У ТОКУ ЈЕ СИСТЕМСКА ПЉАЧКА
Јелисавета Василић
Ко год дође од војвођанских паора сви говоре да је Андреј главни у куповини земљишта и да све иде преко њега. Ми то још нисмо документовали. Институције одбијају да сарађују, не дају нам документа а то указује на потпуни изостанак борбе против корупције од стране власти
Како је супруг министарке правде Неле Кубуровић добио 28 милиона евра од послова са државом, три милиона евра само у априлу у јеку пандемије; како је нестао читав врх једног брда јер је неко из државе дао зелено светло за каменолом на том месту у циљу уграђивања у послове Коридора, а да не знамо да ли је држава ишта добила заузврат, како је НИС црпео нафту све док није откривено да тамо више нафте нема, шта ће бити са Телекомом и ко пакује српске реке у цеви, те хоће ли Србију оглодати до коске функционери у спрези са криминалним миљеом који плански држе Србију на вечитом рубу ЕУ и на сигурној ивици пропасти? О томе за НИН говори Јелисавета Василић, чланица Савета за борбу против корупције.
„Када је новинар питао министарку правде Нелу Кубуровић како је наместила супругу да добије тако велике послове са државом од којих је зарадио 28 милиона евра, без да се имало брецне, рекла је да она није власник фирме свог мужа, да су они само муж и жена и да она не добија државне паре преко супруга“, каже Василићева за НИН. Лаура Ковеши, румунска тужитељка, решавала је такве случајеве корупције по хитном поступку, а да не трепне, и напунила затворе највишим функционерима. „Када је директор Агенције за борбу против корупције донатор владајуће СНС, јасно је да је ситуација код нас другачија“, тврди Јелисавета Василић. Борба против корупције своди се на двоје, троје људи из Савета за борбу против корупције. У ствари, најчешће је у тој борби усамљена, сулудо упорна некадашња најближа сарадница Верице Бараћ, поприлично храбра бивша суткиња Јелисавета Василић. Она се сада свим силама бори да отме Телеком из чељусти нових тајкуна повезаних с влашћу. Биће то тешка борба јер, како каже, ми смо држава заробљена у мафијашком систему.
Је ли то претерана оцена?
Нимало. Знате ко је први употребио термин заробљена држава? Верица Бараћ, које нема већ осам година. За тих осам година, ништа се није поправило, напротив. Видите, Савет за борбу против корупције је саветодавни орган Владе, али наше извештаје нико и ни не прочита. Тај савет, то вам је сва наша борба, то је једина институција која се бори против корупције. Има Србија и Агенцију за борбу против корупције, чији је директор донатор СНС, повезан са људима из те партије. Тако да су директор Агенције и министарка правде Нела Кубуровић, од које борба против корупције треба да крене, партијски другови. Ето вам одговора на питање како је супруг министарке правде Неле Кубуровић зарадио 28 милиона евра на пословима с државом, само три милиона у априлу, у јеку пандемије, а да она није осуђена због корупције.
Када год се сумња на корупцију, сагледавате да ли постоје повезана лица. Да ли мислите да министарка правде Кубуровић и њен супруг, иначе брат Дарије Кисић, докторке из Кризног штаба, нису повезани? Да она не користи паре које прима њен муж? Наравно, користи. Али пошто су министарка и директор Агенције за борбу против корупције Драган Сикимић партијски другови, онда он каже да министарка и њен супруг нису повезана лица и да министарка правде није у сукобу интереса. Ако ме питате како неко може да заради три милиона евра од послова са државом за месец дана ако му није намештено, мој одговор је - никако.
То се зове корупција утицајима и информацијама?
Министарка правде је имала информације како и где паре могу да се добију, и корупцијом интереса ти послови су склопљени. Министарка правде је у договору са министрима
посредовала да послове добије њен супруг. Она њима услугу, они њој. Ту корупцију утицајима и информацијама најтеже је доказати.
Ко је директор Агенције за борбу против корупције?
Имала сам само један сусрет с њим. Имао је приватну фирму у Земуну. Претходни директор је била Бабићева, вечити судија приправник. Иако никада није радила као судија, касније је награђена позицијом у Уставном суду где треба да су најбоље судије јер то је последња инстанца, последњи правни лек пред Стразбур. Ни у једној земљи осим у Србији то се није могло десити. Ту се постављају судије највишег ранга. Открићу вам резултате рада Уставног суда - од 60 предмета, само два су потврђене одлуке, 58 је укинутих. И онда од правосуђа хоћете независно, пристојно, квалитетно, ефикасно правно тело?! Док доводите у највиши суд некога ко се у правосуђу уопште није доказао, није ни био судија?! То је оно чиме располажете од инструмената за борбу против корупције. Имате такве кругове где су увезани партијски другари. Министарка правде треба да се бори против корупције а дозвољава се да она буде у сукобу интереса. Е, зато је министарка довела у Агенцију човека који је њихов донатор, сигурно њихов члан, тако да ако се открије њена корупција, њен случај иде код њеног човека. Тако да ту Савет за борбу против корупције штрчи. Јер, све је повезано, круг је затворен. То су кругови које је тешко пробити. Када имате у срцу корупционашке афере министарку правде а не можете ништа, то се онда зове заробљена држава. Мафијашка држава у којој не владају закони те државе. Јер, по закону, корупција је кажњива. А ви постављате да суди особа која не испуњава услове. И држите круг затворен, непробојан за правду.
У том кругу је и тужитељка Загорка Доловац?
Једном смо Верица Бараћ и ја позвале Загорку на разговор о борби против корупције, питајући је зашто није процесуиран нити један наш предмет. Рекла је како они немају материјалне услове. Верица напише допис Влади да им помогну, а онда је после извесног времена схватила ко је Загорка Доловац и рекла: „Ех, какви смо магарци испали да смо јој поверовали. Она је човек власти.“И таква је и данас. Јесте ли приметили младу групу људи, паралелног удружења судија, који хвале власт? Људи се данас лако купују и брзо напредују. Искрено, овај извештај о Телекому сам искористила и да кажем да је немогуће радити у борби против корупције, да нам не дају ниједан документ, да Босна већ води поступак а ми нисмо ни документа добили. Је ли ви схватате ту борбу против корупције? Имамо склопљен случај, али документа су код њих у институцијама које то нису и не можемо без доказа у јавност. А докази и документа постоје и ми то знамо.
Пљачка је увелико извршена, остала су природна богатства и сада је удар на њих. Истражујемо како је Опленац скраћен за три метра у висину и тридесет у ширину због узимања камена из каменолома. Да видимо шта је улога Вучића, ко је узео камен који се уграђивао у Коридоре и колико је држава добила
Готово сте сами у тој борби против моћника из власти и криминалног миљеа. Да ли се плашите?
Зар мислите да се не бојим?! Али, човек мора да освоји слободу! Е, видите, ја сам је освојила потпуно, због себе, зато што сам таква. Много ми је жао што чак и моја породица каже да је глупо бити такав, и мисле да нешто са мном није у реду јер не одустајем. Али хоћу да вам кажем да сам ја дане и дане провела бројећи хектаре. Ево, добијам од паора војвођанских податке из пет комбината, колико је ко имао земљишта. И сада тражим од катастра доказ како је земља растурана. Али у катастру неће да нам предају документа јер кажу да нисмо добили безбедносну дозволу.
Да ли знате нешто о пословању фирме брата премијерке Ане Брнабић? Да ли је његова фирма Аsseco SEE добила десетине тендера у министарствима и јавним предузећима ове године, више од 22 милиона динара за посао дораде апликације?
Не знам ништа о томе. Али сам вам рекла да је министарка правде у сукобу интереса и да су могле бити изречене казне, чак да јој престане јавна функција.
Тужитељка Коваши у Румунији слала је своје министре због корупције у затвор? Шта би учинила у случају министарке правде?
Не знам шта би учинила тужитељка Коваши, да ли би министарка код ње завршила у затвору, али ја бих сасвим сигурно ишла на то да министарка изгуби функцију.
Да ли знате нешто о пословању Јовањице? Знате ли нешто о трансакцијама које се одвијају око земљишта у Војводини? Помиње се Андреј Вучић, која је његова улога и има ли је уопште у тим пословима?
Прикупљамо документацију о бившим комбинатима у Војводини. Ко год дође од војвођанских паора сви говоре да је Андреј главни у куповини земљишта и да све иде преко њега. Ми то још нисмо документовали. Институције одбијају да сарађују, не дају нам документа и то указује на потпуни изостанак борбе против корупције од стране власти у корист отворене системске пљачке.
Када потпредседница Владе Зорана Михајловић најави да ће Влада преиспитати рад Савета и расформирати ово тело, за председника Савета Мирослава Миличевића то није притисак?
Не знам на основу којих чињеница Миличевић каже да нема притисака на рад Савета. Ја, напротив, мислим другачије. Притисци иду толико далеко да онемогућавају рад Савета. Власт или организације блиске власти умешане су у сваку озбиљну корупцију. И зато опструишу наш рад. Годинама безуспешно тражимо уговоре у вези са Ер Србијом, улагањем у Смедерево, Бор, хтели смо да видимо а до данас нисмо добили ни шта је у Бору продато, под којим условима, какве су наше обавезе. То је важно јер се ту види проблем да се природно богатство исцрпљује толико да га више ни нема. То смо чули за Војводину, за изворе нафте. НИС је тражио да се њему пренесе у власништво извор нафте, а писала сам у неколико реферата да се природна богатства не могу приватизовати. Они не смеју да их продају. Иако није било у уговору да се продају извори нафте, обавештени смо да ту сада више ни нема нафте. Извор је исцрпљен. Знам да у уговор није ушла количина нафте коју може да исцрпи НИС и они су црпили, црпили и сада чујемо да ту више нафте нема. Питање је шта пише и у уговорима о Београду на води, Аеродрому Београд, више пољопривредних комбината…
Нису нама недоступна само та документа. И катастар одбија да нам да документа с образложењем да Савет нема безбедносни сертификат од Савета за националну безбедност и заштиту тајних података. Представник Комисије за доделу државне помоћи тако је изјавила да у Комисији имају сву тражену документацију, али да не може да је да на увид без изричите дозволе „оних горе“. Није рекла ко су ти горе. На захтеве које упућујемо Влади да нам достављају нацрте закона када уђу у процедуру, одговарају - речено нам је да не спадамо у лица која имају права да им прослеђују нацрте закона. Пошто се код нас 80 одсто закона доноси по хитном поступку, Савет не може благовремено да приговори на коруптивне одредбе, што значи да је Савет онемогућен да делује превентивно. До доласка ове власти избор чланова је био такав да је Савет давао предлоге за избор, а Влада је вршила избор од предложених кандидата. Ова влада није прихватила такав систем избора, тако да Влада не узима у обзир наш предлог нити бира људе који су Савету потребни.
Ко је у Србији зарадио на пандемији? И колико?
Цео регион већ је свео финансијске извештаје у вези са короном и чак су у региону покренути кривични поступци због корупције. Ми смо међу првим државама тражили одговоре од наше владе, упутили су нас на републички Фонд за здравствено осигурање јер су
набавке вршене преко њих. Када смо се њима обратили, доставили су нам допис да та документација није доступна, без образложења зашто. Обратили смо се поверенику. Ни он нам није одговорио. Сада смо поново саставили списак питања на која ћемо још једном тражити одговоре - колико су куповали опреме и ког квалитета, а колико је добијено од донација. Колико респиратора је купљено, по којим ценама. Инсистирали смо на одвајању донација јер ту се могла догодити велика корупција, да буде заведено као плаћено а у ствари је донација. Исто се односи и на маске.
Шта је спорно око извештаја о Телекому?
Постоје основи сумње за корупцију. Утврдила сам да је 37 милиона уговорено за сарадњу Телекома са фирмом за инвестициона улагања и да ће она бити искључив партнер Телекома.
Истражили сте то и сумњате да је власник Коперникуса купио нашим парама, парама Телекома, ТВ Прву и Б92, али вас у Савету оповргавају да Телеком уопште није јавна имовина?
Како мој реферат још није изгласан у форми извештаја, објавила сам то, сматрајући да је од јавног интереса. А истина је да Влада не подржава рад Савета. Дуго смо тражили да нам обезбеде исправне компјутере и штампаче. На крају смо од ОЕБС-а добили њихове старе компјутере, а држава нам је дала - штампач. За осам година ове владе имали смо четири састанка са премијерком и председником. Ни на један од извештаја који је Савет урадио, а било их је око 50, Влада није одговорила. Само је министарка Михајловић прочитала извештај о Железници на који је ставила примедбе. Предлог министарке да се покрене процедура за разрешење Савета у ствари само упућује на то да госпођа министарка критикује Владу, орган у коме ради, да је недовољно ефикасна и неуспешна и да им треба помоћ, иако не каже каква. Слажем се са њом да Влада не ради добро, односно да је неефикасна и неуспешна, међутим проблем је што се министарка очигледно плаши да то јавно каже, па пребацује одговорност на Савет. Можете ви, госпођо, мењати чланове Савета, расформирати Савет, можете урадити све што желите, пошто, како ви кажете, имате већину, али то вам неће направити земљу без корупције и земљу владавине права и слободних институција. Морате мењати систем, себе и остале чланове Владе.
Морам министарку да подсетим да је Савет покушавао од Коридора да добије доказе о њиховом раду, а тиче се накнада штете које су некада биле у већим износима него што је цена извођења радова. А пројекти су били непотпуни, нису одговарали стању на терену. Зашто су радили нове пројекте и ангажовали нове извођаче и подизвођаче, ко је крив за доцњу у извршењу обавеза и колико су сви ти недостаци у извршењу обавеза коштали државу? И, на крају, ко је то платио? Само да подсетим министарку како је она обављала свој посао. Надам се да ће доћи неко друго време када ће свако од нас одговарати за свој рад односно нерад. Није никакав проблем преиспитати рад Савета, јер се сви реферати налазе у Савету, све пријаве корупције налазе се такође у Савету, осим оних узбуњивача који су тражили тајност. Уместо да критикује Владу, која је недовољно ефикасна и неуспешна, министарка кривицу, не зна се зашто, пребацује на Савет. Очигледно министарка нема слободу да јавно каже своје примедбе на рад Владе.
Када смо код примања, за само два месеца Јавно предузеће Београдски метро је потрошило 2,1 милион динара на зараде и личне расходе. Занимљиво, с обзиром на то да Београд нема метро. Да ли сте икада затражили од министарке Михајловић да вам поднесе извештај о раду ЈКП Београдски метро, где је просечна плата запослених 1.300 евра?
Ова власт проналази систем како да приватизује јавна предузећа. Први корак је проглашавање да предузеће није у јавној својини. Закон је већ донет. Мислим да је то систем који желе да развију у приватизацији јавне својине – тврдња да то није јавна својина. То ради Телеком
Не, али написаћемо извештај о оснивању предузећа, агенција, одбора, комисија, тела која служе само да би запослили партијски кадар. У том извештају утврдићемо колико они државу коштају.
Иако не постоји метро, фирма која управља метроом не само да постоји, већ су расписали и тендер за набавку мобилних телефона. Је ли ово начин исисавања новца из државне касе?
Када смо говорили о мафијашком друштву, оно тако делује. Без ограда и закона. Пљачка је увелико извршена, остала су природна богатства и сада је удар на њих. Истражујемо како је Опленац скраћен за три метра у висину и тридесет у ширину због узимања камена из каменолома. Да видимо шта је улога Вучића, ко је узео камен који се уграђивао у Коридоре и колико је држава добила. Да видимо ко је тај човек са којим је такав уговор склопљен да искрчи шуму, направи каменолом, откине врх планине, за које паре и да ли је ишта платио држави и где је уложио. То су милионски послови, а реч је о јавној својини.
Зашто помињете Вучића?
Ради се о давању јавне својине. Читав врх једне планине је нестао, а ми не знамо да ли је држава ишта добила заузврат.
Хоћете да кажете да то није могло без председника?
Да нестане читав врх планине није могуће без братије. А таква нам је цела држава. Телеком је показна вежба. Дешава се исто као систем приватизације друштвених предузећа. Демократе су се договарале по принципу: сада ћеш ти учествовати, подићи ћеш цену до тог нивоа, онда купујем ја предузеће, следећи пут ја теби…. Ова власт проналази систем како да приватизује јавна предузећа. Први корак је проглашавање да предузеће није у јавној својини. Закон је већ донет. Мислим да је то систем који желе да развију у приватизацији јавне својине – тврдња да то није јавна својина. То ради Телеком. Како није јавна имовина када и сам председник каже јавно предузеће, у којем држава и сам Телеком имају 78 одсто акција, а грађани 22 одсто?
Телеком, дакле, никада није био у приватној својини и сви послови које обавља морају бити транспарентни.