Двојни аршини или о недоследности

ДРУШТВО/РЕАГОВАЊЕ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

побија, предузимамо диверзију, тј. одједном почнемо да говоримо о нечем сасвим другом, као да је то део предмета о којем је реч и аргумент против противника.“Уз то, трик бр. 38, тзв. ad personam: „Кад приметимо да је противник надмоћан и да нећемо бити у праву, треба прећи на ниво личног, вређати, бити груб.“Због чега ти трикови? Зато што би сваки покушај одговора на те тврдње оголио лаж на којој је заснован спорни закон о размени. Из истог разлога „испод радара“пролази и Радуловићево поређење са Загребом, Ригом и Алахабадом.

Право усхићење тек изазива укор Прес службе Макуљевићу што наплаћује писање текстова за монографије, а овамо „заступа став да Русија без икакве накнаде има обавезу да нам нешто врати“. Трик бр. 26, тзв. retorsio argumenti: „Кад се аргумент који противник хоће да употреби за себе примени против њега.“Видети такође трик бр. 38. Може ли се поредити нечији регуларан стручни ангажман с отуђењем листа из вредног средњовековног рукописа, па макар то и не била обична крађа? Може само у еристичкој дијалектици, пониклој, каже филозоф, из „урођене сујете која је изузетно раздражљива кад је у питању интелект и не допушта да се оно што смо првобитно рекли покаже као погрешно, а оно што је рекао противник као правилно.“

Може се у саопштењу Прес службе тражити још Шопенхауерових трикова, али нема потребе. Паметноме довољно. А можда би се, у склопу ове наше фантазије о једној урбаној легенди, прво помислило на трик бр. 8, тако добро знан свима који прате јавна обраћања Шешељевих питомаца: „Изнервирати противника да побесни. Јер, у бесу није у стању да правилно расуђује и увиди своју предност. До беса га доводимо тако што му отворено наносимо неправду, шиканирамо га и уопште се непристојно односимо према њему.“Шопенхауере Србине!