Од избора три путића

ШТА ДОНОСИ ИЗМЕЊЕНА ПОЛИТИЧКА СЛИКА

ској унији, други је принцип који би требало да Бриселу наговијести убрзање преговарачког процеса. Нова демократска власт биће експертска, конституисана од стручног кадра из конкретних области, без обзира на њихову политичку, вјерску, националну или било коју другу особеност. И на крају, намијењено прије свега Српској православној цркви, нова власт ће у потпуности бити посвећена поштовању Устава и примјени закона, уз измјене, допуне и ревизију свих дискриминаторских законских и подзаконских аката, укључујући и Закон о слободи вјероисповијести. Закон који је Ђукановић сматрао својим адутом, у намјери да подржави имовину СПЦ, чак формира нову цркву, што му је у коначници донијело пораз, и почетак краја његове епохе.

Лидери побједничких колона знају да немају много времена, те настоје да све обаве за неколико седмица, док људи око Ђукановића, у коруптивном систему, и ван њега, не схвате стварне посљедице сабијене у гласу вишка. Мање је вјероватно, али и предсједник Црне Горе, кад се наспава, могао би да се предомисли и уђе у зону опструкције, нудећи прво мандате за састав владе најјачој односно својој партији, па ће вјероватно побједници на тај сусрет за сваки случај отићи са 41 потписом и предлогом за новог мандатара.

Иако је са побједничких трибина оглашено да је тек сада у Црној Гори, три деценије послије историјског догађаја, срушен Берлински зид, то ипак не одговара стварности. Извађен је један од угаоних камена, али за демонтирање система који Запад назива хибридним, Европска унија још прецизније заробљеном државом, као примјер мјеста гдје цвјета организовани криминал и ендемска корупција, а клика у власти и око ње, немилице сатире природне ресурсе, биће још много посла. За уклањање комплетне конструкције, преузимање владе био би први корак, који би морао да у наставку изазове промјене по дубини. То прије свега значи стављање механизама силе -полиције, војске, Агенције за националну безбједност, Војнообавјештајне службе, под своју контролу, и изван контроле Ђукановића. Досљедност нове власти у постављању експерата довела би до уклањања великог броја опскурних ликова, који би на путу кући морали

Све то што је написано о будућој коалиционој влади досадашње опозиције звучи обећавајуће. Али, имајући у виду огромне идеолошке разлике између њихових чланица, питање је колико ће потрајати ова идила

Након недељних избора Црна Гора се налази пред два могућа пута, односно расплета политичке кризе која је претходила изборима. Први пут би представљао пре нови заплет него расплет. Наиме, да ли ће Мило Ђукановић и ДПС тек тако предати власт некадашњој опозицији. Ризици за њих по таквом сценарију су огромни. Одлазак са власти носи ризик да ће сва политичка достигнућа која су постигли (сувереност Црне Горе, отварања европске перспективе уз улазак у НАТO, као и отклон од Русије) бити озбиљно доведени у питање. Гледано са материјалне, а не са идеолошке стране, ту је и губљење свих проћи кроз тужилаштво, да на празном папиру испишу све што знају. Ове процесе би требало да прати ослобађање Јавног сервиса, преузимање јавних предузећа, разбијање монопола, као и потпуна транспарентност свега што власт ради.

Са минусом у каси од око четвртине друштвеног производа, више од милијарду евра, изазваног затварањем

привилегија које носи власт, до суочавања са могућим санкцијама за корупционашке радње у којима су, по наводима опозиције, учествовали. Дритан Абазовић је непосредно пред изборе споменуо само једну због које би садашњи шеф државе морао да иде у затвор. А у резерви их вероватно има још бар десетак. Одлазак са власти би полако али сигурно временом урушио и сам ДПС који би се тешко снашао у улози опозиционе партије. Сам Ђукановић је након проглашења званичних резултата избора са себи својственом хладнокрвношћу рекао да ће поштовати народну вољу и да се све мора решавати на демократски начин. Наредни дани и недеље граница због вируса корона, и неминовном рецесијом, нова власт неће моћи без међународне помоћи. Уз ММФ иду смањења јавних трошкова и вјероватна отпуштања. Могуће је да ће, у таквој ситуацији кад нема новца, власт понудити више правде, што је рецепт који је успјешно опробао у Србији и Александар Вучић. Зато су најављени закони о