Инвестицијама лече кризу
ШТАДА ГРУПА НАСТАВИЛА СНАЖАН РАСТ И У УСЛОВИМА ПАНДЕМИЈЕ КОВИДА-19
Штада група у оквиру које послује Хемофарм, у првој половини ове године повећала је приходе од продаје за 16 одсто, на 1,47 милијарди евра, иако је други квартал био нарочито тежак. Први човек Штаде Петер Голдшмит и Хемофарма Роналд Зелигер поручују да пандемија неће одложити планирана улагања
Упркос неповољном пословном окружењу изазваном пандемијом ковида-19, која је директно утицала на смањење стопе раста и у фармацеутској индустрији, Штада група у оквиру које послује Хемофарм, у првој половини ове године повећала је приходе од продаје за 16 одсто, на 1,47 милијарди евра. У компанији истичу да је у пословном смислу други квартал 2020. био нарочито тежак, јер је дошло до великог пада на бројним тржиштима, нарочито у земљама у којима пацијенти директно плаћају трошкове лечења. Овај пад последица је кризе изазване ковидом-19, због које су људи смањили одласке у апотеке, код лекара и у болницу, а промењене су и навике потрошача, који су престали лекове да купују унапред. Међутим, чак и у овим изазовним условима Штада је добро пословала захваљујући широкој и разноврсној палети лекова и препарата.
„Наше повећање продаје и прихода изнад тржишног просека је одраз конзистентне примене наше стратегије
Снажна посвећеност и предузетнички дух запослених основа су нашег успеха. У анкети за запослене коју смо недавно спровели, девет од 10 запослених изјаснило се да су поносни што раде за Штаду и да су уверени да ће компанија изаћи снажна из кризе изазване коронавирусом. С обзиром на негативне ефекте пандемије који трају, морамо да наставимо да показујемо висок ниво агилности и посвећености да бисмо остали на нашем курсу раста и у другој половини 2020.“, поручује генерални директор Штаде Петер Голдшмит.
Он је истакао да су недавне аквизиције (производни портфолио компаније Такеда у Русији, Волмарк са својим пословањем које укључује здравствене производе широке потрошње у централној и источној Европи, ФЕРН-Ц бренд на Филипинима) употпуниле органски раст продаје Штаде од девет одсто у првих шест месеци ове године. Интеграција ових аквизиција се успешно одвија.
Овакви резултати Штаде уклапају се у нове пројекције немачке владе, која очекује да ће се најјача европска економија од
пандемије изазване ковидом-19 опоравити брже него што се очекивало. Министар економије Немачке Петер Алтмајер изјавио је почетком септембра да очекује пад бруто домаћег производа у овој години од 5,8 одсто, док се донедавно очекивао пад од 6,3 одсто. „Пад у првој половини 2020. није био тако дубок као што смо страховали, а опоравак је бржи и динамичнији него што смо се усудили да се надамо“, наглашава Алтмајер.
Иако је пад БДП-а био мањи од очекиваног, Немачка је прву половину ове године завршила са највећом рецесијом
од Другог светског рата, уз пад БДП-а од 12 одсто. У таквом окружењу динамичан, двоцифрени раст прихода од продаје Штаде има додатну специфичну тежину. Тим пре што креатори економске политике у Берлину предвиђају опоравак те земље у облику слова
С обзиром на то да од свих земаља највише производа из Србије купује Немачка – само лане у ту земљу извезли смо робе за скоро две и по милијарде евра – најава бржег опоравка највеће европске економије је добра вест и за српске привреднике. Тим пре што
је, како је то недавно изјавио Роналд Зелигер, генерални директор Хемофарма и председник Немачко-српске привредне коморе, последњих година удвостручена робна размена између две земље. Он је за Танјуг прецизирао да сада у Србији послује око 450 немачких компанија, које запошљавају између 60.000 и 70.000 радника. Неке од тих компанија су због пандемије одложиле неке пројекте, али се бизнис модел није променио, каже Зелигер и прецизира да у пословању Хемофарма ништа није промењено и да се усвојени стратешки план доследно спроводи.
„Када погледате Сименс, Хемофарм и неке друге компаније, ми инвестирамо константно у ширење. Сваке године пуно улажемо, можда више него они који долазе први пут на ово тржиште. То је нешто што се тиче интерног планирања, без јавног приказивања и фешти“, рекао је Зелигер, наводећи да Хемофарм сваке године у просеку у Србији инвестира 20 милиона евра. „Хемофарм ништа није одложио и производњу је подигао на највиши ниво до сада, уз опредељење да наставимо тако и убудуће“, поручио је Зелигер.
Он сматра да „процес деглобализације у појединим секторима, којем је посебно допринела криза изазвана вирусом корона, може бити шанса за Србију, као и за регион“. Још важније је да немачке компаније, које већ послују на нашем тржишту, Србију и даље сматрају добром инвестиционом дестинацијом.
У корену претходне финансијске кризе из 2008. кључни проблеми били су на страни тражње, што је стотинак земаља већ 2009. гурнуло у рецесију. Овога пута, проблем је много већи, јер су покидани и ланци снабдевања, па постоје проблеми и на страни понуде. Због тога су у почетку неки политичари доста говорили о томе да би велике компаније са Запада део производње из Азије требало да врате у матичне земље.
„Ако политичари желе неку производњу у сопственој земљи, морају да се побрину да она буде исплатива. Ми улажемо много у екологију, имамо високе стандарде пословања, па производимо мало скупље него у Азији“, објашњава Зелигер.
И генерални директор Штаде Петер Голдшмит сматра да су жеље политичара једно, а интереси самих компанија - друго.
„Ако би било притисака да се та производња пресели из Србије у Немачку, поставља се питање шта ће бити са ценом тих лекова, тако да и о томе мора да се води рачуна“, истакао је недавно Голшмит у разговору за НИН, уз опаску да „ништа није црно-бело“. За њега је од „сеобе“у матичну земљу важније да се могу гарантовати „добре цене“и редовне испоруке, а Хемофарм је од избијања пандемије функционисао без икаквих проблема и без иједног застоја, а да би тако било и убудуће Штада ће у склопу дугорочне стратегије, у оквиру које је од 2006. у Хемофарм инвестирала више од 300 милиона евра, наставити да улаже у вршачку фабрику.
Говорећи о мерама Владе Србије за ублажавање економских последица кризе изазване ковидом-19, подршке привреди, Зелигер истиче да је најважније пронаћи прави баланс.
„Ако земља успе да на добар начин прође кроз кризу, то ће помоћи свим привредницима и фирмама које у њој послују. Али, ово није такмичење. Суштина је да се помогне онима који имају огромне проблеме и којима је помоћ неопходна. Задовољни смо да можемо да дамо савет или да поделимо искуства из Немачке са српском владом, како би се тај баланс пронашао, јер је то врло тешко“, рекао је Зелигер. Он је казао и да није фер поредити мере које ради ублажавања економских последица пандемије усвајају владе у Берлину и Београду. „Немачка је буквално упумпала милијарде евра, велики новац, чак и у поређењу са Италијом или Шпанијом. С друге стране, Влада Србије је претходних година стабилизовала буџет и значајна средства уложила да помогне привреди. Да ли је то довољно? Никада није довољно и тек ћемо видети у наредним месецима који је заправо утицај ове кризе“, рекао је Зелигер за
Нема никакве дилеме да ће дубина рецесије која се надвила над већином земаља света и брзина економског опоравка зависити од решења здравствене кризе. Према истраживању које је у јулу, у оквиру Здравственог извештаја за 2020. у Немачкој, Италији, Русији, Србији, Шпанији и Уједињеном Краљевству спровела Штада група, сваки пети Европљанин сматра да ће се пандемија изазвана вирусом корона завршити у другој половини ове године и да ће се ствари брзо вратити у нормалу. Највећи оптимисти су грађани Србије, јер у такав сценарио верује сваки трећи становник (33 одсто), док у Немачкој и Уједињеном Краљевству „оптимиста“има упола мање 15 одсто.