Еристичка подвала
Артур Шопенхауер је начисто упропастио Србе. Немачки филозоф је 1831. објавио јетку књижицу под насловом Еристичка дијалектика, у којој је изложио 38 трикова за победу над опонентом у полемици. Он их је, саркастично и тачно, назвао баш тако – триковима. Реч је, дакле, о непоштеним, прљавим начинима да се опонент порази, који извиру из човекове тамне стране и играју на карту непажње и лаковерности, па и страха публике.
Једна урбана легенда каже да је Еристичка дијалектика омиљена књига Војислава Шешеља. Све и да није тако, Шопенхауерову је књигу лако замислити као обавезно штиво многих политичара у припреми за јавне наступе. Прихватимо ли за тренутак ту легенду као истиниту, брзо ћемо доћи до закључка да је Александар Вучић, као Шешељев најбољи ђак, ту вештину довео до савршенства, да би затим, уз помоћ својих стручних тимова, њене финесе пренео и сопственим ђацима, којима обилују државне институције. Србе је, дакле, упропастио Шопенхауер.
Стога треба да будемо захвални неименованом лицу из Прес службе Министарства културе и информисања које нам је својим одговором Немањи Радуловићу и Ненаду Макуљевићу у вези са сликама Николаја Рериха пружило драгоцен увид у динамику еристичке обуке којој су подвргнути сви Вучићеви ђаци. О етичким импликацијама такве обуке, дакако, не треба ни говорити. Можда само указати Макуљевићу и, нарочито, Радуловићу, који је савладао многе метре архивске грађе, на узалудност њихових напора, јер с друге стране немају саговорника већ шопенхауеровску машинерију. Ти напори нису узалудни једино у историјској перспективи, као будући трагови отпора варварском безумљу.
Да видимо ту еристичку дијалектику на делу. Када Радуловић изнесе прецизне архивске податке о преписци између Рериха и краља Александра, о званичном пријему Рерихових слика, њиховом броју и другим детаљима – шта добије у одговор? Оптужбу да никада ништа „гестом, речју, поступком“итд. није учинио да би се нешто од нашег културног блага вратило у Србију. Шопенхауеров трик бр. 1: „Тумачити противниково тврђење што уопштеније, схватити га у што ширем смислу и претеривати, а сопствено сводити у што ужи смисао.“Такође, трик бр. 14: „Најдрскија смицалица је, када противникови одговори нису испали у корист закључка који прижељкујемо, изложити закључак који смо желели извести из његових одговора, а који из њих уопште не следи, и тријумфујући прекинути дијалог.“
Кад Радуловић образложи да, без обзира на правни спор око Рерихове заоставштине ван Русије, сама Русија на тај део заоставштине не полаже никакво право, добиће у лице да је банални политикант и идеолошки фанатик. Трик бр. 29: „Приметимо ли да нас противник
Књигу Еристичка дијалектика, у којој је Артур Шопенхауер изложио 38 трикова за победу над опонентом у полемици, лако је замислити као обавезно штиво многих овдашњих политичара у припреми за јавне наступе. Србе је, дакле, упропастио Шопенхауер