СРЕЋАН ВАМ 24. СЕПТЕМБАР
БИТКА ЗА ДЕМОКРАТИЈУ
Уочи наставка дијалога власти и опозиције, највећи непријатељи су нам занемарене и накриво насађене институције, недемократске традиције и стална медијска баражна ватра да демократија ничему и не служи
Како обележити датум који је систематски потискиван у Србији? Како рехабилитовати тај 24. септембар 2000, добра су питања која можемо поставити прво себи, а потом и држави. Можемо их поставити и данас, јер нам се баш ових дана држава премишљала да ли да пробој Солунског фронта озваничи као заједнички празник Србије и дела БиХ. Не спорећи значај тог догађаја и потребу да се покаже национално јединство, ипак бих се вратио на тај 24. септембар, када је пре 20 година пробијен фронт на путу ка демократији, када су у немогућим условима одржани избори у земљи која је 90-их разорена ратовима, корупцијом, непотизмом и неодговорним односом власти према грађанима, од којих су неке слали на фронт, без и једне лекције о Женевским конвенцијама и људским правима.
Данас је, пак, у току једна друга борба, за фер и слободне изборе. Она мора бити стална, а велике демократије нам показују да се никада не смете опустити, чак и када мислите да сте достигли врх, идеал поштовања демократских принципа и људских права. Недавно сам, пре неколико недеља, био у САД и многи су ми тамо говорили да страхују од крађе избора, о чему никада није било ни помисли раније. Стога је прва порука за наш 24. септембар, будући празник демократије: не опуштајте се, чак и
када постигнете пуно поштовање дела свог Устава, морате наставити да се за то борите, јер ђаво никада не спава.
Вратимо се Солунском фронту, пре 102 године и десет дана, сви су изашли из ровова и потрчали храбро пркосећи надмоћнијем и већ уморном непријатељу. Данас су нам надмоћнији непријатељ занемарене и накриво насађене институције, недемократске традиције које се једине и заливају и редовно ђубре, као и стална медијска баражна ватра да демократија ничему не служи и да је боље да гледате Задругу.
Ту су ушанчене позиције које не напуштате чак ни када више нема никога у вашем демократском рову, када сте их све избацили, истерали, а зар није боље храбро истрчати на чистину и кренути у свакодневни бој за институције, поделу власти и владавину права. Ово већ нису флоскуле са почетка текста, јер се флоскуле не турају у Устав земље, а све наведено је тамо. У Устав се ставља само оно што је нужно понети, спаковати за пут у боље сутра, ни трунка више, ако код нашег дводневног референдумског Устава не рачунамо преамбулу, а за то се можемо обратити Војиславу Коштуници, који је кумовао много чему.
Данас је Србија поново ушанчена, овог пута свако у свом рову, политичком, помало се пуца преко медија, оштре су речи, доиста једна страна има сву артиљерију, а друга слабо, нешто мало медија код кабловских оператера који не покривају читаву Србију и ту се завршава опис наоружања. Од уређења и чишћења скоро па празног рова, где вас нико скоро не види, нема много ефеката, сигуран сам да се у томе слажемо. Но доста филозофирања и скривених порука, ипак сам по образовању правник, код нас је све директно.
Када су ме из НИН-а позвали да пишем текст, нису помишљали на слободну тему, већ су ми дали оквир, #dijalog који је најављен, па да испуним и тај задатак. Прво да појасним, Европски парламент, као и претходно ми на ФПН смо дијалог отворили као дугорочан процес, не као Тисин цвет, чудо за један дан, већ као вишегодишњи низ притисака да се ојачају институције, професионализују медији, да се одустане од систематског кршења закона, притисака на бираче и да тужилаштво изађе из свог ушушканог бетонског бункера и започне борбу за Устав. Недавно сам написао на Твитеру да сам магични штапић којим се преко ноћи медији професионализују загубио још у петој години живота, када сам посумњао да су Дизнијеви цртани филмови ипак фикција и то потврђујем и овде у НИН-у.
За медије се бори великим и малим корацима, изменама начина рада РЕМ-а које су производ прошлогодишњег дијалога. Добронамерни ефекте те борбе могу се видети у последњим корацима овог независног тела, у храбрим одлукама почетком ове недеље. Сви заједно морамо оснажити независни РЕМ, да та независна институција не подлеже притисцима ни једне, ни друге стране. У томе им много може помоћи и стручна служба РЕМ-а, која има стручњаке и капацитете да се измени и побољша медијска слика Србије.
За сам крај, поделићу са вама једну своју тајну која вам може појаснити много тога што радим, мрзим да сам ушушкан. Стога, нема ровова, они се затрпавају, време их затрпава и чини превазиђеним начином ратовања. Иде се у бој, за овај будући празник. Срећан вам 24. септембар.