Иван Клајн

ЈЕЗИК Кад светац игра фудбал

Повод за безразложну дисквалификацију Новака Ђоковића на отвореном првенству САД Политика је овако описала: „Извадио је лоптицу из џепа и послао је рекетом иза леђа, без намере да било кога гађа. На његову несрећу, лоптица је погодила у лице линијског судију којој је – да ствар буде гора – у том тренутку накратко позлило...“Видећи шта се догодило, Ноле је „притрчао судији која се после минут-два подигла на ноге и извинио јој се...“и тако даље.

Очигледно је у овом мечу улогу линијског судије обављала жена. Не може се, ипак, рећи „судију којој је позлило“, „судији која се подигла“, „извинио јој се“(судији). Судија је само мушког рода, што осећа и писац текста, судећи по томе што је написао „линијског судију“. Мушког рода су и многе друге именице на -ија које означавају људско биће: месија, турцизми делија, кадија, дахија, ефендија, именице са суфиксом -лија (новајлија, дугајлија, занатлија,

Нишлија) или -џија (силеџија, кафеџија, сајџија), затим имена Андрија, Илија, Матија и друга.

Незгода је што таквим именицама не можемо додати уобичајене суфиксе за извођење женског рода, -ица или -ка. Постоји књишки израз судиља, који је мање-више синоним за суђају – по народном веровању, замишљено женско биће које у часу рођења детета одређује његову судбину. У говору је често и судиница, али (сажето од судијиница) означава пре свега судијину жену. Скована је реч суткиња, али је мало ко употребљава, било у суду или на спортском терену. Све у свему, биће да су најбоље поступиле оне две-три телевизије које су рекле да је Новакова лопта погодила “жену – линијског судију”.

Још мало спорта. Један навијач Партизана пита ме како се заправо зове клуб против кога су “црнобели” играли прошле недеље у Кишињеву, престоници Молдавије. На румунском (језиком који се говори у Молдавији) зове се Sfintul Gheorghe, с кукицом на „i“. Извештачи су га звали “Сфинтул Георг”, “Сфантул Џорџе” итд., а најчешће само “Сфинтул”. Придев без именице, дакле, као кад бисмо казали да се Црногорци купају “у Светом” уместо у Светом Стефану. По тачки 247 Правописа, правилна транскрипција је Сфинтул Георге. Неки извештачи су га преводили као “Свети Ђорђе” или “Свети Георгије”. Пошто овај Георгије не „убива аждаху“, као у познатој драми Душана Ковачевића, него само пика лопту, боље је да употребимо народски облик Свети Ђорђе.