Семе зла у нама самима
МУЗЕЈ КОРУПЦИЈЕ
По угледу на Музеј Холокауста, овај музеј има функцију својеврсног меморијала корупцији и њеним жртвама. Тако, смештањем корупције у музејску поставку, замисао је да коруптивне праксе постану објекти за изучавање, „сахрањене“и лишене своје заводљиве моћи
По угледу на Музеј Холокауста, овај музеј има функцију својеврсног меморијала корупцији и њеним жртвама. Тако, смештањем корупције у музејску поставку, замисао је да коруптивне праксе постану објекти за изучавање, „сахрањене“и лишене своје заводљиве моћи
Преломна тачка, својствена развојном путу сваког агилног појединца и удружења, за Земунски мали уметнички центар (ЗМУЦ) била је оснивање Музеја корупције, засад још увек виртуелног простора са дигиталним експонатима коруптивних механизама. Није то био прекид са ранијом праксом ЗМУЦ-а у виду приређивања разноврсних програма у сфери културе, увек мало помереног концепта, већ стављање свих ресурса у службу детекције узрока кварљивости друштва, тј. човека, као и превођења „симптома“на универзални језик арта.
Увођењем у процес професионалних истраживача и интервјуа са стручњацима за дату област – социолога, кустоса, филозофа, етичара – Музеј је постао мултидисциплинарна платформа, пре свега интерактивна, како циљано, тако и спонтано, органски привлачећи многе да и pro bono учествују у раскринкавању ове малигне друштвене појаве. Усмерена на активизам, платформа је успут сазрела у могућег покретача промена, првенствено у смислу препознавања феномена поткупљивости, са „злим“семеном у нама самима.
„На замисао о формирању Музеја корупције налик Музеју Холокауста у Хјустону, и функцијом својеврсног меморијала корупцији и њеним жртвама, дошао је Емил Холцер, наш ’директор развоја’, још 2015. године“, објашњава Горан Денић, уметнички директор ЗМУЦ-а и Музеја корупције. На трагу ове иницијативе, а позивајући се на идеје Казимира Маљевича, совјетске авангарде и италијанских футуриста, о музејима као гробљу уметности, ЗМУЦ са Друштвом против корупције из Зрењанина оснива Музеј корупције 2016, са мотом да смештањем у музеј, коруптивне праксе постају објекти за изучавање, „сахрањене“и лишене своје заводљиве моћи.
Уметнички дискурс као доминантан у музејској презентацији био је обавезан, не само зато што је Денић вајар, већ и стога што и даље верује да уметност мења стварност. Већи изазов је био успостављање музејске форме, без обзира на то што музеји сличног имена постоје. Истина, често руковођени политичким интересима и усредсређени на упадљивије облике коруптивног деловања, па је музеј у Тајланду – група дидактичких скулптура чију је израду финансирала влада ове земље, румунски – маркетиншка кампања једне од партија, украјински – смештен у резиденцију свргнутог председника Виктора Јануковича... Најприближнији ЗМУЦ-овом моделу, бар по духовитости, јесте босански Музеј јавних набавки, где сваки експонат – ролна тоалет папира, рецимо, или лимена пепељара - стоји у витрини уз истакнуту (астрономску) цену по којој је плаћена из буџета.
Ни дефиниција фокусираног феномена није ишла глатко. Смишљати сопствену, поред постојећих, било би нескромно, а и оне преовлађујуће, о злоупотреби јавне функције, преузете из политичко-економског дискурса ММФ, ЗМУЦ-у нису биле релевантне. Из брда прочитане литературе, изабрана је као кредо реченица бразилског адвоката Калила Симаа – „корупција је морална неспособност грађана да чине ствари за добробит заједнице“.
Дословно пренето из музеолошке праксе била је каталошка подела садржаја на одељења, како су настали сегменти корупције Времена, Језика, Културе, Података, Појединца и Институција. Музеј је отворен симболично на међународни Дан музеја, у Будви (Црна Гора) која је том приликом проглашена за „престоницу (анти) корупције“будући да је локална, опозициона власт изашла у сусрет свим истраживањима, као и постављању најбољих радова на билборде.
И тема манифестације се поклапала са оним што је ЗМУЦ хтео да проучи – Музеји и спорне историје: Изрећи неизрециво у музејима. Пристизањем мноштва радова на расписани конкурс, постао је евидентан проблем нарације у опису посматраног. „Многа решења била су карикатурална, док смо ми тежили апстраховању поруке“, примећује Денић.
Победничким радом Марије Марковић, тада студенткиње друге године Факултета визуелних уметности у Подгорици, постигнут је жељени ефекат, и плус загребано у есенцију традиционалних моралних вредности, најчешће злоупотребљаваних. Увеличан цртеж тушем два „средњака“шака, истурених у знак пркоса, и међу њима замршених нити управљања, а потписан стиховима химне Чувари твог поштења, представљен је на централном будванском паноу за оглашавање.
У тој првој тури приказани су и радови Маријиних колега, што је наишло на одијум грађана Будве. На опште изненађење, скидању билборда успротивио се лично градоначелник Драган Краповић, доводећи себе у позицију да и сам буде проучаван.
„Можда је најефектнија антикоруптивна акција била перформанс обмотавања незавршеног хотела Ас у Перазића Долу, траком са натписом ’нелегално’“, Денић дужином потрошене врпце (око два километра) описује габарит здања које је много шта узурпирало (од изгледа места, до водотока и суверености институција), а да никад није завршено. Као ни транзиција, заједничка прича о „крадуцкању“од стране власти свих земаља насталих на пепелу СФРЈ, што је парафразирани опис пратериторијалног домена Музеја који је осмислио писац Ахмед Бурић, учесник једног од више брејн-сторминга на Мобилним уметничким резиденцијама (такође
„измишљотини“ЗМУЦ-а). Данас Музеј нуди гледишта много ширег географског опсега, јер корупција не зна за границе, па ни и између континената.
Исти критеријум општости односи се и на однос међу музејским одељењима, из којих се садржај један у други претаче, па је и њих било тешко вербализовати. „Што је апстрактније одељење, то је било теже за дефинисање“, признаје Денић, мислећи притом на корупцију времена, културе и језика. Јер, било да се радило о принципима присутним у регионалним уџбеницима историје, где време постаје непрепознатљиво с туђег аспекта, или о надређивању сопствених над другим културним нормама, или о лажним вестима, радило се о једном - немогућности да делаш за опште добро.
Кључне речи Музеја корупције: