Америка против ТикТока

РАТ ЗА ИНТЕРНЕТ ПЛАТФОРМЕ

Спор између власника кинеске компаније и америчких власти можда ће се и решити, али остаје питање могу ли грађани уопште да се заштите од сајбер шпијунаже

Чак је и Кање Вест, репер са амбицијама да постане председник Америке, муж ријалити звезде Ким Кардашијан, пожелео да постане нови власник највеће кинеске интернет платформе ТикТок за размену видео-клипова. „Гледао сам ТикТок са ћерком и као хришћански отац био сам узнемирен многим стварима, а обожавам технологију“, објаснио је Вест како му се „јавило“да би могао да направи хришћанску верзију, Исус Ток. Упркос породичним свађама на Твитеру и скандалима који пуне таблоиде, он је добро проценио да је ТикТок атрактивна мета, јер је изненада постао озбиљан непријатељ САД. Али, мале су му шансе да оствари „визију“, јер ТикТок меркају и Мајкрософт и Оракл, а Доналд Трамп је решио да тој платформи забрани рад и заустави „кинеско шпијунирање грађана САД“.

Некада познату Musical.ly апликацију је 2017. купио кинески Бајтденс за милијарду долара и потом је претворио у ТикТок, који има око милијарду корисника, од чега око 100 милиона Американаца. А онда је почетком августа Трамп потписао уредбе о забрани пословања са Бајтденсом и Тенцент холдингом, оператером Ви-чета (WeChat), најважније апликације за око 50 милиона Кинеза ван Кине, који преко ње одржавају везе са породицом и пријатељима, а користе је и за пословне договоре. Уз тврдње да „угрожавају националну безбедност, спољну политику и економију САД“, да сакупљају информације о америчким грађанима и прослеђују их кинеским службама, власници тих компанија су обавештени да ће њихове апликације купити америчка фирма. И битка је могла да почне.

Кинеске фирме су страдале јер је Пекинг забранио Гугл, Фејсбук, Твитер и Јутјуб, који су одбили да своје сервере за кинеске грађане пребаце у Кину. Они који су то урадили, попут Епла, сада су на удару Трампових уредби. Тржиште на коме се прода више од три милиона ајфона годишње неће више бити исто, ако после уредбе о забрани пословања најважније апликације не буду могле да се користе. Тако су се и америчке компаније нашле у проблему.

Трамп је свој потез објаснио онако како је најлакше објаснити - претњом за националну безбедност, док је државни секретар Мајк Помпео оптужио ТикТок да ставља „приватне податке америчких корисника у руке КП Кине“. За Трипа Чаудрија, директора Глобал еквитис рисрча,

„лични подаци сваког грађанина САД су национално благо“и те информације морају да се штите, а технологија Мајкрософта и Фејсбука није довољна за то.

И јапански ТикТок такође је под сумњом да злоупотребљава податке корисника. Индија га је већ забранила, а Велика Британија преиспитује ризик. Јапански званичници кажу да не могу мирно да посматрају ту опасност и решење виде такође у промени власника. Апликација је под надзором и у Аустралији, под оптужбом за угрожавање приватности. Осим ТикТока, Индија је крајем јуна, после сукоба на граници, забранила још 60 кинеских апликација, а с обзиром на то да у тој земљи има више од 600 милиона корисника, кинески оператер због забране веома много губи.

Власници ТикТока покушали су да се одбране тврдећи да никада нису давали податке кинеским властима и да не би то учинили ни ако би се то од њих тражило, али им је мало ко поверовао. Судбине ТикТока и Вичета изгледа да су запечаћене и сада се само чека да се види ко ће их и под којим условима преузети. Трамп је већ затражио да Влада САД добије део, али није уобичајено да председник бира купца и наплаћује проценат, а није јасно ни да ли је тако нешто законом дозвољено. Лари Кудлоу, саветник за економију Беле куће, потврдио је да га је Бајтденс мејлом обавестио да је то приватна компанија у којој су две трећине страних власника амерички инвеститори, али то није ништа променило. И он сматра да би било неуобичајено да у тој трансакцији држава инкасира било шта, уз опаску да ће више детаља бити познато средином септембра. С друге стране, ТикТок је најавио тужбу због Трампових уредби. Да ли су оптужбе на рачун кинеске компаније тачне можда ће покушати да утврди суд, уколико пре тога не дође до некаквог договора, али експерти кажу да је за грађане потенцијално опасна свака апликација, било чија и било где. Сакупљање података је често на ивици закона и није први пут нека компанија оптужена да их злоупотребљава. Овај ће се случај можда и решити брзо, али остаје питање могу ли се грађани уопште заштитити од сајбер шпијунаже.