ДИРИГОВАНО НАСИЉЕ
Дани бунта
Грађани од левог до десног политичког спектра, нашли су се у вртлогу бруталног насиља које су производиле две наоко супротстављене групације - снаге безбедности и хулигани
Протести који су се ових дана одвијали испред Скупштине Србије по бруталности полиције могу достојно да конкуришу онима из времена Слободана Милошевића. Али, у нечему су их и превазишли. На протестима деведесетих углавном су се тачно знале позиције свих учесника, а на овима нису. Хулигани и полиција на парадоксалан начин угрожавали су мирне грађане различитих политичких уверења који су се спонтано окупили након најаве председника Александра Вучића да ће бити затворени током викенда.
Власт је на улице извела сву силу - од Посебне бригаде МУП-а, у којој
су били ангажовани полицајци београдских општина и још неких градова, Жандармерије, коњичке јединице, Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), до полицајаца у цивилу и агената БИА. Али, ни то није било све. Ту су биле и поједине хулиганске групе такозваних навијача Звезде, Партизана и Рада, као и неке неформалне групе набилдованих момака и организоване десничарске групације, пре свега око самосталног посланика Срђана Нога. Исте групације хулигана Звезде виђене су приликом бакљада на крововима зграда у време ванредног стања. Они који су били најбројнији на протестима, мирни грађани од левог до десног
политичког спектра, нашли су се у вртлогу насиља које су производиле ове две наоко супротстављене групације - снаге безбедности и хулигани. Наиме, новинари и бројни учесници виђали су на ободима протеста како разговарају полицајци, нарочито они у цивилу који су били препознатљиви по радио-везама, са момцима који ће касније издавати наређења онима који су гађали кордон полиције.
То није крај угрожавања грађана. Према информацијама које износе адвокати и невладине организације, на удару тужилаштва и прекршајних и кривичних судова нашли су се бројни грађани за које нема доказа да су учест
вовали у насиљу. Од бројних случајева наводимо само неке: др Владимир Ментус, члан Института друштвених наука је након хапшења осуђен на 30 дана затвора по прекршајној пријави, без присуства адвоката, исто као и студент ЕТФ Игор Шљапић из удружења Кров над главом, који је носио транспарент са натписом „Стоп насиљу“. Вук Оровић, редовни студент Правног факултета, ухапшен је код Трга Славија, и одређен му је притвор до 30 дана. Он је био изложен и таблоидном блату као „страни елемент“јер има црногорско држављанство. Пресудом Прекршајног суда 818/20, Б. А. и Ф. Ш. су осуђени на по 60 дана јер су викнули полицајцима на степеницама „Пи... идите на Косово“. С друге стране, пресудом 772/20 истог тог Прекршајног суда у Београду су 8. јула ослобођена тројица осумњичених да су дан раније упали у Скупштину где су каменовали полицајце и псовали их.
Адвокат Божо Прелевић каже да се судови понашају као преки јер шаљу на издржавање казне пре правоснажности пресуде грађане који нису учествовали у насиљу, и да су пресуде апсурдне.
„У истом правном систему Андреј Вучић, брат председника и Предраг Мали, брат Синише Малог, који су пробијали полицијски кордон, нису осуђени него су осуђени жандари који су им се супротставили. Апсурдно је и када се зна да је Милутин Јеличић Јутка недавно осуђен на само три месеца због сексуалног узнемиравања“, каже Прелевић.
Он наводи да је из поступака где он заступа ухапшене, али и из разговора са колегама адвокатима и судијама, открио да међу осуђенима нема коловођа насиља и оних који су каменовали полицајце.
„Да је власт организатор насиља указује, осим тога да нема пресуда против хулигана, и још једна ствар. Полиција је пребацила снаге за Београд пре нереда. Да би унапред знали да ће бити немира, или је БИА прислушкивала или је сама власт организовала хулигане. Како то да нико није ухапшен као организатор. То говори да је све било у организацији власти. Видело се да те насилне групе организовано долазе и затим се склањају, што говори да су таква кретања телефоном договарана. Приметио сам припаднике навијачке групе Партизана Јаничари, која ужива одраније сву заштиту власти. Сазнао сам и за кик-боксере из Новог Сада и Земуна. Добио сам информацију од клијената да су плаћени по 100 евра”, каже Прелевић.
Према незваничним информацијама до којих смо дошли, долажење припадника неформалних група на протесте плаћене су из једног државног извозног предузећа преко заменика директора који је раније био високи функционер у једној локалној власти испред СНС-а. О повезаности те навијачке групе са полицијом писао је својевремено и КРИК када је на инаугурацији председника Вучића идентификовао Борка Аранитовића као припадника обезбеђења које је малтретирало грађане и новинаре. Аранитовић је припадник некадашње групе Јаничари коју спомиње адвокат Прелевић. Ту групу предводи Вељко Беливук - Веља Невоља. Беливук је осуђен по споразуму о признању на годину дана кућног затвора због пребијања сарадника директора Партизана Милоша Вазуре. Ослобођен је за убиство Властимира Милошевића, након неуобичајеног дешавања, када су вештаци тужилаштва променили исказ. Постоје фотографије Аранитовића и Беливука са функционером Жандармерије Ненадом Вучковићем, који је раније истовремено био и вођа навијача, а које сведоче о тој повезаности.
Преким судовима претходила су хапшења. Испред Скупштине је виђен Иван Ристић, помоћник директора полиције Владимира Ребића. Против Ристића је тужилаштво обуставило поступак у коме је био окривљен да је као функционер МУП-а кријумчарио мигранте за новац. Савез за Србију управо је оптужио Ристића да је руководио хапшењима без показивања полицијске легитимације и пребијањем грађана. Мирослав Алексић из Народне странке показао је фотографије за које наводи да се на њима види да су у пребијању грађана осим Ристића учествовали Предраг Јандрић, шеф Одсека у одељењу за дроге МУП, Иван Ђуретић Калчо, из Службе унутрашње контроле и Срећко Лазић, заменик шефа УКП-а.
„Занимљиво је да су то људи који су у екипи са ухапшенима у случају Јовањица, Зораном Баштовановићем и Браниславом Радосављевићем”, навео је Алексић.
Некадашњи полицајац Владимир Савић, заменик председника Удружења грађана за безбедну Србију - чланице СзС-а, каже за НИН да је власт све организовала користећи хулигане. „Сада је јасно да је у питању манипулација. Хулигани су у договору пуштани да нападају полицајце који су чували Скупштину. Највероватније да су хапшења и пребијања рађена по наређењу Ивана Ристића. Његово присуство говори да је врх МУП-а учествовао у манипулацији којом су угрожени животи грађана и полицајаца“, каже Савић и тврди да су за хапшења били главни
На удару тужилаштва и прекршајних и кривичних судова нашли су се бројни грађани за које нема доказа да су учествовали у насиљу, али не и они који су упали у Скупштину и каменовали полицајце
припадници Одељења за посебне акције (ОПА) МУП-а.
„ОПА, коју је овако организовала 2014. Дијана Хркаловић, постала је партијска полиција СНС-а. Агенти ОПА су на протестима `палили` масу, а затим хапсили. Циљ је био да се за насиље окриве мирни грађани и опозиција“, тврди Савић. И он и адвокат Прелевић кажу да начин организације напада хулигана подсећа на оно што се дешавало приликом паљења амбасада и хапшења Радована Караџића 2008. и Параде поноса 2010. Савић још тврди: „То раде исти који и данас обављају послове за истог налогодавца, Александра Вучића.“Садашњи председник је био присутан на ранијим насилним протестима приликом хапшења осуђеника Радована Караџића и Веселина Шљиванчанина.
Другог дана протеста испред Скупштине камере ТВ Н1 и грађани су снимили бруталност полиције. Прво су полицајци у невеликом кордону били изложени полусатном каменовању хулигана. Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) каже да је занимљива стрпљивост кордона полиције испред улаза Скупштине приликом дуготрајног бацања каменица.
„У односу на, на пример, утакмице и сличне скупове, сада је полицијска бригада била на првој линији, а не Жандармерија. Намеће се питање како је дошло до овако лоше процене и то у моменту када се очекује велико незадовољство људи због најављеног полицијског часа и активности председника у вези са Косовом“, наводи Ђорђевић. Некадашњи полицајац Савић указује да полицајци у кордону дуго нису добијали помоћ и да према насилницима није примењивана уобичајена тактика.
„Постоји увежбана тактика да се кордон изненада отвори на средини, када излази екипа за хапшење и приводи насилника који је близу.“То је примењено петог дана протеста, када су на крају протеста испред Скупштине ухапшени младићи и девојке и када су отишли насилници. Прва акција полиције другог дана протеста, када је испаљена незабележена количина сузавца, најавила је бруталност. Савић каже оно што су сви тада видели, да сузавац није испаљен на насилнике већ по ободима протеста, и додаје: „Сузавац је испаљен међу мирне демонстранте који су позивали насилнике да се смире. Види се да су неке патроне сузавца чак из 1997. То
је још штетније.“Ђорђевић напомиње да коришћење сузавца могу да одобре министар и директор полиције. Некадашњи начелник Националног центра за контролу тровања на ВМА токсиколог Драган Јоксовић изјавио је за Н1 да су на протестима када је бачен сузавац, и „када дође до обилног лучења сузница или пљувачке, врата за корону отворена“, као и да ћемо то „обилно платити у наредним данима“. Некадашњи полицајац Савић, који је био у том тренутку на протесту, описује шта му се дешавало. „Био сам близу групе где је био Бошко Обрадовић, ка раскрсници са Таковском. Након сузавца изнад наших глава појавио се дрон. Жандармерија интервенише у нашем правцу непун минут након што је дрон отишао. Падале су жене са децом и старији људи. Тукли су оне који су подизали руке, који су лежали. То није по правилу службе. По глави се удара само у случају непосредне опасности“, каже Савић.
И Ђорђевић из БЦБП наводи да је „стампедо жандарма шутирао и ударао људе који леже на улици“, а да постоје јасна правила када и каква сила може да се примени. „Закон о полицији и Правилник о употреби полицијских овлашћења обавезују полицајце да поступно и суздржано користе силу пропорционално претњи и само онда када је то неопходно. Палицом се удара у пределу мишићног ткива, тако да се проузрокују што је могуће блаже повреде, ако их није могуће избећи. Људи који су мирно седели на клупи и немоћно лежали на улици, нису претња која захтева више удараца ногом и палицом. То је иживљавање”, наводи Ђорђевић.
Нападима су били изложени и новинари. Петоро новинара Бете је повређено, хулигани су напали екипу Н1... Новинарки Инсајдера Ирени Стевић су
непознате особе код Председништва одузеле телефон, да би јој га затим вратиле. И потписнику ових редова је телефон одузео извесни Урош, један од тројице присутних набилдованих младића на улазу у просторију у пролазу код Безистана који спаја Трг Николе Пашића и Нушићеву. Након што је обрисао фотографију празне просторије, телефон је враћен. То се десило непосредно након што су у истом простору били припадници Интервентне јединице. Према нашим сазнањима, тај простор – „штек“је коришћен за неформалне и формалне групе које су деловале на протесту. Када је телефон одузет, тамо су боравиле особе блиске Удружењу Спарта из Панчева, које је под контролом моћног функционера СНС-а Бранка Маловића. Члан Спарте Зоран Савић, некадашњи сарадник вођа земунског клана, фотографисан је испред Председништва Србије, када су га марта 2019. окружили демонстранти. Он је почетком 2020. осуђен, по споразуму о признању кривице, на 20 месеци условно, јер је из нелегалног пиштоља ранио човека у панчевачкој теретани 11. јуна 2019.
Ђорђевић из БЦБП каже да „директор полиције Владимир Ребић изјавом да је убеђен да нико од полицајаца неће завршити у затвору и одговарати због прекорачења овлашћења, не само да оправдава насиље, већ да његова изјава може да делује и стимулативно за насилнике“. Указује и да је заштитник грађана деловао брзо, али конфузно.
„Заштитник већ у наслову саопштења закључује да полиција није користила прекомерну силу, а затим да ће појединачни случајеви бити испитани. Питање је како је закључио да није било прекомерне силе, ако сви случајеви нису испитани. Конфузију повећава и његова тврдња да су три тима на терену утврдила да полицијски службеници нису прекорачили овлашћења, али да су чланови тих истих тимова били `очевици прекорачења овлашћења полицијских службеника у неколико случајева`“, каже Ђорђевић.
Жалосно је да у 21. веку грађани Србије, за разлику од насилника, немају заштиту у државном систему од полиције, тужилаштава, судова па ни заштитника грађана. Могу се само ослонити на поједине адвокате, невладине организације и опозицију, који нуде правну помоћ.
Хулигани су у договору пуштани да нападају полицајце који су чували Скупштину. Њихово присуство говори да је врх МУП-а учествовао у манипулацији којом су угрожени животи грађана и полицајаца Владан Савић