ДИВЉЕ ХОРДЕ НА ИВИЦИ АМБИСА
БЕОГРАДСКИ ФЕСТИВАЛ ИГРЕ
Болест света преточила се у болест уметности. С једне стране, одговара слици света. С друге – болује од моћног мејнстрима. У представама које ћемо гледати у фестивалском помереном термину, теме насиља и ратова, маскулинитета и говора мржње добијају сасвим нова значења у покрету и игри
Игру је лакше смислити у пролеће него у јесен, утврдио је још Стравински, али зараза је претумбала свет, па ће и 17. Београдски фестивал игре „посветити“јесен, а не пролеће. Програм ће 11. септембра отворити шпанска трупа Веронал представом Пасионарија у Мадленијануму.
„Моро у Пасионарији води осморо плесача у потрагу за савршеним светом, зенитом напретка – планетом по којој је представа добила име. Бића која тамо живе сасвим су нам налик. Савршене су копије нас, људи, само им једно недостаје – страст. Престали
су да осећају, и то је променило све. Осморо играча креће се попут нас, говори попут нас и изгледа попут нас. Али лишени су људскости“, тако је представу прошле године најавило једно амстердамско позориште.
Поменути Моро, Маркос Моро, кореограф и уметнички шеф овог комада, рекао је слично за домаћи магазин Дипломаси енд комерс.
„Пасионарија је алегорија садашњости. Чини се чудним местом које припада будућности, али реч је о дистанцираности међу људима, о страху од неизвесне сутрашњице, о
непостојању емоција и самозаштити која нас изолује. То је тужан и вишеслојан комад који носи естетику атрактивних филмских прича“, објашњава Моро.
Маркос Моро сигурно није имао на уму потенцијалну пандемију када је смишљао игру о „дистанцираности и самозаштити које нас изолују“, но вирус је многим уметничким делима омогућио ново тумачење. Да ли ће нов бити и однос играча и публике? Ерве Kуби, француски кореограф чија ће компанија наставити Фестивал игре представом Варварске ноћи 15.
септембра, такође у Мадленијануму, тврди да је то немогуће.
„Не, не и не. Сцена је наш простор, и нема тог екрана који може да је замени“, изричит је Kуби.
Kореограф је додао да се уметност добро држи, али је и болесна. С једне стране, одговара слици света. С друге – болује од моћног мејнстрима. Kуби је наумио да се томе супротстави копајући до дубоке прошлости Медитерана и Алжира, одакле потиче; до варвара из „првих зора света“, како гласи алтернативно име представе.
„Већ двадесет година Kуби и његова мушка компанија имају атлетски снажне наступе, који почивају на хипхопу и савременој игри, на борилачким вештинама и капоери, како би славили и анализирали бројна лица мушкости. У Варварским ноћима Kуби излаже предрасуде против култура које сматрамо `варварским`. Његови се играчи преврћу и скачу у сукњама и носе сјајне маске чији су рогови заправо ножеви, што елеганцији и атлетицизму даје ноту претње“, писао је Њујорк тајмс о компанији Ервеа Kубија раније ове године.
Неке сличне елементе, али окренуте на шалу, има комад Un Poyo Rojo, који ће Аргентинци Алфонсо Барон и Лусијано Росо извести 19. септембра у Београдском драмском позоришту и 20. септембра у Српском народном позоришту.
„Атлетска тела Роса и Барона течно се крећу од рвања до плеса, од акробација до физичке комедије, неодољиво изврћући оно што се од мушкости очекује. Смешан, сиров и разигран сат испуњавају такмичарство и другарство, завођење и саботажа, који показују најбоље од савременог аргентинског плеса“, најављивала је раније берлинска Аурора нова, специјализована за промоцију савремених позоришних форми.
Мрачнију понуду за Београдско драмско позориште имаће 21. септембра антверпенска трупа Вутволк или Футфолк. Са холандским језиком увек је забавно, један је изговор по прилагођеној, други по фонетској транскрипцији, с тим што ће нас други пре асоцирати
на значење – „пешадија“– а име ове компаније одлична је најава представе којом гостује. „Биће све горе и горе, мој пријатељу“прича је о хипнотичкој моћи говора.
„Вековима одушевљава масе и тера их да делају набоље или нагоре. Покретао је револуције и подстицао ратове. Али говор не одушевљава само слушаоце, већ често и говорника баца у транс. Говорник се губи у лавини речи, у опсесивном и екстатичном, и моћ говора од тога често зависи. У овој представи Лисбет Груве такав транс плеше. Служи се одломцима говора ултраконзервативног америчког телевизијског проповедника Џимија
Кореографи нису имали на уму потенцијалну пандемију када су смишљали игру о „дистанцираности и самозаштити које нас изолују“, но вирус је многим уметничким делима омогућио ново тумачење. Да ли ће нов бити и однос играча и публике
Свагарта. Говор је испрва пријатељски и умирујући, али жеља да буде убедљив чини га све очајнијим. Најзад испољава стварну природу – насиље“, тако компанија Футфолк сама објашњава представу.
Изазовно је све то представити игром, но чини се да је Белгијанцима успело.
„Игра моћи мушког гласа и играчице, у којој није јасно ко киме манипулише, претвара се у величанствено претећи плес за двоје. Лисбет Груве оставља нас запањене“, писао је фламански Де Стандард.
Најавити цео фестивал немогуће је, па реч више само о још једној представи. Много се очекује од Фурије коју ће 2. новембра у Атељеу 212 извести компанија Лиле Родригез.
„Ново дело бразилске кореографкиње Лиле Родригез говори о моћи и насиљу, које је председниковање екстремног десничара Жаира Болсонара само појачало. У Мареу, једној од највећих фавела Рио де Жанеира, и радном месту Родригезове и њене трупе, насиља је увек било. Гола тела играча, некада украшена живописним ритама или покривена бојом, уједињују се да би постала дивља хорда. Грандиозна игра на ивици амбиса“, егзалтирано су најављивали Швајцарци када је Фурија била гост Циришког позоришног спектакла.
Међу преосталим гостима налазе се и стари знанац Београдског фестивала игре, Силвија Грибауди (27. септембар, Мадленијанум), Звезде Њујорк сити балета (7. новембар, Српско народно позориште и 8. новембар, Југословенско драмско позориште), трупе из Париза, Анконе, Франкфурта, Монтреала, Тулуза и Тел Авива.
Места ће у програму бити и за домаћу и регионалну сцену. Представа Сање Нинковић Један биће изведена 24. септембра у београдском Народном позоришту, а Чипка Маше Kолар и Балета Хрватског народног казалишта из Ријеке има међународну премијеру 22. септембра у Мадленијануму. Тај ће комад бити изведен и 23. септембра у Српском народном позоришту.