Јиржи Менцл

IN MEMORIAM (1938-2020)

Јиржи Менцл је силно желео да упише позоришну режију, али га нису примили, па је уписао ФАМУ. Тако је формално постао филмски редитељ, али је током целог живота био и веома успешан позоришни редитељ, глумац и сценариста. Имао је 28 година када је снимио филм Строго контролисани возови који је 1968. године добио Оскара за најбољи страни филм. Тог дана нашег Александра Сашу Петровића замало није издало срце. Јер, у сали се чуло да је Оскара добио југословенски филм, а изговорен је назив Строго контролисани возови. Саша Петровић је устао од стола уверен да је добио најдрагоценију филмску статуету за свој филм Скупљачи перја. Чувена зврчка из оног времена је да Американци бркају Чехословакију и Југославију.

Београдски редитељ Бобо Ђуровић, прашки ђак, најзаслужнији је што је Менцл два пута режирао у Београду. Најпре је 2007. године у Народном позоришту поставио Шекспиров комад Веселе жене виндзорске, а потом је 2011. у корежији са Бобом Ђуровићем поставио оперу Сергеја Прокофјева Заљубљен у три наранџе.

Заједно са Милошем Форманом, Менцл је био водећа фигура чешког новог филмског таласа. Али, за разлику од Формана, није остао у Америци када су га звали после добијања Оскара. Вратио се јер је хтео да сними планирани филм, и снимио га је. А онда су совјетски тенкови ушли у Чехословачку и следеће три године Менц више није могао да снима. Режирао је представе у Немачкој, Швајцарској... За себе је говорио да није дисидент, али да воли да ради комедије у којима се руга и помало спрда са оним што му смета у друштву.

Највећи број филмова радио је по делима која је исписао Богумил Храбал. Волео је филмове Вудија Алена, није волео манир Kвентина Тарантина и Дејвида Линча. Пријатељи су га звали Јирка, а највише је волео да за њега кажу како је био пристојан човек.