Пометња у најави
ЗАШТО АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ ПРЕДСТАВЉАЈУ ГЛОБАЛНИ РИЗИК
Има разлога за страх да би тесан исход гласања Сједињене Државе могао да гурне у дубоку и дуготрајну уставну кризу, можда и у грађанске немире
Има разлога за страх да би тесан исход гласања Сједињене Државе могао да гурне у дубоку и дуготрајну уставну кризу, можда и у грађанске немире
За разлику од Пута око света за 80 дана Жила Верна, пут који ће модерни свет прећи до почетка новембра биће више исцрпљујући марш него авантура. Али ће кулминација тог пута бити догађај од глобалног и историјског значаја.
За непуна два месеца, Сједињене Државе ће одржати своје 59. председничке изборе. Пошто је Америка и даље економски и војно моћнија од два главна конкурента (Русије и Кине) заједно, тамошњи избори су увек догађај од глобалног значаја. Али никада раније они нису представљали и акутну претњу по остатак света.
Нема никакве дилеме око тога да би реизбор председника Доналда Трампа у опасност довео и Америку и свет. Штавише, постоји крупан разлог да се страхује да би тесан исход избора САД могао да гурне у дубоку и дуготрајну уставну кризу, можда и у грађанске немире.
Слично томе, ако Трамп осигура победу само на основу електорских гласова, а изгуби на непосредном изјашњавању грађана - као што је то био случај пре четири године - мало је вероватно да ће његов изазивач Џо Бајден и већина нације која је против њега такав исход прихватити тако спремно као што је то 2016. учинила Хилари Клинтон, или Ал Гор 2000. А ако се Врховни суд поново умеша да би одлучио победника, као што је то био случај када се 2000. одлучио за Џорџа В. Буша, а не Гора, скоро извесно ће уследити масовни протести широм земље. Као одговор на то, Трамп би скоро извесно ангажовао федералне снаге реда, као што је овог лета већ учинио у Портланду и другим градовима.
Алтернативно, будући да Бајден у анкетама континуирано води, Трамп би пандемију ковида-19 могао да искористи као претекст за одлагање избора, или за њихово компромитовање на неки други начин. Већ је провео читаво лето покушавајући да оспори валидност гласања путем поште како би унапред делегитимизовао новембарско гласање. Иако су таква настојања наишла на снажан отпор, Трамп је тиме положио темеље за мобилизацију својих присталица и останак у Белој кући без обзира на исход избора.
Нереди и похаре какви су недавно могли да се виде у Портланду и Чикагу неизбежно ће политички помоћи Трампу у спровођењу ове стратегије. Он је већ показао да је спреман да припаднике Министарства домовинске безбедности пошаље у Портланд како би застрашивали мале групе (углавном мирољубивих) демонстраната. Предвидљива (и вероватно намерна) последица те мере био је пораст броја учесника демонстрација и ескалација насиља на протестима. Трампова порука белој субурбаној средњој класи је јасна: он је председник који одржава ред и закон у земљи.
Употреба савезних ресурса како би се застрашивали грађани уклапа се и у Трампов наратив да је одржавање избора у фер и мирној атмосфери немогуће без манипулација противничке стране. Појављивање тешко наоружаних припадника десничарских милиција на мирним протестима наговештај су онога што Америку чека ове јесени.
Оваква верзија САД, чије се унутрашњополитичке поделе у све већој мери преливају и на спољну политику земље, можда је највећа безбедносна претња с којом се свет данас
Трамп је већ наговестио да неће напустити Белу кућу у случају пораза; штавише, чини се да се активно припрема за такав сценарио
суочава. У време растућих глобалних ризика - од пандемија и климатских промена до нуклеарне пролиферације и кинеске и руске асертивности - политичка имплозија САД представљала би ултимативни фактор вишеструког увећања тих претњи. Америка је просто исувише значајна - економски, политички и војно - да би могла да се изузме из глобалних конфликата, или, још горе, да у њима игра улогу непредвидљивог актера који ствари чини још горим, а све то само због потребе њене администрације да задовољи своју уску изборну базу.
Свет може само да се нада да ће избори донети јасног победника, како у електорском колеџу, тако и по броју освојених непосредних гласова. Па ипак, чак и у том случају би бројање гласова могло да потраје, пошто се очекује да ће број поштанских гласова бити вишеструко већи него иначе. Важећим ће бити сматран сваки глас упућен поштом уколико поштански печат потврђује да је пошиљка упућена најкасније (од државе до државе прописи се разликују) 2. или 3. новембра, што значи да ће коначни резултати бити познати не на дан избора, већ накнадно. Током тог периода неизвесности, један или оба табора покушаће да прогласе победу на основу дотад пребројаних гласова.
У сваком случају, нема никаквих шанси да Трамп у Овалном кабинету достојанствено данима или недељама чека да сазна коначне резултате гласања. Он је уопштеним формулацијама у интервјуима већ наговестио да неће напустити Белу кућу у случају пораза; штавише, чини се да се активно припрема за такав сценарио. Ако тако буде и поступио, водећа светска суперсила ће се суочити с дуготрајном - можда и неконтролисаном - уставном кризом.
Традиционални западни савез демократских, индустријализованих земаља протеклих година је направио многе грешке којима је поткопана његова репутација. Али ниједна институција није од фундаменталнијег значаја за репутацију Запада од слободних и поштених избора. Ако бивши de facto лидер Запада више није у стању да се придржава чак ни овог принципа, онда би остатак света могао да се определи за другачије политичке системе.
Појављивање тешко наоружаних припадника десничарских милиција на мирним протестима наговештај су онога што Америку чека ове јесени