Црвени фењери су огледало света
КЛЕМЕНС МАЈЕР
У ексклузивном разговору за НИН, познати књижевник говори како је пишући роман о проституцији пре и после пада Берлинског зида открио начин на који је капитализам наметнут Источној Немачкој, али и о својој вези са Београдом
У ексклузивном разговору за НИН, познати књижевник говори како је пишући роман о проституцији пре и после пада Берлинског зида открио начин на који је капитализам наметнут Источној Немачкој, али и о својој вези са Београдом
лирски осетљив за природу, поготово за неонска светла и возове, како је то било и у претходним делима. „Крпе облака сиво су пловиле над њим.“
Транзиција је ружна реч, али уколико трагамо за њеним могућим значењима и примерима конкретних потреса – Туцање камена је одличан роман који кварт црвених фењера узима за огледало у коме се рефлектује измењена друштвена, политичка и економска стварност. „Из Штазија у куплерај.“
Причају два ваша јунака. Први каже да бордели и иницијативе налик борделима дефакто нису постојали у доба НДР. Други одговара да је то више било дејуре. Како сте почели да радите на роману Туцање камена? Зашто сте одлучили да пишете о проституцији?
Одувек сам се јако занимао за такозвану улицу црвених фењера у којој се тргује сексом. Зашто жене бирају тај пут, ако уопште бирају... Питао сам се шта се дешава у јавним кућама, у клубовима. Ко поседује и води те куће, а ко изнајмљује станове проституткама. Ко стоји иза целог тог посла? Одувек сам осећао да бих управо овако могао да испричам причу о начину на који је капитализам наметнут Источној Немачкој. Нисам хтео да пишем репортажу о друштву. Требало је да све буде и стварно и надреално у исто време.
Говорите о осамдесетим годинама прошлог века, затим о деведесетим, али и о нашој садашњости. Утисак је
Август. из дечје књижевности, хоће да постане космонаут и прелази на храну из тубе, али пошто је за време окупационе зоне на истоку није лако набавити, једе пасту за зубе.
Постојале су источне поп песме, источни ТВ шоу програми, наши романи научне фантастике, пионири у униформама, руски језик, народна милиција, пријатељство међу народима. И још увек постоји Осталгија. Људи желе назад ову културу, али заборављају лоше ствари. Заборављају Штази. И Штази је такође био тамо...
Тип у Туцању камена чита Маркса. Други изучавају капитализам. Цело поглавље има за епизодисту Бају Патка. Да ли је завршено са фритеза киоск капитализмом, како неко каже у књизи? Не заборавимо јунаке који су изван и изнад сваког система.
Да. Изгледа да је завршено са киоск капитализмом! Велике компаније су преузеле ствар. Моји ликови Ханс и АК остали су последњи независни и изгубили до краја. Паклени анђели су преузели команду, арапске банде, грађевинско-рентеријерска мафија. Црвено светло је огледало света и економије.
Међу опасним момцима су и југовићи. Каква је ваша веза са Београдом?
Ја стварно, стварно волим Беoград. Последњи пут сам био прошле јесени и путовао колима кроз све земље бивше Југославије. Београд, диван град. Заљубио сам се у њега! Провео сам пет недеља у Београду током 2015. Радња неких поглавља мог следећег романа биће смештена у Београд, у 1941, 1965. и 2014. годину. Ето ме ускоро опет.