Резолуција за резолуцију
МОХАМЕД НАБХАН, АМБАСАДОР ПАЛЕСТИНЕ У БЕОГРАДУ ЗА НИН
Прихватањем да у септембру отвори трговинско представништво и државну канцеларију у Јерусалиму и до јула 2021. пресели амбасаду у Свети град, Србија се ставила у контрадикторну позицију да крши међународни договор о израелско-палестинском питању и то са истог нивоа и места са кога црпе своје најснажнији адут за одбрану КиМ. Упозорење на поштовање Резолуције СБ УН 478, којом се чланице УН обавезују да неће отварати представништва у Јерусалиму, стигло је из ЕУ, Турске, Исламске организације за сарадњу, Арапске лиге и са другим међународних адреса, али и од палестинског амбасадора у Београду. У саопштењу које је издао истог дана, Мохамед Набхан подсећа на пријатељске односе Србије и Палестине, а у разговору за НИН и на Резолуцију 1244, „коју је Палестина увек поштовала“.
„Тако очекујемо и поштовање Резолуције 478. Ми ценимо председника Вучића и Србију са којом имамо пријатељске, традиционалне и дубоке односе. Верујем да председник није желео да нашим односима и палестинском питању нанесе штету овим договором и да је мислио да ће се план из договора остварити тек када се израелско-палестински сукоб реши успостављањем палестинске независне државе на свим окупираним територијама, које је Израел окупирао 1967, укључујући и источни Јерусалим. Затражио сам пријем код њега и верујем да ћу такво објашњење добити“, каже Набхан за НИН.
Он истиче да је у Палестини, која је увек стајала уз Србију у настојањима да очува суверенитет и територијални интегритет, ова вест примљена са огорчењем и уз бројне негативне реакције у региону. „Американци су у корпи економске нормализације хтели да наставе своје служење колонизатору, који убија и хапси по нашој земљи. Чудим се да таква сила не бира да се стави у службу међународног мира. Али чудим се и Приштини којој би због оваквог договора 57 земаља из Арапске лиге и Исламске организације за сарадњу могло да повуче признање“, поручује Набхан. амбасадом у Јерусалиму, што ће је, као и Приштини, увести у проблем са Палестином и другим исламским земљама, попут Ирана.
„Четири петине извоза наше наменске индустрије одлази на тржиште коме смо се управо замерили“, указује Пророковић. „Никаква прича о балансу у спољној политици више не опстаје. Ми се са једне стране не придружујемо санкцијама ЕУ против Русије, али се придружујемо декларацији против Лукашенка, иако са Белорусијом имамо добре односе и на концу потписујемо пресељења амбасаде и прихватамо израелско признање Косова што не само да наноси политичку штету него нас чини потпуно некредибилним саговорницима. Кад једном тако савијете кичму, отвара се простор за разне уцене, што смо одмах имали прилике и да видимо у заједничком саопштењу Вучића и Хотија.“
У том заједничком саопштењу Вучић и Хоти се обавезују да ће удвостручити напоре да стигну до пуне нормализације односа и свеобухватног споразума, којима документи из Вашингтона „могу да допринесу“, а још једном шокирајући јавност уверавану да таквог споразума неће бити. Државни секретар Мајк Помпео учествовао је и на последњем разговору у Бриселу, с којим, за разлику од јануарске ере заговарања разграничења, Вашингтон сад делује да је координисан. У Бриселу су Вучић и Хоти, осим изјаве у којој дају првенство посредовању ЕУ, усагласили економска и питања несталих и отворили две нове теме - ЗСО и имовину. Гренел је и сам казао да договори о економској нормализацији не задиру у статус, којим ће се бавити ЕУ, па је тако избио аргумент оним структурама српске власти које су тврдиле да је Вашингтон овим поручио Унији да је у економским темама - максимум сваког могућег договора.
Потенцијално ми можемо добити неки новац овим договором, каже Крстић. „Изградњу инфраструктуре и повезивање са КиМ, мада је и то на дугачком штапу, али смо с друге стране антагонизовали односе са државама Блиског истока, арапским и уопште муслиманским земљама сем изузетака као што су, нама важни, УАЕ који су постигли споразум са Израелом. Видећемо да ли ћемо од тога да се бранимо неком контрамером какво би било отварање амбасаде у Рамали, што је и било планирао.“
Све што је договорено у Трамповом кабинету, на концу, не зависи само од исхода америчких председничких избора, још мање од политичке кризе у Приштини, него и од могућности да се под палицом Брисела дође до другог споразума, који би аутоматски поништио вашингтонски. Ниједан од медијатора нема, међутим, интерес да се у заустављању кампање за повлачење старих или спречавању нових признања Косова, не позива на договор из Вашингтона. Као ни да Србију спасава од геста кршења међународног права.
Вучић и Хоти су се обавезали да ће удвостручити напоре да стигну до пуне нормализације односа и свеобухватног споразума, чиме је додатно шокирана јавност коју је председник Србије уверавао да таквог споразума неће бити