Maпа стваралаштва

У сусрет годишњици смрти познатог књижевника Добрила Ненадића, Завичајно друштво Ариљаца и пријатеља Ариља у Београду, објавило је тематски зборник текстова Добрило: живот испуњен стваралаштвом“. Књижевници, критичари, читаоци и пријатељи, сетили су се инжењера и уметника, до краја верног родном Ариљу, прозаисте који је два пута био проглашен за најчитанијег писца. Најпре 1979. године, у Југославији, после објављивања романа Доротеј, а потом и 1999, након Деспота и жртве.

Како напомиње Дубравка Матовић, у зборнику су изложене информације и покренута питања из области књижевности, економије, политикологије, историје, екологије, агрономије. На једном месту сакупљене су беседе Добрила Ненадића, текстови презентовани на трибини Добрило Ненадић 1940−2019: књижевност инспирисана историјом, те мемоарски записи, публицистички текстови и документарна грађа, да би се за будуће читаоце и поштоваоце дела мапирале значајне тачке у биографији и опусу овог ствараоца.

Издање чији су уредници проф. др Петар Ђукић и проф. др Обрад Стевановић, допуњено је фотографијама, Ненадићевим ликовним радовима, али и радовима уметника инспирисаних романима. Поред осталог, песмом Љубивоја Ршумовића и акварелима Душка Милошевића.

„Добрило Ненадић је писац обимног, разноврсног и занимљивог опуса“, писао је прошле године у НИН-у књижевник Гојко Божовић. „Читљива реченица и заводљива прича остајали су непроменљиво у основи његовог романескног света, који се тематски кретао између српског средњег века, о чему говори у романима какви су Доротеј, Дивље звезде, Роман о Обилићу, Деспот и жртва и Брајан, преко новијих историјских времена, како је у романима Сабља грофа Вронског, Победници и Мрзовоља кнеза Бизмарка, хуморно-сатиричне слике провинцијских карактера и менталитета, чему се особито окренуо у романима из прве половине осамдесетих година или у једном од последњих романа Време кокошки, до артефаката и заплета информатичке епохе, о чему, између осталог, читамо у роману Поларна светлост.“