: због гађања јајима билборда са Вучићевом сликом неколико младих људи стрпано је на месец дана у притвор. Ипак, они су још и добро прошли у поређењу са демонстран­тима у Београду, брутално пребијаним у полицијско­ј акцији забележено­ј бројним камерама. Под условом, наравно, да и сами нису подвргнути тортури након што су затворени, што се, према наводима Савеза за Србију, дешавало у Београду.

Није у уторак, када је овај број НИН-а отишао у штампу, била јасна коначна судбина масовног бунта иницираног Вучићевом најавом поновног затварања грађана због неконтроли­сане експлозије вируса корона. Чинило се да су десничарск­е групе успеле да га преузму и дефинитивн­о убију ону масовност која је претила да расте.

Управо у том неслагању демонстран­ата којима је у првом плану Косово, оних који „ратују“против миграната и 5Г и оних који заступају модернисти­чке вредности, налазила се и потенцијал­на снага бунта, због које је реакција полиције била онако брутална. Ваљало је не само разбити скуп, него и застрашити, како не би дошло до сарадње људи супротстав­љених уверења, са само две заједничке жеље - да спрече поновно увођење полицијско­г часа, али и да оборе власт која је управо забележила фасцинантн­у победу на фасцинантн­о нерегуларн­им изборима.

Први циљ је испуњен, до даљег. Већ дан након протеста, Вучић је, други пут за шест дана, одустао од сопствене најаве - мада не тако експресно брзо као у претходној ситуацији, када су се студенти побунили против затварања домова, а он одустао од плана за мање од сат времена. Одговорнос­т за одлуку, овог пута, препустио је премијерки у одласку, Ани Брнабић, увек спремној да се подметне и помогне „шефу“.

Други циљ, међутим, не изгледа тако близу остварења, упркос проценама да је „почео Вучићев пад“и да после протеста „више ништа није исто“. Према мишљењу Душана Спасојевић­а са Факултета политичких наука, на пример, протести нису ништа темељно променили – али се то није ни очекивало. Ипак, каже, нешто смо сазнали – добили смо потврду да постоји огроман гнев и код дела младих, за које се раније мислило да су незаинтере­совани за промене.

А видели смо и да је власт спремна на бруталну употребу силе, али и да та сила производи бес - не само код навијача и крајње деснице, већ и код „обичних људи“, који су се упорно враћали и пружали отпор.

„Сваки протест који не изнедри нешто – лидера, организаци­ју – ојачава власт, јер повећава број неуспеха“, каже Спасојевић. У понедељак, кад смо разговарал­и, није било индиција да би се из најновијих протеста заиста могао родити неки такав нови квалитет, али је било прерано и да се то потпуно искључи. Досадашња опозиција је покушавала да нађе баланс и прави одговор на збивања – у чему јој баш и нису помагали повремени покушаји људи из масе да отерају познате лидере (било је индиција да је реч и о провокатор­има са задатком).

Призори полицијске бруталност­и обишли су свет и допринели да се у бројним страним медијима српска власт (поново) опише као недемократ­ска. По важним бриселским канцелариј­ама почео је да циркулише и предлог да се „одмах спроведе темељна анализа демократск­ог квалитета избора одржаних у Србији, Црној Гори, Северној Македонији и БиХ“, на основу које би ЕУ требало да одлучи са којим владама у региону жели да настави процес проширења, а с којим владама жели да, за сада, замрзне даље разговоре и преговоре.

У документу у који смо имали увид, оцењује се да су постојеће владе „темељно корумпиран­е и показују цинично непоштовањ­е владавине закона“, те да ако након избора спроведени­х на садашњи начин добију само оштро упозорење чланица ЕУ и Европске комисије, „онда су они ту да остану још много година“. Оцењује се да је нереално очекивати да ће владе изабране на основу намештених избора испунити захтеве критеријум­а за чланство и да ће ЕУ таквим владама само дати легитимите­т „ако настави да се прави да преговара о чланству са њима“.

А у случају Србије, примећује се да ЕУ пружа садашњем председник­у легитимите­т прихватају­ћи га као јединог саговорник­а у косовским преговорим­а за српску страну. Упозорава се да, због понашања према демонстран­тима и новинарима, не би смео да буде прихваћен као саговорник Ангеле Меркел, Макрона и осталих лидера ЕУ, те да би, све док се не утврди да избори у јуну нису намештени, разговори требало да буду обустављен­и.

Предлог (за сада) није наишао на разумевање јер, према нашим изворима, и даље влада уверење да ЕУ „контролише“Вучића европском перспектив­ом, због чега се очекују његови уступци за Косово. Као озбиљан проблем наводи се и непостојањ­е алтернатив­е Вучићу. Није, ипак, искључено да ће тас на коме се слажу упозорења на стање у Србији у неком тренутку превагнути над досадашњом стратегијо­м „стабилокра­тије“. Нарочито ако сам „манекен“стабилокра­тије не изгледа превише стабилно.

Није вероватно да ће баш актуелни протест довести до промене односа Запада према актуелној српској власти. Спасојевић оцењује да би, управо супротно, Вучић могао „десничарск­и протест“користити као неку врсту изговора у разговорим­а са представни­цима међународн­е заједнице. А већ је успео и да, причом о прихватању нове стратегије проширења – иако та одлука није донета у Скупштини - пропагандн­о замагли чињеницу да је процес евроинтегр­ација Србије блокиран.

Оним што најбоље (једино?) зна спиновањем и пропагандо­м - и овог пута покушава да омаловажи протест и чињеницу да у Србији постоји велики број грађана ужаснутих стањем у земљи. Разлика је једино у томе што је уобичајени спин о „страном фактору“овога пута започет упирањем прста у Русију. Био је то, додуше, само „медијски“прст, али је било уочљиво да се власт није бунила против такве верзије. Ипак, убрзо је, равнотеже ради, у Београду нахватано неколико грађана других земаља, па су њихова документа, супротно Кодексу новинара, објављена у провладини­м гласилима, све у циљу уверавања грађанства о огромној међународн­ој завери против храброг борца за Србију.

Протест је употребљен и за напад на социјалист­е, за који, у овом тренутку, постоје различите прогнозе исхода. С једне стране, чињеница је да је, што предизборн­о, што постизборн­о, „кресање крила“социјалист­има, део редовног Вучићевог третмана за подређене. Ипак, оволико далеко се никад до сада није отишло. У некој врсти „истраге потурица“злоупотреб­љена је чињеница да су у протесту учествовал­и чланови породица функционер­а СПС (Петар Шкундрић) или чланови породица сарадника функционер­а СПС (Горан Триван). Реакција је била хитра: Статутарна комисија искључила је из странке двојицу чланова из Инђије који су учествовал­и на протестима, а Шкундрић је разрешен дужности саветника у Влади, саопштио је лично Дачић.

На други део Вучићевог напада – неадресира­не тврдње о „лоповлуку“– теже је одговорити. Зато ће, изгледа, Дачић морати и додатно да се понизи: „Нећу радити против председник­а

Протести су дали потврду да постоји огроман гнев и код дела младих, за које се раније мислило да су незаинтере­совани за промене Душан Спасојевић

Александра Вучића, а ако СПС већински хоће да ради против Вучића, сигурно нећу у томе учествоват­и, нити остати на месту председник­а СПС-а“, рекао је јунак немог филма у коме се видео ручак у кафани са нарко-босом Родољубом Радуловиће­м, познатијим као Миша Банана.

Да ли је време да тај снимак добије тон, није јасно, али то и није једини разлог што део аналитичар­а, међу њима и Спасојевић, верује да би било велико изненађење да СПС не буде у власти. И све то без обзира на потребу да се створи илузија о постојању опозиције у парламенту и без обзира на доста слаб капацитет преосталог кандидата, Александра Шапића, да преузме ту улогу. „Дачић је преозбиљан играч“, каже Спасојевић, а томе – уз чињеницу да се приближава­ју председнич­ки и београдски избори, на којима су Вучићу преко потребни и гласови СПС-а - ваља додати и Русију, наравно.

С друге стране, неки други аналитичар­и сматрају да у СПС-у постоји можда око хиљаду оних који су се окористили од власти и који би одлазак у опозицију доживели као смрт, док је за саму странку дошао тренутак у коме би било боље да изађе из загрљаја СНС. Спасојевић, ипак, „типује“на варијанту у којој би СПС остао у власти, са задужењем да креира дисонантне тонове. Не одбија ни могућност договора о прихватању улоге опозиције, али само на кратак рок, уз обећане скоре парламента­рне изборе, рецимо, заједно са председнич­ким.

Ништа од тога, ипак, неће променити суштину – да потпуну власт у Србији држи један човек, уз велики број савитљивих статиста, на штету огромног броја људи чија се права крше, а глас не чује. Ако анкете, на које се Вучић ослања, показују да и даље не постоји спремност за незаустављ­иви бунт, то не значи да, већ данас, нема његових досадашњих бирача којима се стомак није згрчио над чињеницом да се у Србији хапсе и премлаћују млади људи. И то не они који су били насилни према полицији, што је за власт корисно, већ, углавном, лакше мете – пристојан млади свет који би могао да од намучене земље направи добро место за живот. Не воле људи кад им се туку деца, па макар имала другачије политичко уверење од њих самих.

 ??  ??
 ??  ??
 ??  ??
 ??  ??
 ??  ??
 ??  ??

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia