ПРЕДСЕДНИК ЈЕ ОДСУТАН
УТИЦАЈ ТРАМПОВЕ МАГАРЕЋЕ КЛУПЕ НА КОРОНУ
На вест да ће се трећа фаза испитивања кинеске вакцине обавити код нас, уследио је застрашујући одговор - ко каже да нам је неће дати уместо вакцине против грипа. Да ли је могуће да је Кризни штаб, за шест месеци короне, у едукацији становништва добацио само толико
Тек што смо уплатили месечну претплату за РТС, добили смо и вест вредну тог трошка - кинеска Национална биотехничка групација (CNBG) и компанија CinoVac су уговориле тестирање треће фазе њихових вакцина против ковида-19 на испитаницима из Србије. Али, гле чуда, информација да помажемо кинеској браћи, којој је понестало короне а самим тим и испитаника, није стигла преко „нашег права да знамо све“већ Ројтерса. Објашњење за тај парадокс нам је ипак дао РТС у виду снимка из Беле куће на ком Вучић, у магарећој клупи код Трампа, потписује да му Си Ђинпинг
више није брат и да од сада амерички председник (бахато и без маске, баш као и наш) може да се глупира са Вучићевим бирачким телом и остатком Србије као колатералном штетом.
У складу са таквим политичким заокретом огласио се и бивши министар здравља Златибор Лончар (на Пинку, а не на РТС, ипак је важна вест у питању), тврдњом да нису испуњени услови да би се кинеска вакцина тестирала у Србији, да о томе одлучује Агенција за лекове (Алимс) и да ће грађани бити обавештени од стране његовог министарства када се стигне до те фазе. „Ми нисмо нека неозбиљна држава која може на
неком другом принципу да функционише, да се не испоштују сва та правила која постоје“, рекао је Лончар.
У тој изјави је тачно само једно – Алимс није издао дозволу, од почетка године на њиховим седницама се није ни појавило питање вакцине и спада у једну од ретких институција која је успела да очува професионални интегритет, упркос агресивној кампањи да нас Вучић, а не стручњаци, спасе од короне. До сада се руководила принципом да лек или вакцину не прихвата док за то не стигне одобрење од Европске агенције за лекове из Лондона (EMA) или бар америчке FDA, а у прошлости је
много пута одолела притисцима, као када нам је нуђена кинеска вакцина против рака.
„Лончарова тврдња из марта да ћемо Кинезима помоћи да направе вакцину била је неукусна измишљотина. Ми у Институту Торлак правимо само три вакцине и то технологијом која је освојена још пре Другог светског рата. По степену некритичности, то би било као да смо им галантно понудили помоћ у прављењу свемирских бродова. Онда је мало касније обећао да ћемо у јуну имати кинеске вакцине, што би требало да значи да ћемо приступити масовној вакцинацији. Како, када су се у том тренутку чекали резултати тек прве од три фазе испитивања на људима. Сада сазнајемо да смо у прилици да учествујемо у трећој фази испитивања кинеске вакцине фирме CinoVac и да нисмо први у свету јер је слично испитивање истом вакцином започето још крајем јула у Бразилу. Таква студија не може да почне без претходно дате сагласности Алимса, на коју се чека више месеци јер је неопходно да се достави целокупна документација која укључује састав вакцине, прва искуства, резултате испитивања на животињама и током прве две фазе испитивања на људима, са детаљно набројаним и описаним нежељеним дејствима... Тек када се на основу тога добије сагласност, бираће се добровољци“, каже проф. др Зоран Радовановић.
И у свему томе нема ничег спорног – људи који желе да учествују у испитивању се јављају сами из алтруизма или жеље да допринесу науци, понекад и зато што сматрају да је то бржи начин да дођу до вакцине, а обавеза државе је да им детаљно пружи све податке о могућим ризицима. Бар је тако у озбиљним државама, а Лончар тврди да то јесмо.
Па зашто се онда само дан након објаве испред Батута окупила група грађана, наравно без маски, и уз присуство полиције (на снази је забрана окупљања више од 30 људи) неометано протестовала због најављеног тестирања и због неког имагинарног одузимања невакцинисане деце од родитеља, предвођена др Јованом Стојковић, против које је 12 лекара подигло кривичне пријаве због ширења панике од примене вакцине. И зашто су се испод Ројтерсове вести појавили небулозни коментари грађана (или с ланца намерно пуштеног антивакционог лобија), од којих неки звуче баш застрашујуће. Рецимо:
„Ко каже да неће људима дати ту кинеску вакцину за корону уместо ове за грип?“
Да ли је могуће да су актуелна власт и њен Кризни штаб, састављен од „најбољих међу најбољима“, за шест месеци короне у едукацији добацили тек толико? Неки људи још увек верују у могућност да ће им неко на превару убризгати експерименталну вакцину и да ће онда иза ћошка мотрити да ли ће умрети или не. Што значи да велики део писменог становништва нема чак ни елементарно знање о томе шта значи стручна студија, шта се њоме испитује и колики надзор над испитаницима мора да се обезбеди. Баш као што нема ни елементарну представу да из пандемије никада без вакцине нећемо изаћи.
Колико год фактор необразовања и затуцаности отежавао ситуацију, на „озбиљној“држави је било да одради свој посао. А то се не ради тако што се у стручни део Кризног штаба, као један од истакнутих ликова, постави експерт (др Бранимир Несторовић) који је својевремено дао крила антивакционом лобију или тако што нам министар најави да ће за неколико месеци сам смућкати ту вакцину. А понајмање уз председника коме нико не може да објасни да, чак и када има своје мишљење о нечему о чему нема појма, има обавезу да га задржи за себе. Јер тешко је наћи упечатљивији пример за изазивање масовног неповерења према свакој потенцијалној вакцини од његове изјаве дате 15. јула: „У разговорима смо са једном земљом која је завршила вакцину и која већ на посебно предвиђеној популацији не тестира, већ даје ту вакцину, и ми се надамо да пре краја године можемо да имамо вакцину... Да сам желео да вам кажем која је то земља, рекао бих вам већ. Али ја сам сувише озбиљан човек и ми ускоро потписујемо и протоколе о сарадњи по том питању.“
Озбиљан човек потписује вакцину за редовну употребу са неидентификованом земљом у тренутку када су само три вакцине у свету стигле до треће фазе, за коју су потребни месеци и месеци рада на хиљадама људи (ради се на две групе од које једна прима вакцину, а друга плацебо) и након које је потребно још толико времена да би била одобрена и да би се нашла у производњи. Колико је то дуготрајан процес најбоље говори чињеница да су, иако је целокупна светска научна заједница стартовала чим се корона појавила, до 4. септембра у претклиничкој фази још увек 142 кандидата за вакцине (у току су тестови на животињама), у првој 29, у другој 18, а у трећој девет и да ниједној од њих није дато одобрење за коришћење. И онда на све то, уместо да Кризни штаб изађе са јасним ставом да се председник баш залетео и налупетао, али да ми јесмо озбиљна земља која ће озбиљно приступити набавци вакцина, председница Кризног штаба Ана Брнабић изјави: „Сваком ко жели да чује и да разуме и има здрав разум, потпуно је јасно о чему је председник Вучић причао.“
Па, чули су и сада се плаше да ће им са вакцином Бил Гејтс убризгати чип, да се ради о пројекту смањења броја становника на Земљи и да ће вакцина изазивати или стерилитет или смрт, али и да је све завера сатаниста...Али шта ћемо, каква власт такав и одговор народа. Мада ћемо нешто и морати, јер ако се вратимо на договор са Кином у вези са обећаним тестирањем вакцине, не би било лоше да се присетимо да они на том пољу јесу озбиљна земља.
„Кинеска вакцина долази у тренутку када нас терају на стратешки заокрет у односу на ту земљу. Једва се осушило мастило на документу којим се Вучић обавезао да се одриче ’непоузданих технологија’, што значи да мора да раскине уговор са Хуавејом, а нема сумње да су се Кинези мудро обезбедили уговором, тако да ће ту бити невоља“, каже др Радовановић.
Или неће? Нисмо ми Црна Гора па да и код нас Кризни штаб поднесе оставку када упрска ствар.
Људи који желе да учествују у испитивању јављају се сами из алтруизма или жеље да допринесу науци, понекад и зато што сматрају да је то бржи начин да дођу до вакцине, а обавеза државе је да им детаљно пружи све податке о могућим ризицима