Шта се све издешавало
ЈЕЗИК
Међу префиксима помоћу којих се изводе нови глаголи у српском (поготову у говорном језику и жаргону) вероватно је најпродуктивнији префикс из-. Такав закључак донео је још пре две године Вања Миљковић у новосадском зборнику „Језици и културе у времену и простору“бр. VII/2. Његовој исцрпној лингвистичкој анализи овде могу да додам још два примера која ми је послала читатељка Ана Јовановић.
На аутобуској станици слушала је разговор трију девојака од којих је једна, наизглед не у најбољем расположењу, убрзо отишла. После тога је друга рекла трећој: „Јеси ли видела каква је сва исфолирана,а изоперисала се за све паре?“
Дан касније, у јутарњем програму Прве телевизије, иста читатељка гледала је репортажу о необичном догађају на Панчевачком мосту. У једном приватном ауту, жени на задњем седишту изненада је почео порођај. Срећним случајем, крај њих су стајала санитетска кола хитне помоћи, и возач аута рукама им је дао знак да нешто није у реду. Једна лекарка и медицинска сестра прешле су у приватно возило и помогле да на свет дође здрава беба. Говорећи о томе, гинеколог Дома здравља Панчево рекао је да су сви поносни што се екипа хитне помоћи тако лепо снашла „у свему овоме што се издешавало“.
Ови нови глаголи придружују се обиљу примера које је дао Миљковић у горепоменутом раду, а од којих су вам многи сигурно познати: изгуглати, искулирати, испрограмирати, изботовати, исхејтовати, испринтати и тако даље.
Додајмо нешто и о суфиксима. Глаголи на -овати, -ирати
и-исати углавном су несвршеног вида (нпр. мировати, фразирати, полемисати), али су многи двовидски, тј. и свршени и несвршени. Оба вида могу имати, рецимо, глаголи компоновати („Компоновао је нову симфонију“– свршено, „Он и даље компонује“– несвршено), паркирати („Сад ћу да паркирам“– свршено, „Сви паркирају испред моје куће“– несвршено), реформисати („Реформисали смо школу“– свршено, „Школа се још реформише“– несвршено). Двовидски су и неки глаголи с домаћом основом, нпр. ручати и вечерати. Ипак, двовидност („биаспектуалност“, да се учено изразимо) представља неку врсту изузетка, па зато многи од нас, без праве потребе, свршеном виду додају префикс из-, један од најчешћих којима се несвршени вид претвара у свршени.