Иван Клајн
ЈЕЗИК Даске и маске
„Зашто столар прави сандук од шест дасака“, пита читалац Ненад Костић, „а апотекарка нам даје шест маски? Зашто кажемо и масци и маски, али само дасци а не даски? Можда је разлика у неким падежним облицима заснована на пореклу: шестотомни речник каже да маска потиче из француског, док за даску не наводи порекло, па претпостављам да је домаћа реч.“
Што се порекла тиче, Скоков етимолошки речник нам каже да даскa долази од грчког дискос (одакле и новија позајмљеница диск), али је примљена још у прасловенском, па је можемо сматрати потпуно одомаћеном. Са променом „к“у „ц“испред „и“, коју називамо друга палатализација или сибиларизација, ствар је знатно сложенија. Она се јавља у дативу и локативу именица на -ка, и кад треба рећи да је брод на реци или у луци, да уживамо у науци или у музици, да смо књигу нађену у библиотеци оставили у фиоци, то не представља проблем. За именице које означавају људска бића или животиње сибиларизација обично изостаје: секи, баки, чики, коки, фоки итд. То важи и за лична имена (Луки, Ђоки, Жики, Милки, Невенки, Радојки...), али не и за девојка – девојци.
Кад се испред „к“нађе још један сугласник (као у три управо поменута женска имена), „к“такође може остати неизмењено, али често нисмо сигурни, па је и у приручницима тешко наћи тачан облик датива. Тако имамо марки, министарки, спикерки, Црногорки, али збирци, трци; вашка – вашки, Рашка – у Рашки (град), али грешци, љуљашци, пушци; украси на божићној јелци, али поклон Јелки; вотки, стотки, лутки, али равноправно битки и бици, загонетки и загонеци. Тако је и са групом „ск“која мучи нашег читаоца: дасци,
војсци, преписци, али фрески и фресци, маски и масци.
Поменимо најзад и генитив множине, од кога почиње писмо нашег читаоца. Као дасака (од даска) понашају се и генитиви фресака, марака, тетака, лутака, кокошака, бележака, банака и др., а као маски (од маска) пре свега они са суфиксом -ка: било је много сенки, варошанки, Словенки, докторки итд. И код других именица са по два сугласника на крају основе наилазимо на исту разноврсност. Непостојано „а“добијају пре свега биљке у пољопривреди (род трешања, вишања, тикава, смокава, с тим што бресква, изузетно, губи глас „в“– бресака, а по речнику дозвољен је и генитив брескви). Компликација има још много, па ћемо о њима следећег пута.