Драстичне разлике
КУЛТУРА/ГОРИЦА МОЈОВИЋ Заиста драстичне разлике
Утексту Драстичне разлике госпођа Горица Мојовић је потпуно неутемељено изнела тврдње да постоји несагласност између мог образложења о идејно-вредносном усмерењу Предлога Стратегије развоја културе Републике Србије од 2020. до 2029. и садржаја самог документа. Када је у питању мера посвећена неговању српског језика и ћириличног писма, госпођа Мојовић као главни аргумент истиче наводни цитат из Стратегије о борби за ћирилицу и настојању да очувамо Косово и Метохију, за који се лако може утврдити да не постоји нигде у тексту стратешког документа. Исто тако, госпођа Мојовић извлачи из контекста и речи министра Вукосављевића, тврдећи да је, наводно, изнео став да се код оних који не користе ћирилицу „крије малигна равнодушност или чак презир према сопственом народу и његовој култури“. Увидом у интервју објављеном у Печату (број 617), јасно је да се те речи министра не односе на „оне који не користе ћирилицу“.
Даље, коментаришући помињање српског културног простора у Стратегији, госпођа Мојовић користи формулације попут оне о „офанзивној стратегији и мобилизацији“, које немају никакво упориште у тексту документа. У вези са истом темом, она тврди да се Стратегија не осврће на потребу успостављања сарадње са другим земљама, иако се у њеном тексту баш налази став да брига о културном наслеђу српског народа „мора да буде важан аспект билатералних односа“.
На сличан нетачан и тенденциозан начин она доводи у питање и планирани раст буџета за културу за више од две милијарде динара годишње, иако он не може бити конкретније и јасније формулисан, пошто је саставни део акционог плана са одређеним роковима за његово извршење.
Госпођа Мојовић очигледно пошто-пото Стратегији жели да припише некакав претерани национални карактер, као и наводну небригу за планирање буџета у култури, тако да моје питање због чега јој смета национални аспект Стратегије свакако није „претеће“него природно произилази из низа њених неутемељених примедби, које се односе управо на овај аспект документа, односно његову посвећеност националној култури.
Разумем ако усвајање Стратегије у постојећем облику није у складу са политичким интересима госпође Мојовић, као ни избор Комисије за откуп књига. Али, без аргумената је узалудно умањивати резултат сложеног и стручног посла израде Стратегије развоја културе, који је на предлог Министарства културе усвојила Влада Србије, посла који нико раније није успео да уради. На крају, госпођа Мојовић не само да измишља делове Стратегије, већ и некакве замишљене тимове. За разлику од ње, којa је вршила значајне функције у доба једнопартијског система, никада се нисам бавио одређивањем било чије подобности, нити етикетирањем. И немам сличне планове, што желим и госпођи Мојовић.