Вучићизам и друге комбинације
ПО ЊЕМУ СЕ НЕШТО ХОЋЕ ЗВАТИ
За живота његовог идола, Јосипа Броза, постојали су Титови градови, улице и свашта још. Чему би најбоље припадало Вучићево име
За живота његовог идола, Јосипа Броза, постојали су Титови градови, улице и свашта још. Чему би најбоље припадало Вучићево име
Осим што је најмарљивији, најодговорнији и најпристојнији, Александар Вучић је и најскромнији: показао је то и прошле седмице, када је, одговарајући на иронични предлог Иницијативе Не давимо Београд да се будући национални стадион назове његовим именом, одолео да каже да би се по њему могла звати - цела земља. А могао је. И није искључено да би му жеља била испуњена.
„Када бисмо тако хтели, много, много тога би се звало Александар Вучић – од фабрика, готово свака која је и последњих десет година изграђена“, одговорио је председник на оцену НДМБГД да најава изградње националног стадиона „најбоље осликава карактер расипничке власти“, због чега је предложила да тај спортски објекат буде назван по Вучићу.
Неко мало опрезнији могао би, међутим, помислити да је Вучић одбио да своје име подари националном стадиону зато што тај спектакуларни објекат - не постоји. А можда није сигурно ни да ће постојати, с обзиром на чињеницу да је његова изградња и раније најављивана, када су за то постојале пропагандне потребе. И све је остајало на томе.
Зато смо питање шта би требало назвати по Вучићу поставили онима који се разумеју у брендирање. Уз идеје, дали су нам и објашњење: Драгољуб Љубичић Мићко, један од наших највећих ПЉиЖевника, пре свега каже да је траг који је Вучић у Србији иза себе оставио – и још увек га оставља – толико упадљив, дубок и обухватан, да је мање онога што НЕ БИ могло да се назове по њему, од онога што би могло.
„Јер, дотични није губио време, па се за ових осам година, колико је дефакто на власти, својски потрудио да ништа не остане недотакнуто његовом, у суштини и даље радикалном, политичком руком, која по потреби навуче на себе или проевропску, или проруску рукавицу. С тим што том руком није све баш само дотакнуто, него и преврнуто, уврнуто, притиснуто и затегнуто и то готово до крајњих граница“, каже Љубичић. Из