У Трамповој мрежи
УЛОГА СРБИЈЕ У АМЕРИЧКО-КИНЕСКОМ ТЕХНОЛОШКОМ РАТУ
Може ли и хоће ли Србија испунити тачку споразума из Вашингтона која се односи на 5Г мрежу, односно набавку опреме за рад те мреже само од проверених добављача? Шта би биле последице такве одлуке с обзиром на већ постојеће споразуме са кинеском компанијом Хуавеј
Може ли и хоће ли Србија испунити тачку споразума из Вашингтона која се односи на 5Г мрежу, односно набавку опреме за рад те мреже само од проверених добављача? Шта би биле последице такве одлуке с обзиром на већ постојеће споразуме са кинеском компанијом Хуавеј
Итаман када се чинило да су на различитим социјалним мрежама спласле пролећне теорије о 5Г мрежи као извору вируса ковид-19, али и разних других пошасти, потписници недавног споразума из Вашингтона потрудили су се да 5Г мрежу поново врате у жижу усплахирене јавности. Овога пута на много озбиљнијем и званичнијем нивоу - споразумом који је требало да се односи на нормализацију економских односа Србије и КиМ, а у којем је администрација Доналда Трампа представницима Београда и Приштине, Александру Вучићу и Абдулаху Хотију, сервирала између осталог и тачку која их обавезује да ће „забранити коришћење 5Г мреже коју испоручују непроверени добављачи у својим телекомуникационим мрежама“, као и да ће тамо где је та опрема већ присутна, „приступити њеном уклањању и другим видовима посредовања у разумним временским роковима“.
НИН је истраживао шта у пракси значи ова тачка споразума? На шта се то Србија обавезала, ко су ти непроверени добављачи и шта ће бити последице уколико се испостави да је америчкој администрацији и пре, али и након новембарских председничких избора, испуњење ове тачке споразума важније од тога шта ће и како у својим односима нормализовати Вучић и Хоти? Ко би могао платити цену и какву?
Више је но очигледно да у папиру из Вашингтона, био он правно обавезујући или не, стоји све оно што се Трампу у овом тренутку чини важним у испуњењу његових што предизборних, што спољнополитичких циљева, али се исто тако чини да се не може баш све објаснити чињеницом да ће овај документ брзо сви заборавити, било да Трамп добије или изгуби предстојеће председничке изборе. Поготово што је коришћење нечије телекомуникационе мреже или пак забрана коришћења прескупа играчка да би се њоме трговало само у предизборне сврхе. Наиме, Трампов економски рат са Кином није нова ствар, као што ни кампања истискивања компаније Хуавеј са телекомуникационог тржишта западног света није тек предизборна мантра. Познато је да америчке компаније не користе опрему кинеских добављача због политичке одлуке оправдаване безбедносним разлозима и сумњом да Кина преко 5Г мреже у ствари шпијунира Запад, баш као што је познато да осим у САД, Хуавеј овакав третман има и у Великој Британији, Аустралији, на Новом Зеланду... Није никаква тајна да администрација актуелног америчког председника већ неко време врши озбиљан притисак на готово све европске земље да поступе као и они, па иако још увек нема конкретне забране, светски медији у својим анализама редом понављају како је јулска одлука Европске комисије да „чланице ЕУ хитно морају да диверсификују добављаче за 5Г мрежу“, у преводу увод у смањење присутности кинеске компаније, односно подлегање притиску који долази из Вашингтона да се Хуавеју онемогући да учествује у изградњи 5Г. Надаље, француска Агенција за кибернетичку безбедност донела је у истом месецу одлуку да неће дозволити телекомуникационим компанијама у тој земљи да обнављају постојеће лиценце са Хуавејом после 2028, а донета је и одлука да лиценце за Хуавеј важе три или пет година, док за њихове конку
ренте Ериксон и Нокију те лиценце важе осам година. Како су тада писали инострани медији, а посебно Ројтерс, оваква одлука, баш као и она Велике Британије, воде поступном искључивању, односно елиминисању кинеске компаније, тренутно највећег и најнапреднијег светског играча у области 5Г из овог посла и у Француској.
Притисак који долази из Вашингтона толико је јак, кажу упућени, да би у блиској будућности сличне одлуке на мала или велика врата могле бити донете и у другим европским државама, поготово новијим чланицама ЕУ на истоку Европе, јер се о таквој могућности већ спекулише у Чешкој, на Балтику, у Пољској, па и у Словенији...
Иако Србија није чланица ЕУ, а Косово ни Уједињених нација, Трамп је једноставно сусрет у Вашингтону искористио за своје економско ривалство са Кином, баш као што је и најављено отварање канцеларије америчке развојне банке (ДФЦ) исто део Споразума, али и Трамповог пројекта супротстављања и конкурисања Кини.
Стефан Владисављев, програмски координатор у Београдском фонду за политичку изузетност каже за НИН да се Србија може посматрати као колатерална штета глобалне кампање коју САД спроводи са циљем да онемогући Хуавеј да учествује у изградњи 5Г мреже, али да се о последицама имплементације тачке споразума која се односи на проверене и непроверене добављаче сада може само спекулисати. „Без сумње, део споразума који се односи на инсталацију 5Г опреме је заправо инсистирање САД. Али сама тачка је доста флексибилно формулисана и пошто је и сам споразум још увек само `слово на папиру`, односно његови резултати се тек очекују, какве ће заиста бити последице знаће се тек ако Србија одлучи да ову тачку примени“.
Шта ће се даље дешавати и ко је тај који ће одређивати ко су поуздани а ко непоуздани добављачи, НИН је покушао да сазна и у владиној Канцеларији за информационе технологије и електронску управу, али до закључења овог броја, и упркос обећању, нисмо добили никакав одговор. Са друге стане, наш саговорник каже да нема никаквих стандардизованих критеријума према којима би се процењивало да ли је неко поуздан или не, што само указује да се ради о политички мотивисаној кампањи.
„У овом сукобу САД са Кином, Британија је стала на страну Америке, али бројне европске државе још увек нису забраниле могућност учествовања Хуавеја у изградњи 5Г мреже. А разлог што државе попут Немачке то још увек нису урадиле јесте тај што би прекид сарадње представљао велики удар за економију. Хуавеј има активно учешће у изградњи постојеће телекомуникационе мреже и њено уклањање или прилагођавање би било прескупо. Зато право питање није можемо ли ми поступити као САД или Велика Британија, јасно је да можемо, али колику бисмо цену платили и да ли је то паметно урадити“, каже Владисављев.
И Ђорђе Митровић, професор београдског Економског факултета слаже се да је реч о политичкој одлуци која има за циљ да смањи нарастајућу тржишну моћ Хуавеја. „Од три доминантна играча на овом тржишту, а то су Нокија, Ериксон и Хуавеј, кинеска компанија је за разлику од конкуренције од 2019. почела да повећава своје тржишно учешће и оно ће највероватније бити ограничено серијом ових политичких одлука широм света да им се забрани надметање за добијање права на постављање 5Г опреме под изговором да нарушавају националну безбедност и омогућавају шпијунирање.
Одлуке неких држава да забране или ограниче Хуавеј ће, сагласна је и научна и пословна заједница, наметнути велике трошкове и нанети штету и предузећима, али и широј заједници“, каже за НИН Митровић.
Поступак за издавање дозвола за фреквенције неопходне да би у Србији функционисала 5Г мрежа успорен је због тренутне епидемиолошке ситуације и, иако најављен за ову, највероватније ће бити спроведен наредне године. Истовремено, јавности је услед спекулације о разним теоријама о штетности 5Г, пре неколико месеци саопштено из РАТЕЛ-а да тренутно у Србији не функционише нити једна базна станица 5Г. Оне које су биле инсталиране како би се 5Г мрежа тестирала и испитивала и за које је РАТЕЛ издао привремене дозволе за коришћење радио-фреквенција, Теленору за једну и Телекому за три такве базне станице, у међувремену су искључене, јер је процес тестирања завршен, а рок на који су издате дозволе истекао.
Ипак, то не значи да Србија тренутно нема посла са компанијом Хуавеј, нити да је тај процес припреме за увођење 5Г мреже стао. Напротив, поменути кинески гигант до одласка у Вашингтон српске делегације предвођене Вучићем важио је за фаворита у послу увођења 5Г мреже у Србију, а држава се са неколико меморандума и споразума одавно обавезала или показала добру вољу да баш њему буду поверени најважнији телекомуникациони послови. Наиме, недавно је, и то после вашингтонског споразума, у Београду отворен Центар за иновације компаније Хуавеј, уз присуство премијерке Ане Брнабић, као и Михаила Јовановића, директора поменуте Канцеларије за информационе технологије и електронску управу. Том приликом од Кинеза се могло чути и да се надају да ће Србија да настави да се понаша као и до сада, као поуздан партнер који никога не дискриминише, док су представници српске власти покушавали да увере своје кинеске партнере да ће све тако и бити и да нико тачку из вашингтонског споразума није протумачио као најаву промена у успостављеном партнерству.
Србија је, иначе, са компанијом Хуавеј потписала Меморандум о стратешком партнерству у развоју широкопојасног интернета, заклињала се у своје учешће на кинеском Дигиталном путу свиле, а надлежни министар Расим Љајић управо је том
За разлику од Нокије и Ериксона, Хуавеј је 2019. почео да повећава тржишно учешће у Србији, па ће забране и ограничења наметнути велике трошкове и нанети штету и предузећима, али и широј заједници, упозоравају стручњаци
Није питање да ли и Србија може према Хуавеју да поступа као САД или Велика Британија. Јасно је да можемо, али колику бисмо цену платили и да ли је то паметно урадити