Јован Биљобер и јулска гибања
Или: ако је 7. јула заказала технологија државног удара, да ли онда наш тиранин треба да, сам себи, уведе полицијски час и стави се у кућни притвор у Јајинцима
Видим да нико не повезује ова јулска гибања са 7. јулом 1941. године, хоћу рећи са српским устанком под руководством друга Тита. Бајдвеј, Проглас којим се народи Југославије позивају на општенародни устанак против немачког окупатора, носио је датум од 4. јула поменуте 1941. године. Али, тај Проглас писан је на Дедињу у кући масона Ивана Рибара после 7. јула, када је Жикица Јовановић Шпанац убио српског жандара у Белој Цркви, у кафани, шатро, због неке надарене келнерице!?
Е сад, какве везе има 7. јули 1941. године са 7. јулом 2020. године?! Ух, бре, Срби! Зар свe морам да вам цртам на табли? Ако се сложимо да је друг Тито ипак умро, онда не можемо њему да натоваримо на леђа оно што се десило ономад, у претпрошли уторак пред Народном скупштином, када су намеравали да изврше државни удар по нечијем налогу. А ко би то био налогодавац? Ех, ко?! Присетимо се Титове сахране какве није било у прошлом веку. Еј, човече, дошло је преко сто двадесет државника из целог света да га испрати до Куће цвећа. И, за ову прилику није важно где лежи Тито, да ли на Дедињу или у Ватикану. А још 1955. године у црквеним календарима појавио се под 1. мајем нови светац Јосип Радник, и то обележен црвеним словима!
И да ли домаћи и страни медији заиста не виде ко стоји иза београдског 7. јула 2020. године? А зна се да Светог Јована Биљобера, односно Крститеља, славе сви масони света иако су и они у међусобној завади. Него, да се разумемо! Такође, славим Крститеља али као зимску славу 20. јануара, мада сам, јелда, раскрстио са православљем. Али, мајке ми, немам ни масонску кецељу, ни беле рукавице, које би ми добро дошле у ово време короне. Е сад, правим као масони јасну разлику између Јована Крститеља и његовог ученика Исуса који му је, узгред, брат од тетке. По масонима, не може учитељ Јован да одговара за оно што су од његове науке направили Исус и остали ученици, закључно са Константином Великим који је председавао Никејском сабору. Сликовито речено, не може масон Карл Маркс да одговара за оно што су од његовог Капитала направили масон Лењин, а потом и православац Стаљин.
Да скратим; 7. јул 2020. године јасна је одлука светске масонерије! Склонити са власти мог Алека! Извршитељи ове одлуке требало је да буду дубоке државе те њине обавештајне службе, и наравно неопходни „хулигани“. Свеједно да ли су ту били и Алекови безбедњаци у цивилу, навијачке банде из земље и окружења, али и неки искрени домаћи анархотерористи и још искренији неофашисти! Све се то скупило и смућкало на лицу места, пред Народном скупштином у Београду. Али, авај, ова хаотична технологија државног удара је заказала. Тако да мој Алек, до даљег, остаје у животу са заљуљаним напредњацима, а они су за мог земљака Дачу Трампа „обична терористичка организација“.
Кад, гле, на врелу у Мокри, појављује ми се, у суботу, мој Путин из Ниша, а са својом заносном Каћушом. И питам Путина: зашто је све почело баш 7. јула? А Путин се само насмеши, и није требало више ништа да ми одговори.
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, на моју тезу се надовезује: „Ваљда ти је јасно, дечаче, да је твој Алек дозлогрдио свима, од Кремља преко Берлина до Вашингтона. Заиграо се, баш, као онај тиранин Дионизије из Сиракузе који је, због подметнутог пожара на свом двору, побио силне питагорејце, а Платон му је, некако, за длаку утекао.“
Ту се и моја Црна са Јунгом слаже: „Све ми чини да ће наш Алек сам себи да уведе полицијски час и кућни притвор. И то, за почетак, у својим Јајинцима! А, касније, ако буде среће, одлепршаће на неке далеке географске ширине.“