ВУЧИЋЕВО ЛУТКАРСКО ПОЗОРИШТЕ

Зоран Лутовац

„Пучисте“не интересује јавно добро, нити странка, а логистичку подршку режима имају јер желе да ДС учине коалиционим партнером СНС-а или барем да је учине „конструктивном“, лажном опозицијом

Демократска странка није ничије приватно власништво, већ израз жеље и потребе за аутентичним заступником модерних политичких идеја и вредности у претполитичком друштву какво је наше. Утолико је већа одговорност свих нас који је водимо. Наша је обавеза да је сачувамо од каријериста и од свих оних, у њој и изван ње, који би да је потчине својим интересима и уподобе својим потребама.

Откако је изабрано ново руководство 2018. група незадовољних бивших и садашњих функционера опструише рад странке. Њихови мотиви су искључиво лични, а поступци против интереса ДС-а и противни највишем правном акту странке. При томе, имају сву логистичку подршку Вучићевог режима, јер желе да ДС учине коалиционим партнером СНС-а или барем да је учине „конструктивном“, лажном опозицијом која у суштини подржава политику Александра Вучића. И то се зна у ДС-у, али није познато широј јавности. У кампањи за унутарстраначке изборе 2018. коловође „пучиста“, који на силу хоће да преузму странку, отворено су обећавали улазак у власт. И на Главном одбору могло се чути како је Вучић „преузео нашу политику и зато би такву политику требало да подржимо, а не да је нападамо“. И у томе се суштински разликујемо.

Нису сви који учествују у овоме пучисти, нити сви међу њима желе непосредну или посредну сарадњу са Вучићевим режимом, али су „пучисти“ти који су окупили и управљају том групицом врло разнородних чланова. Једне, који су били за излазак на изборе, придобијали су причом како је потребно изаћи на изборе; друге, који су били за бојкот, причом како је била потребна убедљивија бојкот кампања; треће су придобијали причом да нам је потребна шира дебата и више демократије у странци; четврте су придобијали критиком опозиције. Никог, али баш никог нису придобијали причом како би требало да будемо још оштрија опозиција Вучићу или да јачамо опозициони фронт против недемократског режима. А управо то је позиција актуелног руководства и огромног дела чланства. То им је нерешив проблем.

Када сам 2018. победио са својим тимом у првом кругу добивши апсолутну подршку, пружио сам руку свима поручивши да су потребне озбиљне реформе у странци како бисмо вратили изгубљено поверење грађана. Многи су то искрено прихватили и ми данас заједнички спроводимо реформе у странци и заједно се са грађанима на улици боримо за бољу Србију. Један мањи део „вечитих функционера“је на испружену руку одговорио руком савијеном у лакту и са беспризорном кампањом која је додатно наносила

штету странци. Сасвим је јасно да њих не интересују јавно добро нити странка, њих интересује одговор само на једно једино питање: где сам ту ја? Одговор је врло једноставан: тамо где су најкориснији за грађане и за ДС – ван функционерских места и управљачких положаја. Позивајући се на „заслуге“, они желе да задрже стари образац, који подразумева да се одлуке доносе иза кулиса, ван органа странке.

Mи смо све важне одлуке доносили после широких дебата унутар странке: и ону о томе да будемо оснивачи Савеза за Србију (уз свега девет гласова против на Главном одбору) и ону да бојкотујемо недемократске изборе (свега четири гласа против). Међутим, незадовољна мањина није спроводила те одлуке, како налаже Статут. Када смо покушали те проблеме да решимо демократским путем, без репресије, то се доживљавало не као добра воља, него као слабост. Зато је дошло крајње време да се то реши демократским путем, али на другачији начин: дисциплинским мерама против оних који нарушавају углед странке, не поштују одлуке ни Статут странке.

Врхунац је био средином маја, када је усред пандемије покушано заказивање лажне седнице ГО на којој би странка насилно била преузета и проглашена одлука о изласку на изборе, а онда и 21. јуна у земунском Мадленијануму, када је насилно прекинута легална седница ГО, па онда на степеништу одиграна представа са тридесетак људи, на којем су тобоже расписани страначки избори. Све што је после предузела иста група људи заснива се на „одлукама“лажне седнице и потпуно је и нелегално и нелегитимно. Никакви избори у ДС-у нису расписани за 26. септембар и никакво руководство на тим „изборима“неће бити изабрано.

Бранислав Лечић, који је убедљиво изгубио на унутарстраначким изборима 2018, пристао је да игра главну улогу у аматерској представи луткарског позоришта Александра Вучића. Није му први пут да учествује у оваквим представама. Све политичке организације у којима је играо такве улоге неславно су завршиле: или су у потпуности ишчезле или су постале сателити владајућег режима. То се са ДС-ом неће десити.