БЕЗ ДРЖАВНОГ ГОРИВА ФИЈАТ У МИНУСУ

ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ ВЕЛИКИХ СУБВЕНЦИЈА ИЗ БУЏЕТА СРБИЈЕ

Подстицаји из државне касе прелазе све разумне оквире. Фабрика, у којој је Србија мањински власник, лане је из буџета добила 21,1 милион евра, а трошак за бруто плате свих 2.195 запослених био је 19,4 милиона евра

Управа Фијат Крајслер аутомобила Србија 18. септембра поново је послала запослене на плаћено одсуство до краја септембра, а заменик председника Самосталног синдиката фабрике у Крагујевцу Небојша Мандарић је рекао агенцији Бета да је ту одлуку руководство образложило „усклађивањем производње са потребама тржишта“. А колике су „потребе тржишта“сведочи и податак да су, пре нове паузе, запослени већ били на колективном летњем одмору од 20. јула до 2. септембра.

Истог дана, 18. септембра, Министарство финансија саопштило је ранг-листу 15 највећих извозника из

Србије, на којој је Фијат склизнуо на четврто место, са девизним приливом од само 186,7 милиона евра у првих осам месеци ове године. Поређења ради, прошле године до краја јула извоз Фијата био је скоро дупло већи - 326,3 милиона евра.

Ова два податка само су логична последица посртања које је започело још пре неколико година, с обзиром на то да приходи Фијата непрекидно падају још од 2013, када су износили рекордних милијарду и 515 милиона евра, да би прошле године пали на 542 милиона, а и ове ће се, по свему судећи, тај негативни тренд наставити.

Све је почело 14. октобра 2008, када је компанија Фијат аутомобили Србија уписана у АПР, као привредно друштво у коме италијански Фијат има 66,67 одсто, а Република Србија 33,33 одсто од 304,5 милиона евра капитала, чему су претходили договори које су предводили тадашњи потпредседник Владе Србије и министар економије Млађан Динкић и тадашњи председник Фијата Серђо Маркионе. Од старта су биле уочљиве бројне слабости, а домаћа јавност била је запрепашћена када је основни уговор, закључен 29. септембра 2008, објављен, али са бројним зацрњеним деловима. Био је то, сам по себи, велики скандал, неуоби

чајен у европском законодавству. Али, упркос томе што су од очију јавности сакривени делови међусобног облигационог односа, из годишњих финансијских извештаја и пратеће документације могу се утврдити сва улагања Србије и бројни државни подстицаји страном партнеру. На страну што и сам уговор има бројне мањкавости, јер није уговорен максимум и минимум броја произведених аутомобила које ће производити заједничко предузеће; није уговорена обавеза страног партнера у погледу броја запослених, у првој и наредним годинама трајања уговореног посла; није уговорена обавеза минималне уградње делова домаћих коопераната, у првој, трећој, петој и наредним годинама трајања уговора; другој страни је препуштена набавка опреме и постројења, те утврђивања цена и листе инопартнера који ће израђивати бројне и веома скупе алате. Проблематично је и што страни партнер сам утврђује продајне цене и услове продаје, а нарочито због тога што Италијани својим ино-повезаним лицима продају више од 97 одсто произведених аутомобила у Крагујевцу.

С друге стране, Србија се обавезала да ће у заједничку фирму уложити 161 милион евра за замену крова, ревитализацију животне средине, спољашњу инфраструктуру. Уз то, Србија је преузела и обавезу од максимално 75 милиона евра у вези са планом реструктурирања имовине, а „одложени приход“већи од четири милијарде динара односи се на 50 милиона евра бесповратног готовинског давања Владе Србије. Испуњавајући свој део уговорних обавеза, Влада Србије је надокнадила седам милиона евра трошкова Фијату за развој унутрашње инфраструктуре, а уместо Фијата је Европској инвестиционој банци, која је са кредитом од 500 милиона евра финансирала градњу нове фабрике, дала државне гаранције за две транше зајма вредне 169,9 милиона евра.

Из финансијских извештаја достављеним АПР-у произлази да су прошлогодишњи приходи Фијата од 542 милиона евра били за 27,64 одсто мањи него 2018, а за чак 60 одсто мањи него 2015. И са тако смањеним пословним приходом, са 2.069 запослених, Фијат је исказао нето добит од 1,3 милиона евра, тако да је стопа приноса на капитал била само 0,43 одсто. „Квака“је, међутим, у томе да

у милионима евра

2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019.

су Фијату у 2019. одобрене државне субвенције од 21,1 милион евра. Дакле, да није било тих субвенција државе, Фијат би исказао веома високи нето губитак. О значају државних субвенција сведочи и податак да су оне достигле 3,89 одсто укупних прихода заједничке компаније. Другим речима, сваки двадесет пети динар који је лане легао на рачун Фијата, уплатила је држава у виду субвенција. При томе, из Крагујевца се на домаће тржиште пласира само два-три одсто од укупно произведених аутомобила, а сви остали продају се страним купцима, и то углавном преко повезаних правних лица у Италији, Шпанији и Француској. Ове године је пласман аутомобила у те земље скоро преполовљен, па ће бити добро ако се уместо 100.000 у Крагујевцу произведе и 50.000 аутомобила.

Приходи Фијат Крајслер аутомобила Србија од 2010.

Субвенције из буџета, које одобрава Влада Србије су прекомерне и прелазе све разумне оквире. По том основу је, наиме, у 2019. компанији у већинском власништву италијанског Фијата исплаћен 21,1 милион евра, а у тој години укупно је за бруто зараде свих 2.195 запослених исплаћено 19,4 милиона евра. Бруто трошкови зарада запослених били су, дакле, за читавих осам одсто мањи од новца који је тој компанији исплаћен из буџета.

У протеклих девет година, од почетка 2011. до краја 2019. држава је за субвенције Фијату издвојила укупно 168,5 милиона евра, а бруто исплаћене зараде свих запослених биле су 200,4 милиона евра. Практично, у том периоду од девет година ово привредно друштво није имало никакве расходе за запослене. Оно у својим расходима књижи и издатке за порезе и доприносе на зараде и из зарада, а када у року од наредних десет дана Влада изврши повраћај, тај износ се књижи као субвенција. С друге стране, ако се има у виду да је, након покривеног кумулираног губитка са почетка рада друштва, који је био нешто већи од 50 милиона евра, укупна нето добит фабрике од почетка оперативног рада, закључно са прошлом годином, износила 57,4 милиона евра, јасно се види да је она била значајно мања од државних подстицаја, који су дефинисани одредбама допуњеног и измењеног уговора о заједничком инвестиционом улагању, закљученог 23. децембра 2009. између Владе Србије и италијанског Фијата и Протокола од 29. децембра исте године. Заједничко предузеће у складу са тим документима има право на различите подстицајне мере и изузећа од плаћања пореза: на надокнаду доприноса који се плаћају за све запослене; на десетогодишње ослобађање од плаћања пореза на добит, почев од прве године у којој је остварена нето добит; на пореско ослобађање по основу локалних закона (порез на некретнине за спровођење урбанистичког плана, порез на приказивање заштитног знака итд); субвенције за инвестиције; уштеде на кредиту одобреном од стране власника удела; помоћ за обуку; изузеће од плаћања пореза на лична примања; подстицајне субвенције одобрене по принципу „старо за ново“; нижа цена енергената…

При свему томе, матично друштво из Торина испоручује готово у целости комплетне делове за монтажу путничких возила. Утрошак тих делова и осталог материјала достиже чак 87 одсто продајне вредности, док на амортизацију отпада највећи део остатка остварене разлике у цени. Све у свему, произвођач путничких аутомобила из Крагујевца само симболично доприноси увећању бруто друштвеног производа Србије и већем девизном приливу, с обзиром на висок удео увозних компоненти.