Долар у џепу јуан на уму
УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ ЗНАЧАЈНОГ ПАДА ВРЕДНОСТИ АМЕРИЧКЕ ВАЛУТЕ
Добре и лоше стране долара могле би, али не морају, да временом поткопају његову глобалну позицију. Али засад не постоји очигледна алтернативна валута која би служила као обрачунска јединица, средство плаћања и стабилни чувар вредности
Добре и лоше стране долара могле би, али не морају, да временом поткопају његову глобалну позицију. Али засад не постоји очигледна алтернативна валута која би служила као обрачунска јединица, средство плаћања и стабилни чувар вредности
Скорашње нагло слабљење америчког долара подстакло је забринутост да ће он престати да буде главна глобална резервна валута. Уосталом, осим агресивних монетарних олакшица америчких Федералних резерви - које су запретиле додатном деградацијом кључне светске валуте – расту и цене злата и очекивана стопа инфлације.
Али, да парафразирамо Марка Твена, вести о прераној смрти долара су у великој мери преувеличане. Актуелна слабост долара иницирана је краткорочним цикличним факторима. На дужи рок, ситуација је компликованија: добре и лоше стране долара могле би, али не морају, да временом поткопају његову глобалну позицију.
Главни међу краткорочним негативним факторима утицаја на долар јесте изузетно олабављена монетарна политика Федералних резерви. У ситуацији кад Сједињене Државе монетизују све веће и веће буџетске дефиците, приступ Федералних резерви, рекло би се, томе иде у прилог више него што је то случај с већином других централних банака.
Долар је склон томе да слаби у ситуацијама када се инвестициона активност суочава с повећаним ризицима, и обрнуто. То је разлог због кога је његова вредност достигла врхунац током фебруарско-мартовске панике изазване ковидом-19, а онда од априла надаље кренула да опада паралелно с поправљањем расположења на тржиштима. А активирање валутних своп (swap) линија, којима су Федералне резерве прибегле заједно с другим централним банкама, умањило је неликвидност која је девизни курс долара на почетку кризе погурала навише. Сада када је свет преплављен доларима, то његову вредност потискује наниже.
Осим тога, неке развијене земље у Европи и другде, те поједине економије
у успону (попут Кине и других азијских земаља), показале су се много успешнијим у обуздавању ковида-19 него што је то случај са САД, што имплицира да би и њихов економски опоравак могао да буде много отпорнији на спољне факторе. Неуспех система јавног здравства и с њим повезане економске слабости у САД се зато јављају као додатни фактори слабости долара.
Није наодмет још једном подсетити и да је у периоду пре пандемије, од 2011. надаље, вредност долара номинално и реално порасла за више од 30 одсто. С обзиром на зјапећи амерички спољнотрговински дефицит, и имајући на уму да каматне стопе нису довољно високе да би се тај дефицит
финансирао приливом капитала, слабљење долара било је неопходно како би се обновила спољнотрговинска конкурентност САД. А америчко окретање протекционизму сигнализира да Америка преферира слабији долар како би повратила конкурентност на међународном плану.
Чак и на кратак рок долар би опет могао да ојача уколико - а последње процене глобалног раста тако нешто сугеришу - уместо привредног опоравка у облику латиничног слова V уследи анемични опоравак у облику слова U, или, још горе, после кратког периода опоравка уследи нова рецесија; до тога би могло да дође ако се први пандемијски талас не стави под контролу, а други поништи сав у
међувремену остварени опоравак пре него што буду патентиране ефикасне вакцине.
На средњи или дужи рок, бројни су фактори који би могли да допринесу очувању глобалне доминације долара. Он ће и даље убирати бенефите од широко постављеног система флексибилних девизних курсева, лимитиране контроле капитала, те дубоких, ликвидних тржишта хартија од вредности. Још конкретније, једноставно не постоји очигледна алтернативна валута која би служила као обрачунска јединица, средство плаћања и стабилни чувар вредности.
Надаље, упркос посртању америчке економије због пандемије, потенцијална годишња стопа америчког раста од око два одсто виша је него у случају већине других развијених економија, у којима је она ближа једном проценту. Америчка привреда и даље је динамична и конкурентна у бројним водећим индустријским секторима - технологији, биотехнологији, фармацији, здравственој нези и напредним финансијским услугама - који ће, све одреда, наставити да привлаче капитал из иностранства.
Свака земља која прижељкује статус какав имају САД морала би да се упита да ли заиста жели да заврши с јаком валутом и последичним великим дефицитом текућег рачуна као пратиоцима глобалне тражње за сигурним уточиштима за капитал (државним обвезницама). Овакав сценарио чини се прилично непривлачним за Европу, Јапан или Кину, где је снажан извоз од централног значаја за економски раст. Под тренутним околностима, САД ће вероватно наставити да уживају у „прекомерној привилегији“емитера сигурног дугорочног дуга какав приватни и јавни инвеститори желе у својим портфолијима.
Питање је, онда, који би фактори на дужи рок могли да уздрмају глобалну позицију долара. Прво, ако САД наставе да монетизују велике буџетске дефиците, и тако дају погонско гориво великим спољнотрговинским дефицитима, пораст инфлације би могао да буде тај који ће на крају обезвредити долар и умањити његову атрактивност као резервне валуте. С обзиром на тренутну комбинацију америчких економских политика, ризик да до тога дође се увећава.
Други ризик представља окончање америчке геополитичке хегемоније,
једног од главних разлога због кога толико много земаља и користи долар. Нема ничег новог у томе да валута хегемона служи и као глобална резервна валута. Такав је био случај и са Шпанијом у 16, Холандијом у 17, Француском у 18. и Великом Британијом у 19. веку. Ако наредне деценије донесу оно што су многи већ назвали „кинеским столећем“, долар би могао да губи на важности паралелно с порастом значаја јуана.
Употреба долара као оруђа кроз трговинске, финансијске и технолошке санкције могла би да убрза ту транзицију. Чак и ако амерички бирачи у новембру изаберу новог председника, с таквим политикама ће вероватно бити настављено. Хладни рат између САД и Кине дугорочни је тренд, због чега амерички стратешки ривали, Кина и Русија, али и амерички савезници већ диверсификују свој капитал и све мање га чувају у доларима како би избегли да њихова имовина буде стављена под санкције или заплењена.
Истовремено, Кина повећава флексибилност девизног курса јуана, једним делом постепено слаби контролу капитала, те креира дубља дужничка тржишта. Све већи број трговинских и инвестиционих партнера Пекинг успева да убеди у то да јуан користе као обрачунску јединицу, средство плаћања или чувара вредности, укључујући и девизне резерве. Кина гради алтернативу западном SWIFT систему међународних плаћања, и ради на креирању дигиталног јуана који би на крају могао да постане међународно средство плаћања. А кинески технолошки гиганти креирају мамутске платформе за електронску трговину и дигитална плаћања (попут Алипеја или Вичет пеја), које друге земље могу да користе употребљавајући властите валуте.
Дакле, иако је позиција долара за сада безбедна, он ће се у годинама и деценијама које долазе суочавати с озбиљним изазовима. Истина, ни кинески економски систем (државни капитализам с пуном финансијском контролом), ни њен технократскоауторитарни политички режим нису привлачни Западу. Али је кинески модел већ сада прилично атрактиван за многе економије у успону и земље с нижим степеном демократије. Временом ће, са ширењем економске, финансијске, технолошке и геополитичке моћи Кине, и њена валута доспети до још многих делова света.
Долар је склон томе да слаби у ситуацијама када се инвеститори суочавају с повећаним ризицима. И обрнуто. Зато је у фебруару и марту јачао, а сада се, када је свет преплављен доларима, његова вредност топи