ПИРОМАН У КАМПАЊИ
Избори у САД
Што су тензије у земљи веће, расту и Трампови изгледи за победу - и зато он из дана у дан свесрдно распирује страх и мржњу
Да у Сједињеним Државама, супротно ономе што Устав и закони прописују, у реалности паралелно егзистирају два кривичноправна система - један за белце а други за Афроамериканце и остале тамније пути - није нека новост, понајмање у данашње време. Али два скорашња видео-снимка из Кеноше, града у савезној држави Висконсин, ту тезу потврђују на тако драматичан начин да је тешко не бити изнова згранут контрастом у поступању снага реда.
На првом снимку види се како, после препирке и одгуркивања с полицијском патролом, 29-годишњи Афроамериканац Џејкоб Блејк отвара врата свог аутомобила - у коме су била његова деца - и наизглед посеже за нечим (после ће се испоставити да је на поду возила пронађен нож, али је још нејасно да ли је имао намеру да га употреби, или је пошао по нешто друго); њему најближи бели полицајац тада му, с раздаљине не веће од пола метра и другом руком повлачећи га за мајицу, у леђа испаљује седам хитаца. Блејк је неким чудом преживео, али ће остати непокретан од струка наниже - што није спречило полицију да га у болници лисицама веже за кревет, да би му их скинула тек после протеста његове породице и адвоката.
Као и снимак из маја, на коме је забележено како је Афроамериканца Џорџа Флојда бели полицајац у Минеаполису усмртио скоро девет минута му држећи колено на врату - што је потом покренуло масовне протесте против системског расизма и полицијског насиља у САД и другим земљама - и овај из Кеноше брзо је постао виралан, макар и није изазвао сличну ерупцију незадовољства. Али је зато у комбинацији с другим видеозаписом, насталим у истом граду три дана касније, још једном до краја оголио двоструке стандарде у америчком друштву.
На том другом снимку се види млади белац, 17-годишњи Кајл Ритенхаус, који из полуаутоматске пушке
пуца и убија двојицу а рањава једног учесника протеста који су Кеношу захватили након што је Блејк изрешетан. Залуђеник за све што има везе с полицијом и присталица Доналда Трампа, Ритенхаус се одазвао позиву локалне десничарске милиције и, заједно с другим наоружаним цивилима, патролирао улицама с циљем спречавања похара и других насртаја на приватно власништво након што су се протести извргли у нереде. За разлику од осталих, међутим, он се није задовољио тиме да с оружјем наготовс само парадира. Када је свој крвави пир завршио, руку подигнутих увис, док му је пушка ландарала на боку, кренуо је у сусрет полицијским оклопним возилима; али полицајци на њега нису обратили никакву пажњу. Биће ухапшен тек накнадно, код куће.
Далеко од тога да, као сав нормалан свет, буде згрожен овим бесмисленим злочином, један део америчке јавности - онај чији се поглед на свет највећим делом поклапа с Трамповим - Ритенхауса, међутим, не види као оно што јесте, заблудели балавац који је поверовао да има право да људе лови као зечеве; већ као патриоту који је, заједно с другима попут њега, на себе преузео улогу чувара реда и
закона у ситуацији кад, из те перспективе посматрано, локалне и државне власти Висконсина ту обавезу не испуњавају. А нереди у Кеноши (где се у време одласка овог текста у штампу очекивала Трампова посета), као и они у Портланду, који трају већ више од три месеца (тамо је, у уличним сукобима с демонстрантима, убијен један припадник десничарске милиције), последњих седмица том трамповском светоназору - с њим и изгледима самог Трампа за реизбор - дају нови замах, управо када се многима почело да чини како је у новембру пораз актуелног председника неизбежан.
И то је трагична иронија тренутне ситуације у САД. Нарасле тензије и никад веће политичке поделе у земљи, хаос и пометња у институцијама, на улицама и (као што и потоњи пример из Кеноше показује) у главама, нису нужно увек директне последице Трампових поступака и изјава, његовог распиривања страха и мржње мада једним великим делом јесу и то. Али Трамп је пре свега онај који је то већ присутно, притајено зло прво разобручио, а онда, наступајући с позиције шефа државе, кренуо да му даје привид легитимитета. И након што је у протекле непуне четири године служио као генератор хаоса, тај хаос сада, у идеалном тренутку, на пар месеци пред изборе, ради за њега. За нереде на улицама америчких градова, галаме председник и његови лакеји, криви су Џо Бајден и Камала Харис, гувернери и градоначелници из редова Демократске странке, „радикална левица“, Антифа - ко год се уклапа у Трампову апокалиптичну визију; и та неодговорна, опасна реторика, у комбинацији с призорима америчких улица у пламену, даје резултате тамо где је то битно.
Већ данас су Трампови изгледи за реизбор кудикамо већи него пре месец дана. Његова бирачка база је, као и пре четири године, високо мотивисана, а његово позиционирање као кандидата „реда и закона“даје
Већ данас су Трампови изгледи за реизбор кудикамо већи него пре месец дана. Његова бирачка база је високо мотивисана, а његово позиционирање као кандидата „реда и закона“даје му изгледе да привуче део још неопредељених бирача
му изгледе да на своју страну привуче део још неопредељених бирача, забринутих за личну и јавну безбедност. Трампова спремност да доведе у питање легитимност избора у случају да на њима буде поражен - нечувено за Америку - не наилази на осуду какву заслужује. Систематска опструкција организовања гласања путем поште, оправданог у ситуацији кад се у земљи још масовно умире од вируса корона, те разни видови одвраћања бирача од изласка на гласање (у чему републиканци имају огромно искуство) такође му увећавају изгледе, просто јер смањују резервоар гласова за демократе; који, опет, за многе од оних који се иначе ужасавају Трампа не могу да буду сигурни да ће на крају и изаћи на гласачка места.
У таквим околностима, кад са становишта Трампових интереса заиста важи оно што горе - то боље, сваки политички гест протеста против неправде, и против њега лично, бива малициозно интерпретиран, како би се искористио као оруђе против оних који су тај гест направили. На такав третман наишао је и револт америчких спортиста, инициран прошлонедељним одбијањем кошаркаша Милвоки бакса - НБА тима из највећег града у Висконсину, на шездесетак километара од Кеноше; Милвоки је, у овом контексту то је важно поменути, на злом гласу као место у коме и дан-данас фактички постоји расна сегрегација - да одиграју наредну утакмицу у оквиру плеј-офа; то је био пример који су потом следиле не само њихове колеге из других тимова у завршници НБА шампионата, него и клубови у другим спортовима чија сезона је у току.
Само је у НБА, међутим, у питање био доведен читав наставак такмичења, а с њим и финансијски интереси власника клубова, носилаца права телевизијских преноса, оглашивача и свих других који на кошарци зарађују велики новац. У једном тренутку су играчи - скоро 80 одсто њих у НБА су Афроамериканци - били толико решени да не наставе с плеј-офом да је било потребно ангажовање таквих неприкосновених ауторитета какви су бивши председник Барак Обама и најбољи кошаркаш свих времена, легендарни Мајкл Џордан, како би се тимови убедили да се врате на паркет. Али не пре што су с власницима клубова постигли договор којим су их, поред других мера за промовисање грађанског активизма, обавезали и на то да дворане у којима њихови тимови наступају ставе на располагање за организовање гласања, како би што већи број људи, посебно оних из непривилегованих слојева друштва, био у прилици да безбедно, без страха да ће се инфицирати, искористи своје грађанско право.
Наравно да је због протеста кошаркаша Трамп - не први пут - свој јед излио и на НБА, предвиђајући јој скору пропаст; и наравно да има и других који не верују у политички активизам ушушканих милионера, макар ти милионери из дана у дан проливали тоне зноја да би оправдали новац који зарађују. Али у тесном надметању које предстоји на јесен сваки појединачни глас ће бити битан, и уколико Трамп буде поражен, биће то, једним малим делом, заслуга и тих момака. Тај осећај можда неће моћи да се упореди с еуфоријом тријумфа тројком у последњој секунди седме утакмице финала плеј-офа; али свакако нешто вреди.