Зоран Радовановић
елиминисати од људских права и демократије, али и да се тај проблем може превазићи уз довољно људи који су спремни за њега да лажу. Или да бар изговарају, у дану када је број новозаражених износио 372, а преминулих седам: „Успели смо да заравнимо епидемиолошку криву, и то је последица мера које спроводимо, односно свести свих грађана да је ово борба свих нас заједно“(члан Кризног штаба др Зоран Гојковић).
Шта рећи него браво. Кога брига што смо према званичним подацима у мају имали 2.400 инфицираних особа, у јуну 3.100, а у јулу скоро 11.000 и што имамо најинтензивнији од четири степена трансмисије вируса (процена је да је ризик од заражавања један од највиших у Европи), када је Кризни штаб задовољан. Наравно бројкама које су сами исписали, а не околностима у којима раде, уз незахвалне грађане и још незахвалнију струку која није на напредњачком платном списку. Не зна се да ли их више нервирају појединци који су савладали основни рачун и самим тим довели њихову рачуницу до апсурда или лекари (у међувремену их је подржао део просветних радника, адвоката, социјалних радника, велики део организација цивилног друштва...) који су изашли са веома коректним захтевима: да се организује поступак поузданог утврђивања броја заражених, оболелих и умрлих од ковида-19, како у општој популацији, тако и међу здравственим радницима и да се спроведе независна истрага која би утврдила да ли су подаци били намерно заташкавани и, ако јесу, да одговорни за то поднесу и професионалну и сваку другу одговорност.
Из фазе „јао, нападају Вучића“(Ана Брнабић), преко „нису компетентни” (др Дарија Кисић Тепавчевић) и вероватно најапсурдније реченице у датом контексту „нисам чуо друге идеје осим оних које спроводе наши епидемиолози од почетка“(др Мијомир Пелемиш), стигло се до апсолутног игнорисања захтева политички неуцењене струке (уз прогон оних који су се на то одлучили), али и ниподаштавања њиховог броја. Шта је то 350 лекара у односу на 33.000, упитала је др Кисић Тепавчевић, а Вучић је то још мало дофиловао уз тврдњу да „33.000 није хтело да потпише” уз 2.000 њих који
јесу. Иначе, према последњим подацима „Батута“, у Србији има 19.937 стално запослених лекара и још 1.476 запослених на одређено, што је укупно 21.413.
Ако су сложни да лажу о томе, зашто не би били и у даљем заташкавању праве ситуације. Конкретно, након бруке коју су колективно доживели када су многи стварни бројеви обелодањени (довољно је само то што је др Кон пријавио да је у једном дану у Београду било више заражених него што је Кризни штаб признао на нивоу целе Србије), уместо да покушају да бар делимично испеглају и доведу до неке разумне мере бројке које објављују на сајту COVID-19 и које презентују на конференцијама за штампу, одлучили су да се држе својих, уз запушавање свих постојећих извора информација. Преко ноћи су заћутали готово сви епидемиолози који су до сада били спремни да информишу јавност о броју заражених у својим малим срединама, а значајно је смањен и број округа чији су институти и заводи за јавно здравље обелодањивали податке. Уз Београдски и Нишавски
Остајем при констатацији да је то вероватно највећа превара током више од 800 година постојања српске медицине. Проваљени смо и обрукали смо се у свету
округ, који су ућуткани још на самом старту епидемије, као и Поморавски, Пчињски и Топлички, наједном је занемела и цела Војводина, а делимично и Моравички округ у ком се налази више него угрожен Чачак. И онда смо дошли до ситуације да је 27. јула број новозаражених у оним окрузима који су наставили да дају податке износио 728 новозаражених, а да је након што је Кризни штаб том броју придодао и податке из седам округа који су за остале тајна, као укупан збир за целу Србију саопштио – 411 новозаражених. Што значи да су сакрили 317 особа и то само под условом да је тог дана у Београду, Војводини и још пет округа забележена нула.
Аколико им је свака бројка коју могу да сакрију постала битна могли смо да видимо и на примеру Ваљева. Према подацима Здравственог завода за јавно здравље Ваљева 30. јула је било заражено 49 особа, а дан касније 19. У дану кад је пријављено 19, др Кисић Тепавчевић је на конференцији за штампу пријавила само један случај. Без обзира на то да ли је имала податке од тог или претходног дана, јасно је да је број новооболелих смањила или за 18 или за 48, што је било сасвим довољно да већ сутрадан ЗЗЈЗ Ваљево, по систему – хајде да не љутимо Кризни штаб, пријави нулу. Мање од тога не може чак ни др Кисић!
„Шибицарење са оболелима и умрлима превршило је меру. Остајем при констатацији да је то вероватно највећа превара током више од 800 година постојања српске медицине. Проваљени смо и обрукали смо се у свету. Очекивало се да Кризни штаб призна недело и почне да нам даје тачне податке. Уместо тога, уследиле су констатације како се, ето, деси понека грешка у систему, као да је, рецимо, саопштаван број од 327, уместо 329 новозаражених. Нажалост, број нуђен јавности упорно је био вишеструко умањиван. Ту нема више места нади и апелима да се поштују професионалност и истина“, изјавио је проф. др Зоран Радовановић и као решење за излаз из ситуације понудио да се позову стручњаци Светске здравствене организације. Не зато што знају више од наших епидемиолога, већ зато што могу да помогну својим ауторитетом пошто је наш стручни део
Уз Београдски и Нишавски округ који су ућуткани још на самом старту епидемије, као и Поморавски, Пчињски и Топлички, наједном је занемела и цела Војводина, а делимично и Моравички округ, у ком се налази више него угрожен Чачак
Кризног штаба „тренутно у чабру, нико му не верује, а мере које би предложили стручњаци СЗО би ипак биле прихваћене“.
Реакција чланова Кризног штаба је била очекивана и слична оној када су колеге затражиле њихову смену – критиковати је лако, све су то неистине и полуинформације, неопходно је јединство, Кризни штаб врхунски ради и сви они блиско сарађују са СЗО. Оно што нису објаснили, а што је и те како битно – које би податке дали стручњацима из СЗО када би дошли и да ли мисле да би и они требало да прописију мере на основу бројки са сајта COVID-19 или оних које ручно скупља др Кон или стварних које сви можемо само да нагађамо. Уосталом, проблем са заташкавањем статистике је био евидентан још када су стручњаци са Балкана који чине групу „Корона карантин“понудили услуге Влади Србије и Министарству здравља, с обзиром на то да су у Босни њихови чланови део Кризног штаба, да у Албанији сарађују на унапређивању протокола за докторе, а у Црној Гори са локалним епидемиолозима, али уз захтев да добију увид у податке. Одговорено им је „видећемо“и то је било све. Податке очигледно нису добили јер на њиховом порталу covid19balkans, у рубрици у којој пише број излечених од ковида на Балкану, за Хрватску наведено 4.341, за БиХ 5.959, а за Србију 0.
Број излечених се крије баш као и број активних случајева или број оболелих у Београду на дневном нивоу. О полу преминулих „Батут“нас је последњи пут обавестио 3. маја. Онда се у извештају тај податак поново појавио за 26. и 27. јул, да би након тога нестао. Исто тако су дали и просек година преминулих лица за те датуме (69,75 и 68,1) што су нам претходно последњи пут саопштили 15. априла. И исто тако опет престали. Можда је неко замењивао особу која иначе уноси податке, па је наиван помислио да сва поља треба да се попуне - али ипак се у извештају није омакао и број излечених. Баш као ни реалан извештај о броју тестираних, већ само онај од 8.000, 10.000 па и 12.000, надуван до карикатуралности да би испунио два циља – задовољио Вучићеву сујету да је бар у нечему
један од најбољих у Европи када је корона у питању („само четири земље у Европи тестирају више од Србије“, похвалио се), али и да би број позитивних на тестовима био испод пет одсто.
Е па нисмо четврти у Европи, а немамо појма ни који смо јер нам никада није речено колико се дневно PCR тестова ради. Месецима нас је Кризни штаб лагао да објављују само дијагностичке тестове, онда су мало попустили и саопштили да се тај број не односи само на оне за које се сумња да су оболели већ да у њега улазе и тестови на лични захтев, као и контролни, да би недавно директорка „Батута“Верица Јовановић јавно капитулирала и признала да су у тај број укључени и серолошки тестови. Оно што још није јавно признала (ни она, ни било ко други из штаба) јесте да се, када се приказује број позитивних резултата, свуда у свету говори само о броју позитивних PCR јер се не могу збрајати бабе и жабе, а онда објављивати само резултати за бабе. Брзи серолошки тестови који се код нас раде нису довољни за постављање дијагнозе, без урађеног и PCR теста и то прецизно пише у упутству Innovita тестова, које има скоро цела Србија. На његовом оригиналном упутству стоји напомена да није предвиђен за скрининг, али је у преводу на српски тај део изостављен. То значи да ми не знамо ни колико се скрининг тестова дневно ради, а самим тим ни који је проценат инфицираних у односу на тестиране, а ако то не знамо, онда не знамо ни на основу којих параметара се процењује епидемиолошка ситуација и прави стратегија. На основу непостојеће статистике коју ћемо понудити СЗО када нам, и ако, стигне у помоћ? Па, пре ће бити да их нећемо позвати него што ће се неко усудити да објави тај податак. Због свега тога епидемиолошки хаос који тренутно живимо можда најбоље описује коментар др Радовановића на позив да се „сви ујединимо у борби против короне“и да не нападамо Кризни штаб: „Шта значи да се ујединимо? Да вас заједно лажемо?“
Нема потребе, лагаће нас сами докле год им ми то дозвољавамо.
Споменик краљу Драгутину висине око четири метра, рад скулптора Велимира Каравелића, наручила је црквена општина из Ариља са намером да буде постављен у порти Цркве Светог Ахилија у центру ове варошице. Реч је о задужбини краља Драгутина Немањића (1276 –1282), саграђеној и осликаној последњих година 13. века, која припада делу нашег споменичког наслеђа највишег значаја и међународних вредности. Иако им је према Закону о културним добрима Републике Србије то била обавеза, представници црквене општине нису о свом плану обавестили надлежну институцију, Републички завод за заштиту споменика културе. Као власник ариљске цркве, СПЦ, односно, Црквена општина у Ариљу, нема правa да без одобрења надлежног завода трајно мења изглед непосредне околине споменика културе.
Данашња порта Цркве Светог Ахилија сложени је вишеслојни локалитет са археолошки откривеним остацима античке римске грађевине, темеља мале цркве подигнуте у време Светог Саве (после 1220) за седиште Моравичке епископије, коју је краљ Драгутин срушио и на истом месту подигао ново, репрезентативно епископско здање, које стоји и данас. У порти су изложени остаци већег броја грађевина из различитих епоха, такође откривени током археолошких истраживања. Они речито сведоче о животу манастира током његове седам векова дуге историје.
Део порте који није археолошки испитан, црквена општина је одабрала за локацију споменика краљу Драгутину. Из Републичког завода упућено је обавештење да та парцела