Небојша Стефановић изгубио спор са НИН-ом

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ ПОНОВО ПРЕИНАЧИО ПРЕСУДУ ВИШЕГ СУДА

Насловом „Главни фантом из Савамале“сликовито се и фигуративно указује на политичку одговорност министра полиције за понашање МУП-а приликом рушења у Херцеговачкој. Такво поређење представља допуштен вредносни суд који има чињеничну подлогу и у извештају заштитника грађана

Апелациони суд у Београду по други пут поништио је пресуду Вишег суда у Београду по којој су НИН и новинарка Сандра Петрушић министру полиције Небојши Стефановићу због наводне повреде части и угледа требало да плате 300.000 динара, а самим тим и обавезу главног и одговорног уредника Милана Ћулибрка да ту пресуду објави у НИН-у. По пресуди Гж3 225/19 од 14. маја, која је на сајту Апелационог суда објављена 10. јула, Стефановић је дужан да Сандри Петрушић и НИН-у у року од 15 дана исплати 73.200 динара за трошкове парничног поступка.

Апелациони суд је закључио да се правно становиште, изложено у првостепеној пресуди Вишег суда, не може прихватити јер он није применио одредбу члана 8. Закона о јавном информисању, а остале одредбе тог закона је погрешно применио, те је из чињеница које је правилно утврдио извео неправилан закључак на коме је заснована првостепена пресуда.

„Апелациони суд налази да у конкретном случају, иако би мешање суда у слободу медија било легално, јер је тужба за накнаду штете због повреде части и угледа предвиђена Законом о облигационим односима, оно не би било и легитимно, јер нема легитимног циља који би оправдао ограничење слободе изражавања. Део спорног текста на који указује тужилац: ’Може се претпоставити да би то могао да буде неко веома моћан из извршне власти, а да је тешко такав посао обавити без знања и помоћи министра полиције Небојше Стефановића’ јесте исказана претпоставка новинара да тужилац самом својом

функцијом и положајем у Министарству унутрашњих послова и Влади није могао остати необавештен у вези са спорним догађајем и да самим тим одговара за нереаговање полиције поводом тог догађаја и за неефикасност полиције у расветљавању догађаја, те представља критичко мишљење новинара и као такво вредносни суд, насупрот закључку првостепеног суда да се ради о чињеничном исказу. Ово критичко мишљење свој чињенични основ има у извештају Заштитника грађана као независног државног органа који штити права грађана и контролише рад органа државне управе тако да се не може сматрати претераним“, наводи се у пресуди Апелационог суда и додаје да је то критичко мишљење исказано и кроз означавање тужиоца као „главног фантома Савамале“у наслову спорног текста. „Реч је о пренесеном, метафоричком значењу, којим се сликовито и фигуративно указује на тужиочеву политичку одговорност за понашање полиције у вези са дешавањима у Савамали. Такво поређење представља вредносни суд који је као такав допуштен, јер не захтева утврђивање истинитости, а има чињеничну подлогу у наведеном извештају Заштитника грађана“, стоји у другостепеној пресуди.

Када се текст чита као целина, закључује се да изнето мишљење

новинара није безразложан приватни напад на тужиоца, који има за циљ омаловажавање његове личности, већ је усредсређено на питање од јавног интереса и као такав представља допринос јавној расправи, закључио је Апелациони суд, по чијем мишљењу тужилац као политичар мора показати већу толеранцију поводом критика медија на његов рад, будући да је слобода политичке дебате у самој сржи демократског друштва (пресуда Европског суда за људска права у случају Лингенс против Аустрије), па и више од тога, јер су границе дозвољеног критиковања у конкретном случају још шире с обзиром на то да је тужилац министар у Влади, а у демократском друштву радње или пропусти Владе морају бити предмет детаљног испитивања не само законодавних и судских власти, већ и штампе и јавног мњења (пресуда Европског суда за људска права у случају Кастелс против Шпаније). Због свега тога Апелациони суд је закључио да је у конкретном случају интерес друштва на отворену дискусију о политичким стварима претежнији од права тужиоца на заштиту части и угледа, досуђивањем тражене накнаде нематеријалне штете, јер би се право медија на слободу изражавања несразмерно ограничило, због чега је првостепена пресуда морала бити преиначена.

Да подсетимо, министар полиције је пре четири године тужио НИН због насловне стране од 16. јуна 2016. „Небојша Стефановић – главни фантом из Савамале“. Већ у децембру исте године, после једног рочишта, Виши суд је пресудио у његову корист, али је ту пресуду оборио Апелациони суд, да би после жалбе Стефановића, Врховни касациони суд цео процес вратио на почетак. У јуну 2019. Виши суд је поново пресудио у корист Стефановића, а 10. јула ове године Апелациони је на свом сајту објавио одлуку донету 14. маја 2020, којом је још једном преиначио пресуду и ослободио НИН, а Стефановићу наложио да плати трошкове суђења.