Песницама на другачије мишљење
МИЛАН ВУЈИЋ
У Србији су деградиране све демократске вредности. Нисам повређен у обичној уличној тучи, нападнут сам због политичких ставова. Мој нападач мисли другачије и батинама је желео да реши „проблем“
У Србији су деградиране све демократске вредности. Нисам повређен у обичној уличној тучи, нападнут сам због политичких ставова. Мој нападач мисли другачије и батинама је желео да реши „проблем“. А за такву атмосферу у друштву најодговорнија је власт
Из Русије стижу вести о тровању опозиционих лидера, из Србије о пребијеним учесницима недавних демонстрација и Милану Вујићу, двадесетдвогодишњем амбасадору Европске демократске мреже младих, чије је лице унакажено због политичких и идеолошких разлика. Овде се мржња не мери на граме. „Све указује на то да су овде људска и политичка права не само угрожена, већ да се боримо за њихово опстајање“, каже Милан Вујић за НИН.
На дан када је нападнут на широком булевару у Новом Саду, граду у ком је одрастао, 1.600 километара далеко, у Белорусији, одржани су такозвани избори. „То су две врло сличне земље. Србија претендује да заузме положај диктаторске државе каква је данас Белорусија. Не, не преувеличавам. Овде су деградиране све демократске вредности. А ово што се догодило мени, није обична улична туча. Нападнут сам због политичких ставова. Мој нападач мисли другачије. И физичким обрачуном желео је да реши проблем који види међу нама“, каже Вујић.
Можда ова власт не сноси кривицу за најниже пориве које људи гаје у себи и све чешће их само избљуну на површину, али генерално, ту на ивици европских капија оивичених понегде, као ка Мађарској, бодљикавом жицом, сукоби једних против других све су очигледнији. Мржњу коју распламсава власт у квазидемократском друштву, све је теже контролисати. Ни грам толеранције за различите политичке ставове враћа Србију вековима уназад, утамничену у историјским процепима, разједену размирицама. И уколико желите да прођете без последица Србијом данас, неокрвављене главе, научите једно правило - пст, тишина, ни глас да се не чује.
Овде се функција не заслужује, овде је функција награда за злодело, полтронство. Ако се овако настави, не видим будућност Србије и не видим себе у њој, али нећу отићи док не искористим све алтернативе
Иако има тек 22 године, о томе већ много зна Милан, организатор грађанских протеста почетком 2019. Годину касније, високо ризично подељено друштво инкасирало је рачун. Две фрактуре лица и дислокација јагодичне кости.
Растао је у складној породици. Насиље није миље у којем се сналази. Отац привредник, мајка незапослена, посвећена породици. Нису учинили ништа да би страховали од реакције државе. Данас они нису мирни кад год њихов син треба да изађе из стана.
Милан је говорио 18. јануара 2019. на првом протесту у Новом Саду. Србију понекад сагледава кроз контекст дешавања у Русији или Белорусији, земљама са мањком демократије, како он то види.
Представник власти, посланик СНС-а Владимир Орлић твитом је покушао да релативизује напад на њега уз објашњење да се Милан хвалио учешћем на протестима, на којима се „ломе кости полицајцима“. „Али, то није истина“, каже Милан. „Опасно је да неко из позиције власти релативизује насиље. Милош Вучевић је направио искорак осуђујући напад, будући да осуда насиља није манир напредњачке власти, али то је учинио као председник Градског одбора СНС-а у Новом Саду, а не као градоначелник. Власт је у овом случају најодговорнија за атмосферу у друштву будући да она на тај начин и комуницира и позива и обрачунава се са неистомишљеницима уз помоћ прорежимских медија, одговорних за морално посрнуће нашег друштва“.
Милан је растао у породици неоптерећеној сиромаштвом. Шта је изазвало његов бунт?
„Политиком се бавим из чистог револта због тога што се ми као друштво, како би рекла Ана Брнабић, ментално детонирамо. Мени ова држава никада ништа није дала и немам лични интерес да се борим за демократске и европске вредности друштва. И не само што ми ништа није дала, него ево, моје лице је последица мог деловања, моје борбе да ово друштво престане да назадује. Ми ни у којој сфери живота не напредујемо као друштво, из дана у дан све смо у дубљем понору. И нећу престати да се борим, али је велики проблем када моје деловање постиже мале или никакве резултате, а последице су велике и то мора да престане. Мој случај треба да буде индикатор Европској унији да ли су и колико у
овој земљи људска права заштићена. Желим и сам да имам складну породицу, а не да и моја деца одрастају у друштву у ком сам одрастао ја. Постоје два решења - да одем или да покушам нешто да променим. Одлазак је последња опција, када искористим све алтернативе и након што све покушам овде. Ако и тада не осетим да се нешто променило, треба да одем. Када ми понестане енергије и уверим се да су узалудни знање, вештине и остало, каналисаћу то у неком другом правцу. Сигурно постоје људи у неком другом свету који ће то ценити. Али, треба још много моје енергије да се потроши узалудно да би се дошло до те тачке“, каже Милан.
До тада он не пристаје на медијску манипулацију, одсуство вредности, морала, и свега лепог. Не пристаје на промоцију криминалаца, осуђиваних за шверц и дистрибуцију наркотика на телевизијама са националном фреквенцијом. Жели људе од интегритета, стручне и поштене, на водећим позицијама у свим сферама друштва. „Без њих не можемо бити успешна земља, већ најгора могућа. Одбијам то. Одбијам да моје дете сутра расте у друштву у ком награђују неуке, неваспитане, необразоване, насилне, покварене, који зарад политичких интереса експлоатишу младе одрасле на рушевинама државе и да чине неморалне и незаконите работе. Овде се функција не заслужује, овде је функција награда за злодело, полтронство. Ако се овако настави, не видим будућност Србије и не видим себе у њој. Ако наставе да демотивишу генерације, као већином моју, у том случају од Србије неће остати ништа“, наводи Милан.
Не негира да је жртва режима, али сматра да су последице борбе у овако поларизованом друштву очекиване. За њега су жртве и они који гласају за „црвену“или џак брашна. Овде за њега нема слободних ни међу онима који верују да то јесу. Нису то ни присталице СНС-а, јер ако икада пожеле да престану да буду чланови СНС-а, то неће моћи. Можда мислите да понавља секвенце говора опозиционих представника, али он није ни за једног од њих, бар тако каже. А ова власт за њега је живо блато које гута све добро из дана у дан.
Политиком се бавим из чистог револта због тога што се ми као друштво, како би рекла Ана Брнабић, ментално детонирамо. Ни у једној сфери живота не напредујемо, из дана у дан све смо у дубљем понору. И зато нећу престати да се борим