Како је генерал отпевао своје
Да ли је могуће да смо толико огуглали на све и да се многи у Србији данима наслађују бизарним детаљима о љубавној афери једне певаљке и полицијског генерала, бившег начелника Саобраћајне полиције, а да се ама баш нико од надлежних није сетио да провери има ли трунке истине у тврдњама Љупке Стевић да ју је швалер Драгиша Симић, који је по сопственом признању недавно постао деда, варао са малолетницама?
То је једино питање које не би смело да остане без одговора, а нико га до сада није јавно и званично поставио генералу Симићу. Или бар Љупки Стевић, па ако је лагала да бар одговара за узнемиравање јавности. Мада би, како сада стоје ствари, та оптужба сигурно била одбачена, јер, ево, сведоци смо да се због такве оптужбе скоро нико није узнемирио. Ма, није је ни регистровао. Као да је то најнормалније. Е баш зато овде више ништа није нормално.
Биће да су неке целодневни ријалити програми толико препарирали да више не разликују шта се дешава на Пинку и Хепију, а шта у реалном животу? А чак и када разликују, баш их брига. И то је много горе од сазнања да живимо у земљи у којој полицијског генерала може да прати и прислушкује једна певачица, па таман да му је и вишегодишња љубавница. Па, побогу, ако то може певаљка, шта тек могу прави криминалци? Додуше, видели смо такође, ових дана, шта могу прави криминалци и насилници. А, видели смо и шта не може (или неће) полиција.
С друге стране, чак и оваква бизарна афера показала је како ствари овде функционишу. Па има ли ишта тужније од чињенице да је Симић аутомобил паркирао на месту које је резервисано за – инвалиде? Па, шта тек очекивати од бахатих возача ако се тако паркира бивши начелник Саобраћајне полиције? Или, можда, за њега и њему сличне закони не важе? И чему онда служи „Око соколово“Горана Весића?
Забринути за будућност љубавника, многи су једноставно заборавили да Србија скоро 100 дана након избора нема ни владу, ни председника парламента, ни… Ма нема ништа осим председника, који је под страшним притиском, јер би, како пишу таблоиди, сви хтели да буду министри. Па у чему је онда проблем? Зар за Александра Вучића много већи проблем не би био да нико неће да буде министар зато што сви знају да се министри ионако ништа не питају. Коначно, зашто сви притискају Вучића ако би, по Уставу, он само требало да одреди мандатара, а онда би будући премијер, ко год то био, требало сам да изабере чланове свог кабинета? Биће да, ипак, није тако, чим је толико јак „притисак“на Вучића. Мада, искрено ме занима како, рецимо, изгледа када Вучића „притискају“Ана Брнабић, Александар Вулин, Маја Гојковић, Синиша Мали, Ирена Вујовић, Марија Обрадовић, Дарија Кисић Тепавчевић, или Горан Весић, Маријан Ристичевић, Марко Атлагић, Александар Мартиновић…
Иако је недавно, током боравка у САД, био изложен страховитим притисцима, најуспешнији Србин у модерној историји није дозволио да буде поражен. Вратио се као победник и тако обрадовао већину грађана Србије, који су веровали у њега и били убеђени да га ни грешка коју је несмотрено направио неће зауставити, да ће историја заувек памтити његове резултате, јер је урадио више него сви бивши пре њега, заједно. Показао је да једна грешка не мора да значи крај, да иако је већ дуго на сцени још има воље и снаге да се бори за нове победе, да га није напустио победнички дух и да, ако настави као до сада, нико од супарника још дуго неће моћи да достигне његов рејтинг. Не крије да воли да побеђује, али као перфекциониста уме и да буде прилично непријатан према најближим сарадницима када ствари не иду баш онако како би он желео. Чини се да нико у догледно време неће моћи да га победи и да све много више зависи од њега него од његових противника.
У сваком случају, није мала ствар што је Новак Ђоковић почетком ове недеље у Риму поставио нови рекорд, са укупно 36 титула на турнирима из мастерс серије који победнику доносе 1.000 поена. Тренутно је други по броју недеља проведених на првом месту АТП листе и већ на пролеће могао би да претекне и Роџера Федерера. То би било мање вероватно да после дисквалификације са Ју-Ес опена није стиснуо зубе и наставио као да се ништа није десило. Уместо да се жали на све, одлучио је да свима покаже ко је најбољи. И зато је најбољи.
Како ли то изгледа кад Вучића „притискају“Ана Брнабић, Александар Вулин, Маја Гојковић, Горан Весић, Маријан Ристичевић, Александар Мартиновић…