КАД БАБА КАЖЕ ПРЕБАЦИ НА ДРУГИ

КОЛИКО ЈЕ ПАНДЕМИЈА ЗАУВЕК ПРОМЕНИЛА ТЕЛЕВИЗИЈУ

Хоће ли ТВ лица преузети стил видео-блогера и како велике кризе мењају широко прихваћена медијска правила. Актуелна ситуација у свету произвела је потпуно нови вид медијског обраћања јавности

Своју одговорну улогу телевизија је некада знала да сажме у речи укоченог водитеља: „Ми улазимо у ваше домове!“Пандемија је мало обрнула ствари. Премда су пре неколико година гости почели да се укључују у емисије путем скајпа, па нам се у првом трену чинило да их посматрамо као кроз шпијунку – испоставило се да наши домови сада улазе у телевизију.

Било је критичара који на почетку кризе нису били одушевљени успостављањем „стила видео-конференције“– како је то назвао немачки новинар Матијас Кале. Описао је водитеље у дневним собама што покушавају да ступе у разговор. Сматрао је да станице покушавају да имитирају живот гледалаца и увече им покажу оно што су сами гледали током читавог дана. „Али, можда телевизија уопште не би требало да копира живот, барем не када живот мирује, када су тренуци радости и среће ограничени, барем ако све иде добро у границама наших дневних соба.“

Јесу ли пола године доцније такви кадрови оживели „мале екране“? Натерали нас да се запитамо хоће ли оваква пракса заувек променити телевизију. И колико се у све упетљао – интернет... Зар програмска шема није пукла под притиском интернета? Није ли интернет убрзао настанак технике „премотавања“... Захваљујући медијатекама на званичним сајтовима ТВ канала у могућности смо да гледамо кад и шта хоћемо, не користећи будилник или чари подешавања аутоматског снимања на видео-рикордеру.

Вирус није направио једино размак од два метра између гостију, па коначно и седе као посвађани, већ је немогућност изласка из стана наизглед остварила прастару жељу гледаоца

да открије приватни свет ТВ звезда. Касно! На бројним друштвеним мрежама, оне су одавно то учиниле.

Тешко је нањушити револуцију. Мајстори је осете у нијансама. Не памтим ни тренутак у коме ми је баба тетка последњи пут рекла: „Молим те, устани, па пребаци на Други“, али се зато у памћење урежу речи књижевника Александра Гениса. „Када је Сони, говори у својим мемоарима оснивач те фирме Акио Морита, произвео прве плејере, уз њих су ишла два пара слушалица. Музика за двоје сматрала се романтичним изумом, налик на кревет са балдахином и танго. Револуција је почела тако што се један пар слушалица испоставио као сувишан.“

Сувишан – реч која пада на памет уколико човек размисли о студију. Студио се испоставља као последње упориште телевизије какву смо знали. Колико год модеран био, код нас најчешће налик

космичком броду, неретко производи ефекат фото-тапета из осамдесетих са мотивом „позна јесен у шуми“.

На питање на који ће начин вирус корона променити телевизију, Мери Бирд, легенда Би-Би-Сија, одговара да ће бити теже правити велике документарце, са пуно путовања. „С друге стране, телевизија би могла да постане инвентивнија и промишљенија. У карантину, водила сам емисију из свог студија, снимајући се ајфоном

Телевизија би могла да постане инвентивнија. У карантину сам водила емисију из свог студија, снимајући се ајфоном и лаптопом. Мислим да је то изврсно функционисало Мери Бирд

и лаптопом. Мислим да је то изврсно функционисало“, каже за НИН професорка античке историје, класичне уметности и археологије на Кембриџу, списатељица дела и ауторка емисија о Колосеуму и Партенону, животу у Помпеји и старом Риму.

Са задовољством смо одгледали специјалне епизоде емисије Front Row, програма са вестима из културе, пратећи на друштвеним мрежама како су други познати уредници и водитељи, принуђени да не напуштају домове, импровизовали и конструисали кућни студио. Није то личило на отрцану анегдоту о човеку који реши да у кујни склопи трактор јер је напољу зима, па после мора да сруши зид уколико хоће да га испаркира.

Но, нешто нарочито, што ће без сумње завршити у историји, догодило се у подруму Криса Куома са Си-ЕнЕна. Бен Смит, коментатор медија у Њујорк тајмсу, напоменуо је у колумни да је ова ТВ станица раније спречила Криса Куома да интервјуише свог рођеног брата Ендруа Куома, гувернера

државе Њујорк. „Али, све се променило доласком короне, и сад то такође мења и телевизију.“Крис је добио вирус, ослабио тринаест килограма за три дана, али са температуром наставио да води емисију директно из карантина.

Рођени брат, који је са њим, колају приче, често размењивао грубе шале у јавности, нашао се у жаришту догађаја. Противио се одлукама председника Доналда Трампа и споводио мере које би заштитиле Њујорк од заразе.

Синови Марија Куома (1932– 2015), гувернера од 1983. до 1994, нашли су се опет на истом екрану, повезани апликацијом за видео-конференције. Сви су се питали да ли је то дозвољено, али њихови разговори и данас се премотавају.

Бен Смит, некадашњи главни уредник Базфида, сматра да кризе често мењају широко прихваћена правила медија. Уз то, закључује, цео век вуку вест према емоцији и повезаности. Помиње потресне догађаје. Економског новинара који је 11. септембра, после пада кула бизнакиња, дошао прашњав у живи програм, са траговима пепела.

Подсећа да је стари модел ауторитета у јавним пословима био човек у оделу, са краватом, за столом. А данас? Телевизијске вести, читамо, иду у другом правцу, према ријалити телевизији и Инстаграму, стичући поверење кроз пројекцију грубо исечене стварности. „Не осећају само Куомови ваш бол. И ви осећате њихов.“

Заинтригирало нас је помињање друштвене мреже Инстаграм. Шта то значи?

„То значи нижу вредност уколико је реч о продукцији, а фокус на аутентичности и личности“, одговара Бен Смит за наш магазин.

Главни штос у старим комедијама био је спустити камеру и показати да налицкани водитељ испод стола има само гаће. Ето нас у том тренду! Укључујете ли се у програм, морате да се дотерате бар до пола. Питање укућана док вас посматрају сређене: „Излазиш негде?“– одјекује између зидова. Неко се скоро запитао зашто пре сваког укључења ставља парфем.

Све нас помало враћа у детињство. Ми смо се тако играли телевизије! Радио аутор Ајра Глас пустио је у емисији This American Life причу Џефа Потера Камерман, о дечаку који је у златно доба ТВ-а направио камеру од картона. Узео је играчку у руке и почео да снима другове, правећи вести. За два дана, исто су учинили и други ђаци. Цело игралиште било је испуњено камерманима, новинарима и јунацима репортажа. Баш када се игра разбуктала међу првацима, памти Потер, један дечак је дуго тукао другог, а нико није прилазио да му помогне. Сви су стајали у кругу и једноставно – снимали. Учитељи су их напослетку раставили и одузели све камере. „Камера је променила начин на који смо се понашали.“

Сетили смо се тога суочени са још једним питањем. Хоће ли, и у којој мери, ТВ лица морати да преузму стил видео-блогера? Са нестрпљењем смо очекивали гостовање једног од њих у правом студију, желећи да видимо како ће се понашати у сценографији која припада другом добу. Не само да није био збуњен, већ је са водитељима направио селфи. Чинило се да нема рампе. Ако је већину снимака начинио у својој соби, можда су му лажно изгледале кулисе у којима се нашао. Домаћини су покушали да разумеју све скраћенице које је користио.

Снимак гостовања видело је на мрежи око сто хиљада људи. А сваки клип на његовом каналу – барем три пута редовних пратилаца више. Једна од кључних речи у том разговору од пре више година била је иста она реч на чији нам је значај пажњу скренуо Бен Смит. Инстаграм.

Стари модел ауторитета био је човек у оделу, са краватом, за столом. Данас телевизијске вести иду у другом правцу, према Инстаграму, кроз пројекцију грубо исечене стварности Бен Смит