ТРИ ТАЧКЕ ЗА СРБИЈУ
Бранислав Лечић
Наш национални интерес је чланство у ЕУ, стварање правне државе и једнаке шансе за све и недопустиво је да опозиционе странке не реагују на то што је актуелни режим потпуно зауставио процес европских интеграција
Целог живота сам се борио за демократију и слободу, против једноумља, апсолутизма, репресије и неправде. Борио сам се против свега овога што у Србији данас живимо свакодневно, против страха, понижења и беде, против онога што нас спречава да кренемо напред. Борио сам се, борим се, и увек ћу се борити за будућност Србије. Без обзира на личну цену, тежину борбе и последице које ћу сносити.
Ово су три тачке за Србију о којима толико говорим – чланство у ЕУ, стварање правне државе и једнаке шансе за све. Без њих нема ни живота ни будућности овде, зато што без њих неће бити ни културе, ни образовања, ни квалитетног здравства, ни поштене државе, ни одговорних политичара, ни независних институција, ни развијене привреде, ни солидарности, ни здраве животне средине, ни достојанствених пензионера, ни младих који у Србији желе да граде живот и, што је најважније, неће бити владавине права, поштовања људских и грађанских права.
Зато је наш императив пуноправно чланство у ЕУ, јер то значи демократску, уређену, правну државу, у којој институције по закону раде свој посао и штите грађане, у којој закони важе исто за све, у којој људи живе и говоре слободно и остварују своје животне циљеве.
Овај режим је успео да у потпуности заустави процес
европских интеграција Србије, ове године неће бити отворено ниједно преговарачко поглавље, а у онима која су отворена нема никаквог напретка, а пре свега то важи за владавину права и демократске слободе. Тиме су они угрозили наш врхунски национални интерес чланство у породици европских демократских земаља. То је недопустиво, а недопустиво је и да опозиционе странке не реагују на заустављање европског пута Србије, да многе моје колеге и саборци ћутке посматрају како режим одузима будућност нашим грађанима.
Уместо тога, као патриотизам и национални циљ нам се подмећу снови о Великој Србији и одавно изгубљеним територијама. Треба једном заувек да се ослободимо Милошевићевог наслеђа са којим никако да раскинемо као друштво и треба да се одвојимо од популистичке фантазмагорије о томе да је једино важно колика је држава, а не каква је држава – што је концепт који нас је коштао губљења деценија, генерација, живота и будућности. Милошевићево наслеђе је присутно и данас, како у власти тако и у опозицији. Тај национализам је главна кочница нашег напретка и он неће нестати док не поставимо ствари сасвим јасно: у односу према суседима, Косову, Србима у Хрватској, према онима који и даље бришу границе између цркве и државе, између профитерства и националних интереса.
Наш задатак је да вратимо љубав према земљи - патриотизам – онај који ће у центар ставити уређивање наше државе, у којој се поштује достојанство човека и његова права, а не опседнутост територијама, звецкањем оружјем и стално мешање у политике суседних земаља. Ни опозиција, ни власт ово не могу да схвате.
Кукавичлук је не подржати или нападати Србе у Хрватској који су својом храброшћу учинили највише за процес помирења у претходних неколико деценија. Кукавичлук је гуслати о Косову, навијајући да се никада не нађе решење од ког ће корист имати српски и албански народ, људи који живе тамо - људи, а не политичари или територије. Није то љубав према Србији, то није патриотизам. То је превара, манипулација људским осећањима, страховима и надама, од које се увек богате исти актери, док народ све више пати и страда. Једино место у којем ће сви Срби живети заједно, обједињени у свим правима јесте ЕУ. И ту треба ставити тачку.
Предуслов за све ово је да будемо друштво слободних и равноправних грађана који ће имати једнаке шансе да се боре за своју срећу, да искористе своје потенцијале, да буду третирани као политичка, мислећа, слободоумна бића која имају право и да говоре и да се информишу. Морамо имати образовање које ствара мислеће људе за 21. век, медије који преносе истину, здравство које лечи све, а не само богате, културу која храни дух и која није кич и шунд, привреду која подржава најбоље, а не само стране „робовласнике“. Морамо имати систем који цени знање, друштво које је солидарно и помаже најугроженијима, ваздух који не трује, власт која не гуши, политичаре који не владају отуђени од свега што је битно, већ политичаре који служе својим грађанима.
Ја сам уверен да овај посао може да уради само Демократска странка. Она је за ту мисију стварана, потреба за њом никада није била већа. Спреман сам да ту и такву ДС градимо, не због тога што је она потребна нама демократама, него због тога што је потребна Србији, њеним грађанима и ономе што Србија треба да постане.