ДУДА ЗА ЕВРОПСКУ СТРЕПЊУ
Пољскa
Иако тесна, победа ће пољском председнику омогућити најављени наставак сарадње са САД, што дубоко узнемирава Стари континент, посебно Русију
Упркос томе што су оба кандидата у првом тренутку прогласила победу, на месту председника Пољске ипак остаје Анджеј Дуда, истина са не тако великом разликом. Између његових 51,21 одсто гласова и 48,79 колико је добио Рафал Тшасковски, налази се око 500. 000 гласова, што је у односу на први круг и услове кампање прилично добро и за званичног губитника.
Да ће излазност бити велика очекивало се већ после првог круга у коме владајућа Право и правда (ПиС) није успела да добије довољно, а Грађанска платформа показала да може да привуче довољно гласача да угрози позиције Дуде. Излазност је била рекордна, 68,9 одсто бирачког тела, чиме се само потврдило колико је пољско друштво подељено. Та се подељеност јасно видела и у кампањи која је постала непријатно оштра и из досадашњег, а како се показало и
будућег председника, извукла много непријатних речи.
Претње да ће Тшасковски уништити пољски идентитет наставиле су се, томе је додато да ће интересе земље подредити немачким интересима, а потом и јеврејским. У земљи која је некада имала највећу јеврејску заједницу у Европи и која памти варшавски гето, ове речи звуче застрашујуће, али у јеку политичке борбе оне су, ипак, изговорене.
Друга мета била је ЛГБТ популација. Став да је заправо реч о идеологији, Дуда је већ износио, али је сада, уочи самих избора, учинио и нешто конкретније подносећи уставни амандман који забрањује истополним паровима да усвајају децу. То је требало да покаже колико је спреман да брани католичке породичне вредности, како је то сам формулисао, оптужујући Тшасковског да „не носи пољске интересе у срцу“и да ће уз њега не само ти интереси бити угрожени, већ ће се о судбини земље и избору председника одлучивати у иностранству.
Ни један ни други кандидат нису желели да се заједно појаве у било којој емисији, у подељеном друштву и подељеним медијима, свако је бирао свој терен. Тшасковски се обраћао онима који не желе земљу какву им нуди Дуда, са више него спорном реформом правосуђа, са све већим утицајем на медије, са све горим односима са Бриселом и све бољим са Вашингтоном.
Већ је било речи о томе да се страни капитал потисне из медија, како би их влада вратила под своје окриље, а да се реформе настављају обећавано је и током кампање. Зато је друга страна обећавала управо супротно, слободу медија, толеранцију, смиривање страсти, а пре свега тешње везе са европским партнерима.
„Већ смо победили без обзира на то какав буде резултат“, изјавио је Тшасковски у тренутку када се победник још није знао. Победа му је измакла, али показало се да подршка гласача није мала и да би, како прогнозирају њему наклоњени аналитичари, са надолазећом кризом коју доноси епидемија, ПиС могао убрзо да сноси последице својих обећања.
За те прогнозе је још увек рано, оно што забрињава европске партнере, а на чему је Дуда добио поверење, јесу везе са Вашингтоном.
„Верујем да можемо да изградимо Пољску о којој сањамо, богату Пољску, јаку Пољску… Пољску која може да штити слабе и не мора да се плаши јаких“, изјавио је Дуда. То је за његове гласаче звучало као сасвим јасна порука да ће његов договор са Доналдом Трампом о размештању војника на пољској територији бити реализован. И да ће тај потез умирити дубоке страхове који деценијама оптерећују пољско друштво.
Честитка је стигла и од Доналда Трампа, свом пријатељу поручио је да се нада да ће наставити заједнички рад на одбрани, трговини, енергији и телекомуникацијама.
Те честитке можда радују део гласача, али дубоко узнемиравају остатак Европе, а пре свих и Москву. Наредних пет година, колико би Дуда требало да води земљу, могло би да, уместо безбедности и сигурности, донесе нешто сасвим друго.