По њему се свашта може звати
Иако се председник Србије Александар Вучић са исфорсираном иронијом поставио према спрдњи дела јавности на рачун имена националног стадиона, уопште не треба имати никакве сумње да би он назвао по себи не само стадион, већ и целу земљу, само када би знао да га не би сви растурили од зезања у наредних барем пет година.
А како је уопште дошло до полемике о имену нечега што не постоји и питање је да ли ће и када постојати? Председник је, наиме, пре десетак дана уприличио још једну редовну најаву изградње националног стадиона. За разлику од рецимо најавe изградње канализације у Рипњу, која jе редовнa углавном уочи избора, национални стадион мора да се, у складу са значајем, најављује мало чешће, чак и мимо изборних циклуса. И свака најава мора да буде све драматичнија и драматичнија. Овог пута председник је оценио да је национални стадион наша насушна потреба.
Уколико погледате дефиницију термина „насушан“, сазнаћете да је у питању нешто што је неопходно, нешто без чега се не може и нешто што је потребно сваког дана. Дакле, не нешто што је одраз луксуза и бахаћења као што је канализација у Рипњу. Додуше, морамо имати у виду и то да се председник веома поноси својом навијачком прошлошћу, а за навијача стадион можда заиста јесте насушна потреба, као што је рецимо песма за Дачића или псовка за Сергеја Трифуновића.
У сваком случају, био стадион неопходан или не, свакако мора да има и име. Председник до тог детаља још није био стигао, али зли језици јесу. Треба, кажу, стадион назвати по Александру Вучићу, јер је такав пројекат оличење бахатости и расипништва, баш као и председник. Он наравно није био лењ, па им је промптно одговорио. Није дао свој предлог за име стадиона, али је оценио да би свака фабрика изграђена у Србији у последњих десет година могла да се назове по њему.
Морамо да кажемо - сјајна идеја! Замислите само: Фабрика нудли „Александар Вучић“Суботица. Или Млекара „Александар Вучић“Бајина Башта. Или Фабрика доњег веша „Александар Вучић“Бечеј. С обзиром на то да видимо да ова идеја може одлично да функционише, било би пожељно да се покрене иницијатива за њену реализацију и да име Александра Вучића понесу не само фабрике, већ и културни објекти, институције, комерцијални објекти, па и председнику омиљени топоними, што да не? Споменик Стефану Немањи „Александар Вучић“. Предивно, сложићете се.
Кренемо тако са малим стварима, па корак по корак. За коју годину или деценију, јужна српска покрајина се зове Вучићево, а северна Александровина. Сваки ауто-пут или регионални пут, свака магистрала, могли би да се зову по Александру Вучићу.
„Добро вече, ви гледате стање на путевима. На главном Александру Вучићу из правца Ниша тренутно су гужве због великог броја грађана који се враћају са одмора, па се препоручује алтернативни правац преко заобилазнице Александар Вучић преко које можете да се укључите на магистралу Александар Вучић и тако брже стигнете у Беогр... аха... да... драги гледаоци, управо нам из режије јављају да се главни град више не зове Београд већ Александар Вучић. Дакле, будите опрезни и стрпљиви јер вас по доласку у Александар Вучић очекују гужве дуж Булевара Александра Вучића због Горана Весића. Пријатно и лаку ноћ. Александар Вучић.“