СПИНОВАНА СТАТИСТИКА
РАЗМЕРЕ ПРЕВАРЕ О КОРОНИ У СРБИЈИ
Да би се бар делимично проверила тачност података које нам износи Кризни штаб, НИН је на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја упутио допис на адресе три института и 13 завода за јавно здравље. Иако је шест институција одбило да нам достави податке, на основу пристиглих је јасно да је број оболелих и мртвих константно умањиван, а број PCR тестова константно надуваван
Да ли ће нови талас епидемије који је захватио Европу стићи до Србије за који дан, заједно са грађанима који су баш сад одлучили да се одмарају у суседним земљама, студентима који су баш сад одлучили да студирају или ђацима за које је власт одредила да се баш сада школују, или ће учтиво сачекати новембар (по пројекцији појединих епидемиолога из Кризног штаба) – небитно је. Стићи ће, а уходану технику у борби са короном која се у великој мери ослањала на спиновану статистику и лажне бројке и даље ће спроводити они који су се доказали и показали у томе. Дакле, ма шта грађани мислили о томе (још у јулу је Валикон урадио истраживање по ком 67 одсто испитаника не верује у мере и 62 одсто није задовољно радом Кризног штаба), исти људи ће нам и даље прописивати да ли ћемо и како преживети, и обавештавати нас у ком смо броју то успели да урадимо, читајући имагинарне али политички подобне бројке. Шта да се ради када техничка премијерка, и поред обећања, није направила нови систем за статистичку евиденцију већ смо остали при бази података у коју напредњачки кадрови једноставно не умеју да уметну праве податке. И шта да радимо када нам у Кризном штабу и даље седе људи које није срамота да на основу таквих података прописују мере.
Па биће да проблем ипак није у недостатку техничких, већ људских вредности.
Безочна манипулација бројем оболелих и умрлих је голим оком постала видљива још у предизборном периоду када је крива оболелих заравњена, а преминулих „ошишана“тако да је
сваког дана бележен по један смртни случај (што је статистички немогуће), али је ескалирала у јеку постизборне епидемије (коју је ваљало прикрити) када су подаци које је износио Батут постали видно неусклађени са онима који су стизали од локалних завода за јавно здравље. Рецимо, 20. јула, у дану када је према званичним подацима у Србији било 359 новозаражених, збир новозаражених у само три округа (Шумадијски, Златиборски, Војводина) био је 469, али је Лончар то објаснио на антологијски начин – један број људи се тестира на три различита места и у статистици се онда појаве три уместо једног новооболелог. Један оболели је и тада, баш као и сада, само на мишиће и тешку везу могао да дође до само једног PCR теста (обично се данима чека на њега), чега је била свесна директорка Батута др Верица Јовановић, која је покушала да „испегла“ситуацију и саопштила да је проблем у томе што тестови некада касне, па их на локалу објаве увећане за све оне који су у међувремену пристигли.
Да ли је баш тако? НИН је на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја упутио
допис на адресе три института за јавно здравље (Војводина, Ниш и Крагујевац) и 13 завода за јавно здравље (Београд, Шабац, Ваљево, Ћуприја, Ужице, Чачак, Нови Пазар, Крушевац, Пожаревац, Зајечар, Пирот, Лесковац, Врање) који заједно покривају све округе у Србији, са захтевом да нам дају број оболелих, умрлих и PCR тестираних за период од почетка епидемије до 17. августа и посебно за месец јул у ком су уочене највеће неправилности. Имајући у виду да је само неколико сати након што је информација тражена, комплетан одговор са свим подацима стигао из Завода за јавно здравље Ваљева, Лесковца и Шапца, постало је јасно да база података и те како постоји, и да је довољно неколико кликова на рачунару и добра воља оних који имају податке да би се до њих и дошло. Нажалост, та добра воља није постојала када су у питању институти за јавно здравље у Војводини и Нишу, као ни заводи у Ћуприји, Новом Пазару, Зајечару и Пироту, док је Завод за јавно здравље Врање доставио непотпуне податке.
Међутим, чак и на основу тако крњих података јасно је да је и број заражених и број умрлих далеко већи од објављеног, док је број PCR тестираних драстично мањи од оног који је уз фанфаре обелодањиван на свакој конференцији за медије Кризног штаба и у скоро сваком наступу председника („Србија је спровела више тестова на корона вирус него све земље бивше Југославије, плус Албанија заједно“, или „А наш циљ није да нешто кријемо од грађана, наш циљ је да лечимо људе и зато смо се понашали одговорно и зато тестирамо убедљиво највише: свега
ИСТРАЖИВАЊЕ НИН-а Батут је објавио да је током јула у Србији укупно заражено 10.988 особа, а НИН је само на основу непотпуних информација дошао до броја од 13.720