Урбанизам и заразе

МАГАЗИНИ

Још је рано да се каже какве ће последице актуелна пандемија оставити на градове – напомиње Јасмин Серхан, новинарка магазина Атлантик, за НИН. Недавно је објавила текст о начинима на које би криза могла да измени метрополе. „Дошло је до неких опипљивих промена у градском животу. Рецимо, претварање појединих улица у пешачке зоне и додељивање већих јавних површина кафићима и ресторанима.“

Описала је како се у Вилњусу отвара драјв ин биоскоп на аеродрому и све више простора одваја за шетње, да би се потом запитала, пред бројем мртвих у Њујорку, Лондону или Мадриду – јесу ли дизајнери тих модерних места имали на уму лако преносиве болести. „Историја урбаног развоја дубоко је испреплетена са заразама, тако да на чудан начин, садашњи становници градова (укључујући ауторку текста која живи у Лондону) стил свог данашњег живота дугују пандемијама из прошлости.“

Враћа се у историју, у доба блатњавих улица; на реформе узроковане катастрофама. „До средине 19. века, Њујорк је изградио четрдесет миља водоводног система и отерао двадесет хиљада свиња из града.“Почело је да се размишља о здрављу, сагледане су промене изазване несрећама.

„Како су истакли урбанисти са којима сам разговарала“, каже нам Јасмин Серхан, „вирус корона неће ограничити утицај искључиво на физички изглед насеља, већ би могао да промени начин на који људи у њима бирају да живе. На пример, шта ако више компанија дозволи запосленима да раде на даљину, па заузврат буде мање гужве у јавном превозу... Исто тако, људи би могли да се ослањају на алтернативне врсте транспорта, да возе бицикл и пешаче.“

Свакако ће се дебатовати да ли је, и у коликој мери, проблем била гужва. Док не стигну одговори, слушамо претпоставке и читамо резултате најразличитијих истраживања. Једно од њих доноси податак да четрдесет процената урбаног становништва разматра могућност селидбе у мање насељена подручја. Чекамо их са нестрпљењем! Овде, на селу, улице су толико пусте, као да годинама траје полицијски час.