ПОСЛЕДИЦЕ ПОЛИТИЧКОГ УПЛИВА
МЕТРОЛОГИЈА И ПАНДЕМИЈА
Члан Кризног штаба констатовао је 3. јуна да је епидемија завршена. Пет дана касније, министар здравља најавио је да 9. или 10. јула очекује последњи случај заразе вирусом корона у Србији. А када је тај дан дошао регистровано је 386 нових случајева. Игра коло наоколо. Додатну пометњу уносе накнадне промене вредности званичних података
Све је у броју и мери - написано је на згради астрономске опсерваторије у Београду. Метрологија, наука о мерама и мерилима, барата бројевима добијеним помоћу мерења. У савременој науци и техници, она је, на неки начин, слушкиња која, дискретно, обавља мноштво разноврсних послова за друге, али и господарица из сенке, која неумољиво одређује како би нешто требало учинити да би се остварили потребни услови да се донесе исправан закључак. Изгледа да је то овог пута изостало. Не њеном заслугом.
Иако у свести савременог човека постоји веома јасна представа о значају мерења, које је за науку оно што је крв за људско биће, практичан значај ове активности као да остаје у сенци, међу стварима о којима се не размишља. А данас, више него икад, важи оно што је Галилеј рекао пре више од четири
века: „Мерити оно што је мерљиво, и учинити мерљивим оно што још није“.
Свет у којем живимо - па и свака зараза - почивају на физичким законима. Да би се дала нека прогноза тока пандемије у свету, некој земљи или региону, ваља поћи од физичке основе која почива на математици, посебно на теорији случајних процеса и теорији вероватноће. Међутим, ту се појављује један проблем. Да би се применили закони вероватноће потребан је велики број узорака прикупљених на одређен, истоветан начин. Све земље су погођене овом заразом и воде евиденцију о њој, али параметри који се саопштавају нису јединствени, ни поуздани. Додатну пометњу уносе накнадне промене вредности. То је једним делом последица лоше организације њиховог прикупљања, неусаглашених дефиниција као и методологије класификације оболелих, али и неуигране процедуре послова рада са нумеричким подацима. Пометњи доприносе и различите стратегије приступа борби, које се у ходу мењају. А када се овоме дода политика, ситуација углавном постаје трагична.
Пандемију сваког дана квантификују три основна податка - регистровани прираштаји броја заражених (идентификованих новооболелих), умрлих и преболелих. Њиховим сукцесивним сабирањем добијају се: укупни број заражених, који може да се посматра као мера обима пандемије; укупан број умрлих и укупан број преболелих. Збир два последња представља укупан број окончаних случајева, а број болесних у било којем тренутку добија се као разлика укупног броја заражених и укупног броја окончаних случајева.
Број заражених је, по природи ствари, неопадајућа функција времена. Пораст је у почетку спор, нових случајева је мало, али их је сваког дана све више па је нагиб криве све стрмији. После неког времена дневни прираштај броја заражених почиње да се смањује. Та тачка је као планински превој. Број заражених наставља и даље да расте, али све спорије, све до тренутка када престану да се појављују нови случајеви.
Са становишта сагледавања како ће се пандемијa одвијати, погоднији параметар је број болесних. Јер, докле год има болесних, постоји вероватноћа да ће укупан број заражених да расте. Облик криве броја болесних је карактеристичан и у делу који приказује ширење заразе подсећа на звоно. Он је у теоријској физици одавно познат.
Успон је у почетку лаган, али сваког дана све стрмији, све до тачке која представља превој. Након тога пораст почиње да се успорава до достизања врха, што може да се посматра као крај прве фазе епидемије. Након тога број болесних почиње да опада, опет у почетку споро, а потом све брже до тачке „силазног“превоја. Након тога опадање постаје све спорије и спорије. Због тога силазак траје знатно дуже од успона. Постоји значајна несиметрија у трајању узлазне и силазне стране. У Кини је, на пример, требало 113 дана да број новооболелих падне испод 0,1 одсто максималног броја, који је достигнут на врху пандемије. Овај модел важи и за Хонгконг, Тајван, Нови Зеланд, Швајцарску и Аустрију, а ускоро ће им се највероватније придружити и Немачка и Италија. И Србија је била на том путу. Све до јуна.
Пандемија се прати у 218 држава и у некима од њих постоје специфичне варијације полазног модела. На то „изобличавање“утицали су разни фактори, од објективних (клима, надморска висина, генетика...), преко субјективних (менталитет), до посебних (историја и друштвено уређење). Мало је вероватно да ће утицај политике и бизниса бити обрађен сразмерно свом значају и утицају. То су ствари које представљају државну и пословну тајну.
Када је 15. марта уведен карантин, била су само два нова потврђена случаја заразе, а укупно 48 заражених, од којих 47 активних. Методологију борбе са пандемијом први су осетили домаћи пензионери и принудни повратници из иностранства. А то је био само почетак „оригиналне стратегије“, сведене на проглашавање рестриктивних мера без икакве логистичке подршке која би решавала егзистенцијалне проблеме становништва. Заштитних маски и рукавица није било осим на телевизији. Војници са дугим цевима су шпартали улицама.
Максималан број од 445 потврђених нових случајева заразе био је 16. априла – укупно је до тада било 5.318 заражених, од којих је у том тренутку било 4.772 болесних. Када је 6. маја карантин укинут, интензитет оболевања се смањио око четири пута (регистровано је 114 новозаражених), укупно се до тада заразило 9.791 лице, с тим што је тог дана било 7.617 болесних, а њихов број се стално смањивао. Члан Кризног штаба констатовао је 3. јуна да је епидемија завршена. Тог дана било је 69 новозаражених, укупно се до тада
заразило 11.523, од којих је болесно било још 4.415 лица. Пет дана касније, министар здравља Златибор Лончар је најавио „да би последњи случај заразе коронавирусом у Србији требало да се забележи око 9. или 10. јула“. И заиста, једно време било је прилично мирно. А онда је дневни прираштај броја заражених постао већи од сто и наставио да расте, па је баш 10. јула званично саопштено да је у последња 24 сата у Србији од ковида-19 оболело још 386 људи. Игра коло наоколо.
Из графикона направљеног на основу званичних података из базе Завода за јавно здравље, која је ових дана постала „јавно доступна“, може се уочити да су подаци о броју болесних у Србији компромитовани у ноћи између 5. и 6. јуна, када су одједном излечена 4.052 болесника. Шта је било са тим срећницима, није познато. Ни колико је времена било потребно да се издају све те отпусне листе, уредно попуњене, проверене и потписане од стране одговорног лица. Експериментално је утврђено да је за то потребно најмање пет минута по пацијенту. Дан и ноћ заједно имају 1.440 минута. Подаци су, ипак, сачувани. Наравно, не у званичној архиви. Али неки трагови и тамо постоје.
У пандемију Србија је ушла у марту са укупно 900 оболелих, јун смо завршили са 3.152 новозаражена, а само у првих 14 дана јула откривено је нових 4.419 оболелих, дакле више него у целом јуну. С обзиром на то да број заражених наставља да интензивно расте, велике су шансе да ће их у јулу бити више него у мају и јуну заједно и да ће бити достигнут рекорд из априла.
Свакаквих објашњења има зашто је тако како јесте - други пик првог таласа, мутирани вирус, нови вирус... На ум пада реченица из филмова о Пери Детлићу: „Свега овога не би било да је Пера на време отишао у полицију“. У Србији, међутим, нема више ни Народне армије ни Народне милиције. Ова професионална излази на улице са дугим цевима. То им је у опису радног
места. Његош рече: „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“! На интернету се појавила изјава председника Србије Александра Вучића: „ Крив сам што сам ишао у Москву и Брисел, требало је да останем и одмах укључим војску у Новом Пазару“. Чиме би та војска била опремљена, базукама? Или су пендреци, топовски удари и сузавац довољни?
У првим данима ширења заразе крива броја болесних пратила је криву броја заражених, али заостајући све више, док није дошла до максимума. Након тога она је почела да опада, а крива укупног броја заражених је наставила да расте. Тако је било све до краја прве недеље јуна, када крива болесних почиње опет да расте. Од половине јуна све је било као некад - промене броја болесних такорећи директно следе промене броја заражених (графикон број 3).
Комплетни дијаграми броја заражених и броја болесних (графикон број 4), урађени су на основу података који се из дана у дан презентирају на сајту https://covid19.rs. Црвено заокружене тачке означавају дан када је извршен „квантни скок“, а након тога следи оно што представља последицу дешавања у јуну. Број болесних, који је одједном смањен, уместо да настави да опада, као до тада, почео је да расте све већом брзином. То је директна последица наглог раста броја заражених (плава линија). На графикону је зеленом бојом назначено шта би, у складу са кинеским моделом, било да није било оно што је било. Број болесних би ових дана отприлике био као што јесте, али би број заражених био за око 4.000 мањи. То је око 4.000 додатних особа у тунелу. За сада. А тамо - мрак.
Метрологија је од давнина у пословицама овог народа: „Два пута мери, једном сеци“. Тако раде мајстори. Метролози мере по три пута.
Само у првих 14 дана јула откривено је нових 4.419 оболелих, дакле више него у целом јуну. С обзиром на то да број заражених наставља да интензивно расте, велике су шансе да ће их у јулу бити више него у мају и јуну заједно и да ће бити достигнут рекорд из априла