Писмо богу из Виминацијума
Усуботу, на Три моста, између Мокре и Беле Паланке, срео сам Јову Кафану кога је, пре две недеље, ударио гром на Сувој планини где је био са овцама. Изашао је из нишке болнице и, ено га, вози бицикл, као да му није ништа. Добро, још увек је пун електрицитета, па од болова не може ноћу да спава и тако ће бити још два, три месеца. Докторка из Ниша није издржала да га не пита да ли се бави неким спортовима, када му ни гром не може ништа. Јова Кафана је одговорио да је дрвосеча и да јури женске, али сваког дана попије и по литру ракије. Тако да не мораш да будеш Исус из Назарета, довољно је да будеш Јова Кафана па да си чудо од човека. Или, у преводу, Исусово васкрсење из мртвих и није баш нешто тако запањујуће да би се о томе причало две хиљаде година.
А када већ помињем Исуса, прошле недеље у Виминацијуму, екипа Миломира Кораћа, директора Археолошког института, у једном оловном саркофагу, „јерусалимског стила“, нашла је сребрни листић стар хиљаду осамсто година, на коме је урезано име Исусово, на „старогрчком“. Стручни назив за овај сребрни листић је „профилактичка ламела“и на њој се обично налази „магијски текст“који треба да заштити душу, у овом случају упокојене трогодишње девојчице. То је, другим речима, „писмо Богу“којим се он моли да девојчица буде примљена на небу како треба.
Миломир Кораћ, српски Индијана Џонс, веома је узбуђен: „Слова се заиста јасно препознају, и лепо пише ХРИС, а то би био најстарији помен Исуса Христа“.
Е, сад, археолози објашњавају да су оваква „писма Богу“стара пракса на овим просторима још од петог, шестог века старе ере. Тако да све иде ка томе да је Исус из ових крајева, и, ајде, не мора да буде баш из Охрида, а што сам себи увртео у главу и изложио се јавном подсмеху академика, али и простог света.
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, не може да сакрије одушевљење открићем из Виминацијума: „Није случајно што је ’писмо Богу’ нађено
Или: ако се на хиљаду осамсто година старом сребрном листићу из Виминацијума први пут на свету помиње име ХРИС, да ли то значи да је Исус заиста био из Охрида
баш у Виминацијуму. Показаће се да је Виминацијум добио име по виманама, небеским летилицама, које су пратиле Александра Македонског на путу за Индију, те да су те исте вимане пратиле Александровог сина Исуса када се, после очеве смрти, враћао из Индије, где је био до своје тридесете године. Зар те вимане нису фрескописане у Студеници и Дечанима изнад Исусовог распећа и да тога нема више нигде на фрескама хришћанског света?“
Кад мало боље размислим, Јунг је потпуно у праву, а ако није, ето мене у апартману принца Ђорђа Карађорђевића, у Топоници, лудници крај Ниша.
Него, ајдемо, редом. Још, пре три године, добио сам ексклузивну вест из космичког левка, који стоји изнад мог Видова, да је Исус са македонским фалангистима кренуо из Индије да поврати очев престо од Римљана. Отуд Исус са мачем у руци, у пратњи светих ратника на фресци у Високим Дечанима, која је такође јединствена у свету. Елем, Исус је, ту негде у Подунављу, можда баш код Виминацијума и затекао римског цара Тиберија како пљачка панонско жито и приводи трачке младиће у римске легије. И, мора да се Тиберије преплашио када је видео да Исуса прате вимане и дао се у бег, све до Рима, па и даље до његове летње резиденције на острву Капри. А када је Исус у Риму на превару ухапшен и распет код римског Колосеума, онда су вимане однеле Исуса на седмо небо, или где већ треба.
У прошли четвртак био сам у селу Покривеник изнад Пирота, а ово село, сем Ниша, једино слави славу цара Константина. И ту сам себи увртео у главу да је у Покривенику рођен цар Константин, а можда и његова мати Јелена, коју су звали и Равнопољка. А Равно Поље је ту, између Софије и Старе планине.
А моју Црну нешто друго занима: „Све ми се нешто врти по глави да је Христ име за Охрид те да Исус Христ значи Исус Охриђанин. Ето, тако ја читам `писмо Богу` из Виминацијума.“