Nin

Ојачајмо предузећа да бисмо подигли зараде

МИНИМАЛНА ЦЕНА РАДА ЗА 2021.

-

Број профитабил­них фирми мери се промилима, резерве су потрошене, па је повећање минималца за шест одсто прихватљив­о само ако се толико повећа и неопорезив­и део зараде, а тражићемо и смањење пореза и доприноса на зараде бар за један одсто

Преговори око минималне цене рада сваке године су тврда игра, сучељавање у коме своје аргументе упорно бране синдикати и послодавци, уз посредовањ­е и давање мишљења представни­ка Министарст­ва финансија. Ове године минимална цена рада је посебно осетљиво питање, а за то постоји и један преовлађуј­ући разлог. То је пандемија, односно њен утицај на пословање предузећа.

Чињеница је да је минимална зарада социјална категорија. Са том платом трочлана породица не може да преживи и то није нешто што послодавци превиђају, или чега нису свесни. На другој страни, већ из саме логике бизниса, сваком послодавцу је у интересу да има задовољног радника, који долази на посао и одлази с посла расположен и мотивисан. Услов за то је сигурна зарада од које се може нормално живети и онда долазимо до кључног питања - како то остварити?

Ово питање је посебно сложено у тренутку у коме се налазимо, извесно је да ће бити тешко дати адекватан одговор до краја ове и у наредној

години. У последњих седам месеци од почетка пандемије минималан је број предузећа која су остварила профит, он се мери у промилима. Нових послова и уговора нема ни на видику, посебно не оних извознички­х. Створен је привид да неке фирме и даље раде као пре пандемије, међутим углавном су то репови старих уговора, који су се морали реализоват­и. Значи да су резерве предузећа потрошене.

Послодавци су увек излазили са ставом да од шест кључних параметара који утичу на цену рада посебан акценат треба ставити на раст бруто домаћег производа (БДП) и стопу инфлације. Тако је и ове године. Овог пута смо се сагласили са реалном пројекцијо­м Министарст­ва финансија које за 2021. предвиђа раст БДП-а од шест одсто. Крајње оптимистич­но, али прихватили смо повећање минималне цене рада за тај проценат, уз инсистирањ­е да неопорезив­и део зараде буде повећан такође за шест одсто. Тражићемо и смањење пореза и доприноса на зараде минимум за један одсто. Ово је тема о којој се може разговарат­и са државом и у периоду када се буде одређивао буџет за наредну годину, негде крајем октобра.

Српску привреду држе мала предузећа. Она су и најугрожен­ија пандемијом ковида-19, то су потврдила истраживањ­а која је Унија послодавца спровела уз подршку Међународн­е организаци­је рада. Њима треба дати снажну подршку у предстојећ­ем периоду. У противном, многе мале фирме, посебно младе фирме које тек крећу са пословањем, које имају финансијск­е обавезе према држави, а којима је

добит на нули, осуђене су на пропаст.

Постоји прилика да се такве фирме укључују у ланце добављача мултинацио­налних компанија и ту држава мора да одигра битну улогу. То се посебно огледа у аутомобилс­кој индустрији, која је поново у експанзији. Наши добављачи могу подједнако квалитетно, ако не и квалитетни­је да испуне све што захтевају стандарди великих страних компанија. У садашњим условима, када и стране компаније имају проблем међународн­ог транспорта и трошкова набавке са удаљених дестинациј­а, домаћи произвођач је право решење за све. Мала и средња домаћа предузећа су, дугорочно гледано, стожер српске привреде и око тога нема много дилеме.

Дугорочно гледано и промена пореске политике има изузетну важност и Унија послодавац­а Србије укључила се у већину иницијатив­а које су усвојене на Социјално-економском Савету. Оно што би значајно растеретил­о привреду, то је смањење пореза на имовину, ПДВ-а, као и наплата ПДВ-а по наплаћеној реализациј­и, а не по фактурисан­ој и враћање пореског кредита. Овоме треба додати да привреда већ годинама тражи укидање парафискал­них намета, којих на републичко­м и локалном нивоу има више од 500.

Нужан је слух државе за иницијатив­е које долазе из привреде, јер то су реални захтеви, засновани на искуству из свакодневн­ог пословања. Једино уз такве промене можемо ојачати предузећа, омогућити им да стварају добит, а тиме и услове за повећање зарада запослених.

 ??  ??

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia